Analiza CINS-a pokazuje da je, od 2018. do kraja juna 2021. godine, Agenciji za sprečavanje korupcije podneto ukupno 98 zahteva funkcionera da nakon javnih funkcija pređu da rade na drugo radno mesto. Interesantno je da se zbog tih novih radnih mesta često mogu naći u sukobu interesa.
Razvoj novih tehnologija i razvoj inostranih tržišta za firmu Roaming Networks vodiće Filip Banković, najavljeno je na društvenim mrežama firme u januaru 2021. godine.
Ova kompanija je u javnosti poznata pre svega po Nenadu Kovaču, većinskom vlasniku firme Roaming Networks. Kovač zvani Neša Roming je biznismen čiji su se poslovi kretali od Bus plusa, poslova u Danskoj, pa do malih hidroelektrana gde mu je partner između ostalih i Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U intervju za časopis PC press, Banković je nedavno ispred Roaming-a pričao o projektima kompanije i razvoju mobilnih mreža pete generacije, takozvanih 5G mreža. Reč je o temi sa kojom je dobro upoznat, jer je i dve godine ranije o njoj govorio za isti časopis – ali tada kao član Izvršnog odbora, odnosno kao izvršni direktor preduzeća Telekom Srbija.
Gde je tu sukob interesa?
Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da Banković početkom godine nije smeo da pređe iz Telekoma u Roaming, jer je Agencija za sprečavanje korupcije u decembru 2020. odbila da mu da potrebnu saglasnost.
Naime, Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje funkcionerima da, u roku od dve godine od prestanka javne funkcije, bez saglasnosti Agencije zasnivaju radni odnos ili poslovnu saradnju sa firmama ili organizacijama koje obavljaju delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner do tada obavljao – tzv. „pantoflaža“. Cilj je izbeći sukob interesa, odnosno sprečiti da odlazeći funkcioner zloupotrebi svoj politički uticaj, kontakte i informacije zarad sticanja koristi na novom poslu.
Prema dokumentaciji koju je CINS dobio od Agencije, Banković je kao jedan od izvršnih direktora Telekoma učestvovao u donošenju odluka o poslovnoj saradnji između ovog državnog preduzeća i Roaming-a.
Banković se na odluku Agencije žalio Veću Agencije (ranije Odbor) 19. januara, koje je o žalbi odlučivalo tek u maju, kada je on već pet meseci bio u novoj firmi.
Veće je poništilo prvobitno rešenje i obustavilo postupak. Razlog za to je autentično tumačenje Zakona o sprečavanju korupcije koje je Narodna Skupština usvojila u februaru ove godine, ali koje se primenjuje retroaktivno, od 1. septembra 2020. godine. Tumačenjem se ispostavilo da neki funkcioneri, u zavisnosti od toga ko ih bira na funkciju, to ipak nisu.
Da je Banković bio u prekršaju do trenutka odlučivanja po njegovoj žalbi, smatra Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Funkcionerima uglavnom davana saglasnost
Filip Banković nije jedini funkcioner koji je poslednjih godina tražio saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije da nakon funkcije pređe na drugo radno mesto. Prema podacima ove institucije, od januara 2018. do juna 2021. javni funkcioneri su joj se obratili 98 puta. U najvećem broju slučajeva – 51, Agencija je izdala saglasnost, dok je 20 puta to odbila da uradi u prvostepenom postupku. U 27 slučajeva nije odlučivala, jer nije bila u pitanju javna funkcija, prošlo je više od dve godine od prestanka funkcije ili saglasnost Agencije nije bila potrebna.
Najčešće su saglasnost tražili pomoćnici ministra i ministri, njih 23, dok su 21 zahtev uputili direktori državnih uprava, agencija, lokalnih javnih preduzeća i njihovi pomoćnici.
Među ovim funkcionerima je i nekadašnji ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić koji je početkom godine tražio da za tursku kompaniju Bayegan group „obavlja povremene konsultantske usluge i saradnju sa arapskim zemljama“.
Saglasnost je dobio nakon što je aktuelna ministarka turizma Tatjana Matić u dopisu Agenciji navela da nije postojao nijedan vid saradnje sa turskim predstavnikom tokom Ljajićevog mandata.
Institucija iz koje su funkcioneri najčešće odlazili je Ministarstvo finansija, njih desetoro, dok su saglasnost tražili zbog saradnje ili zaposlenja u međunarodnim institucijama i konzorcijumima poput Društva za reviziju i konsalting KPMG ili Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) ili druge pozicije u javnom sektoru.
Ilija Živković
Više o ovome možete pročitati na sajtu CINS-a
Foto: Pixabay