Za zub neandertalca sa lokaliteta pećine Pešturina kod Niša utvrđena je starost od oko sto hiljada godina.
Zub predstavlja najstarije ostatke neandertalca kod kojih su naučnici uspešno rekonstruisali oralni mikrobiom i utvrdili prisustvo posebne grupe streptokoka koje imaju važnu ulogu u preradi skroba koji je doprineo moždanom razvoju.
Arheolozi su u pećini Pešturina kod Niša pronašli i alatke koje su koristili neandertalci, a pronašli su i ostatke samih neandertalaca. Sada su ti ostaci detaljno analizirani i analiziran je genetički materijal koji se očuvao u zubnom kamencu, objašnjava profesor Dušan Mihailović sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Sekvencionisanjem tog očuvanog DNK, kolege iz različitih zemalja su izolovale veliki broj bakterija koje čine takozvani oralni mikrobiom i Pešturina trenutno predstavlja najstariji fosil u svetu iz koga je uspeštno rekonstruisan taj mikrobiom, što pruža izvanredan uvid u to čime su se oni hranili i u mnoge druge aspekte njihovog života“, naglašava profesor za RTS.
U istraživanju je učestvovao međunarodni tim naučnika iz 13 zemalja. Arheolozi iz Srbije već više od 10 godina istražuju paleolitska nalazišta Pešturina i Balanica kod Niša. Pronađeni su fosilni ostaci praljudi stari i preko 400 hiljada godina u pećini Balanica, a ostaci neandertalca iz pećine Pešturina su stari 100.000 godina.
Rezultati ovog istraživanja su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu „Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America“. Tu su izložene analize bakterija koje čine oralni mikrobiom a koje potiču od čovekolikih majmuna, od ljudskih predaka, uključujući i neandertalce i one koje su izolovane iz kamenca modernih ljudi.
U našim ustima se javlja ogroman broj dobrih i loših bakterija
Na osnovu toga je tačno moglo da se vidi kako su se bakterije u našim ustima menjale, kako se menjala njihova struktura, koje su bile zastupljene i zahvaljujući tim analizama je dobijen uvid u način ishrane neandertalaca i sve promene koje su se odigrale u poslednjih nekoliko miliona godina.
„U našim ustima se javlja ogroman broj dobrih i loših bakterija. Određeni soj dobrih bakterija se vezuju za enzim amilaza koji omogućava preradu skroba u šećere. To je bitno sa aspekta ljudske evolucije jer je upravo takav način ishrane omogućio povećanje moždanog kapaciteta, odnosno veličine mozga i samim tim su stvoreni uslovi za kognitivni razvoj koji je bio preduslov za sve ono što se dogodilo kasnije kroz istoriju ljudskog roda“, navodi Mihailović.
U nauci ne postoji saglasnost koji faktori su uticali na povećanje moždanog kapaciteta ljudi. Dugo je vladalo mišljenje da je proizvodnja alatki i oruđa najviše doprinela, a tek potom način ishrane i društvene okolnosti. Čuvena je hipoteza da je do toga došlo zbog razvoja društvenih mreža.
Međutim, to povećanje moždanog kapaciteta se očigledno odigralo u nekoliko koraka. Postoje dva skoka – jedan se odigrao pre dva miliona godina, a drugi pre 300 do 400 hiljada godina.
Uaočene su promene i razlike između mikrobioma afričkih hominida i mikrobioma neandertalaca i modernih ljudi.
„Ovo je zanimljivo i stoga što se smatralo da su neandertalci bili isključivo lovci i koristili samo meso u ishrani. Nalaženi su, istina, mikrofosili biljaka na arheološkim nalazištima, međutim, ovo je prvi direktan dokaz bioloških promena koje su se dešavale u organizmu tih naših predaka. To je pokazalo da su oni koristili skrob, da su koristili biljke u ishrani – krtole, lukovice, semenke i da su dosta koristili biljnu hranu“, dodaje profesor Dušan Mihailović.
Izvor:RTS/021.rs
Foto: Pixabay