Munjevito talibansko zauzimanje Avganistana dve decenije nakon američke invazije na tu zemlju pokrenulo je političku i humanitarnu krizu.
Stručnjaci za bezbednost pitaju se šta će se dogoditi sa ogromnim neiskorišćenim mineralnim bogatstvima Avganistana. Reč je o jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu. No, 2010. godine američki vojni zvaničnici i geolozi otkrili su da Avganistan ima nalazišta minerala vredna gotovo bilion dolara, što bi moglo dramatično promeniti njegove ekonomske perspektive, piše Si-En-En.
Jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma
Zalihe gvožđa, bakra i zlata raštrkane su po provincijama. Tu su i retki zemni minerali i, možda najvažnije, jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma, bitne komponente punjivih baterija i drugih tehnologija vitalnih za rešavanje klimatske krize.
“Avganistan je zasigurno područje bogato tradicionalnim plemenitim metalima, ali i metalima potrebnim za nadolazeću ekonomiju 21. veka”, rekao je Rod Šunover, naučnik i bezbednosni stručnjak koji je osnovao Ekolodžikal fjučrs grupu (Ecological Futures Group).
Bezbednosni izazovi, nedostatak infrastrukture i ozbiljne suše spriečili su eksploataciju najvrednijih minerala u prošlosti. To se verovatno neće uskoro promeniti ni pod kontrolom talibana. Ipak, postoji interes više zemalja, među kojima su Kina, Pakistan i Indija, i koje bi mogle da pokušaju da se angažuju uprkos haosu.
Međutim, pitanje je u kojoj će meri to biti moguće. Čak i pre nego što je predsednik Džo Bajden najavio da će povući američke trupe iz Avganistana, postavljajući preduslove za povratak talibanske kontrole, ekonomski izgledi zemlje bili su slabi. Procenjuje se da je 2020. godine 90 odsto Avganistanaca živelo ispod nivoa siromaštva od dva dolara dnevno. U svom poslednjem profilu Avganistana Svetska banka je rekla da ekonomija ostaje krhka i zavisna od strane pomoći.
“Prokletstvo resursa”
“Razvoj i diverzifikacija privatnog sektora ograničeni su nesigurnošću, političkom nestabilnošću, slabim institucijama, neodgovarajućom infrastrukturom, široko rasprostranjenom korupcijom i teškim poslovnim okruženjem”, navodi se u izveštaju Svetske banke iz marta 2021.
Mnoge zemlje sa slabim centralnim vladama pate od onoga što je poznato kao “prokletstvo resursa”, u kojem pokušaji iskorišćavanja prirodnih bogatstava ne donose koristi lokalnom stanovništvu i domaćoj ekonomiji. Uprkos tome, otkrića o avganistanskom mineralnom bogatstvu, koja su nastala na temelju ranijih istraživanja koja je sproveo Sovjetski Savez, puno su obećavala. Potražnja za metalima poput litijuma i kobalta, kao i retkim elementima poput neodijuma, sve je veća jer mnoge zemlje pokušavaju da se preusmere na električne automobile i druge čiste tehnologije kako bi smanjile emisije ugljenika, prenosi Index.hr.
Litijum, nikl i kobalt ključni su za baterije
Međunarodna agencija za energiju u maju je saopštila da se globalno snabdevanje litijumom, bakrom, niklom, kobaltom i drugim retkim zemnim elementima mora naglo povećati ili sviet neće uspeti u pokušaju rešavanja klimatske krize.
Tri zemlje – Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija, trenutno čine 75 odsto globalne proizvodnje litijuma, kobalta i retkih elemenata. Prosečan električni automobil zahtieva šest puta više minerala od konvencionalnog automobila. Litijum, nikl i kobalt ključni su za baterije. Električne mreže takođe zahtevaju velike količine bakra i aluminijuma, dok se retki zemni elementi koriste u magnetima potrebnim za rad vetroturbina. Američka vlada je navodno procenila da se nalazišta litijuma u Avganistanu mogu meriti sa onima u Boliviji, gde se nalaze najveće svetske rezerve.
