Velika je razlika između digitalnih tokena i kriptovaluta, pogotovo kada govorimo o propisima. Novi zakon o digitalnoj svojini doneo je brojne olakšice u smislu jasno definisanih pravila i nadležnosti. Sve što nismo znali na ovu temu, objašnjvaju nam Ognjen Kurtić i Jovan Milovanović koosnivači kompanije Finspot, koja predstavlja startup sa misijom da malim i srednjim preduzećima olakša pristup likvidnosti uz korišćenje tehnologija i inovativnih finansijskih instrumenata.
Ova kompanija je razvila online faktoring i sada razvijaju modul za tokenizaciju.
Digitalni tokeni su zapisi na blokčejn mreži koji predstavljaju neko pravo u stvarnom fizičkom svetu. To pravo može biti pravo na određenu uslugu, na vlasništvo ili učestvovanje u uspehu nekog zajedničkog poduhvata.
– Kao što je nekada za papirni novac ili menicu, dok je postojao zlatni standard, važilo da će banka donosiocu novčanice isplatiti protivvrednost u zlatu, tako i donosilac digitalnog tokena može da potražuje od izdavaoca neku vrednost (monetarnu ili uslužnu), u zavisnosti od prirode samog tokena i prirode posla izdavaoca. Pandan digitalnom tokenu u fizičkom svetu je akcija. Digitalna svojina je širi pojam od digitalnih tokena, jer podrazumeva i virtuelne valute. Virtuelne valute su su digitalni zapisi na blokčejn mreži koje korisnici mogu prihvatati kao sredstvo razmene vrednosti. Pandan virtuelnoj valuti u fizičkom svetu je papirni novac – objašnjava Ognjen Kurtić.
Novi zakon o digitalnoj svojini doneo je brojne olaksice.
– Doneo je olakšice u smislu jasno definisanih pravila i nadležnosti. Sada je jasno šta je sve potrebno da jedna kompanija uradi kako bi izdala svoje digitalne tokene. Na primer, tačno je definisana sadržina dokumenta kojim se digitalni token definiše (takozvani beli papir) i procedura kojom se javnost obaveštava o incijlanoj ponudi tokena. To regulisanje će imati značajan uticaj na kvalitet tokena koji će biti izdavani, što će doprineti tome da krajnji kupci budu zaštićeni. Do sada ovo tržište nije bilo zvanično regulisano a od sada će to biti Narodna Banka Srbije ili Komisija za hartije od vrednosti, u zavisnosti od toga o kakvom tipu digitalne imovine se radi – objašnjava Kurtić.
Ovim zakonom jasno se definiše da tokeni mogu biti zakonsko sredstvo plaćanja, ali da nemaju pravni status novca ili valute. To znači da ćete moći da ih koristite kao sredstvo plaćanja ali da njihovu vrednost ne garantuje centralna banka ili druge javne ustanove.
– Virtuelne valute i digitalni tokeni se baziraju na kriptografskim, matematičkim i softverskim principima koju obezbeđuju da one ne mogu biti krivotvorene, odnosno, da osnovna pravila po kojima ona funkcionišu, a koja su definisana prilikom njihovog stvaranja ne mogu da budu izmenjena od strane bilo koga u budućnosti. Iako je to ogromna inovacija u odnosu na tradicionalne finansijske instrumente, ona ne može da garantuje da neko ne može da ih zloupotrebi. Možemo biti sigurni onoliko koliko vremena uložimo u to da proverimo kako osnove postulate na kojima konkretna virtuelna valuta ili digitalni token počivaju, tako I izdavaoce koji stoje iza njih – kaže Jovan Milovanović.
Da su digitalni tokeni zapravo budućnost, potvrđuje nam Milovanović.
– Virtuelne valute i tokeni nam omogućavaju da prenesemo vrednost putem interneta, bez posrednika I bez poznavanja granica. Takođe, omogućavaju mašinama (računarski programima) da upravljaju i raspolažu vrednošću po unapred definisanim pravilima, što donosi potpuno nove mogućnosti čuvanja, stvaranja I deljenja vrednosti. One su prirodan nastavak globalnog umrežavanja koje je doneo internet I kao takve će sigurno biti deo naše budućnosti – zaključuje on.