“Bude li Avganistan imao nekoliko godina mira, dopuštajući razvoj svojih mineralnih resursa, mogao bi postati jedna od najbogatijih zemalja na tom području u roku od deset godina”, rekao je Mirzad iz američkog Geološkog zavoda za časopis Sajens (Science) 2010. godine.
Do tog zatišja nije došlo, a većina mineralnog bogatstva Avganistana ostala je neiskorišćena, rekao je Mosin Kan, saradnik u Atlantskom veću i bivši direktor za Bliski istok i srednju Aziju pri Međunarodnom monetarnom fondu.
Minerali u Avganistanu godišnje generišu samo milijardu dolara prihoda
Iako je bilo eksploatacije zlata, bakra i gvožđa, iskorišćavanje litijuma i retkih minerala zahteva mnogo veća ulaganja i tehničko znanje, kao i vreme. Procenjuje se da je u proseku potrebno 16 godina od otkrića nalazišta do početka rudarske eksploatacije. Prema Kanu, minerali u Avganistanu godišnje generišu samo milijardu dolara prihoda. On procenjuje da se 30 do 40 odsto gubi zbog korupcije, a isto toliko uzimaju lokalni zapovednici i talibani koji kontrolišu male rudarske projekte.
Ipak, postoji šansa da talibani iskoriste svoju novu moć za razvoj rudarskog sektora, smatra Šunover: “Moguće je da će se dogoditi određena konsolidacija i da jedan deo rudarskog sektora više neće biti neregulisan. Međutim, izvesno je da će talibani prvo morati da se posvete bezbednosnim i humanitarnim pitanjima”.
“Talibani su preuzeli vlast, ali transformacija iz pobunjeničke grupe u nacionalnu vladu neće biti jednostavna. Funkcionalno upravljanje novonastalim mineralnim sektorom verovatno se neće dogoditi još mnogo godina”, rekao je Džozef Parks, azijski bezbednosni analitičar u Verisk mejplkroftu (Verisk Maplecroft).
“Ko će sada ulagati u Avganistan ako pre nije bio spreman da ulaže?”
Kan napominje da je bilo teško doći do stranih ulaganja i prije nego što su talibani svrgnuli avganistansku vladu. Privlačenje privatnog kapitala sada će biti još teže, naročito s obzirom na to da se mnoga globalna preduzeća i ulagači pridržavaju sve viših ekoloških, društvenih i standarda upravljanja.
“Ko će sada ulagati u Afganistan ako pre nije bio spreman da ulaže? Privatni ulagači neće rizikovati”, smatra Kan.
Američka ograničenja takođe bi mogla da predstavljaju izazov. SAD nisu zvanično proglasile talibane inostranom terorističkom organizacijom. Međutim, talibani su uvršteni na spisak posebno označenih globalnih terorista američkog ministarstva finansija i na spisak posebno označenih državljana.
Projekti koje podržava država delimično motivisani geopolitikom mogli bi biti druga priča. Kina, svetski lider u eksploataciji retkih minerala, izjavila je u ponedeljak da održava kontakt i komunikaciju sa avganistanskim talibanima.
“Kina, prvi sused, započinje vrlo značajan program razvoja zelene energije. Litijum i rietki minerali zasad su nezamjenljivi zbog svoje gustine i fizičkih svojstava. Ti minerali utiču na kineske dugoročne planove”, rekao je Šunover, koji smatra da će u slučaju kineskog angažmana postojati pitanja održivosti rudarskih projekata.
“Kad se rudarenje ne obavlja pažljivo, to može biti ekološki pogubno, što nanosi štetu određenim segmentima stanovništva koji nemaju veliki uticaj u javnosti”, naglasio je Šunover.
Kina se već opekla
Peking bi, međutim, mogao biti skeptičan prema partnerstvu sa talibanima s obzirom na njihovu kontinuiranu nestabilnost, a mogao bi se usredsrediti i na druge regije. Kan je istakao da se Kina već opekla, budući da je pre pokušala da uloži u projekat eksploatacije bakra koji je kasnije zastao.
“Verujem da će Kina dati prioritet drugim geografskim područjima i pograničnim područjima znatno pre Avganistana predvođenog talibanima”, rekao je Hauard Klajn iz RK Ekvitija, koji savetuje ulagače o litijumu.
Izvor: Bankar.me
Foto: Pixabay