Srbija je u 2021. godini po Indeksu ekonomskih sloboda zauzela 72. mesto od 165 zemalja, čime je popravila prošlogodišnju poziciju za dva mesta, objavio je klub Libek istraživanje Instituta Frejzer, a preneo N1.
„Taj mali napredak od 74. do 72. mesta može se pripisati malim promenama u oblasti regulacije kredita što je povezano sa privatizacijom manjih banaka, ali ne i Komercijalnom bankom čiji će se uticaj oceniti u sledećem izdanju Indeksa ekonomskih sloboda kao i lakšem ulasku i kratkotrajnom boravku stranaca u zemlji“, navodi se u poslednjem izdanju Indeksa ekonomskih sloboda.
Najslobodnije i najneslobodnije zemlje
Dodaje se da su Hongkong i Singapur opet na vrhu Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Gruzija, SAD, Irska, Litvanija, Australija i Danska.
Na dnu indeksa nalaze se Centralnoafrička Republika, DR Kongo, Sirija, Republika Kongo, Iran, Zimbabve, Alžir, Libija, Sudan i Venecuela, a Severna Koreja i Kuba se ne mogu rangirati usled nedostatka podataka.
Ističe se da druge važne zemlje zauzimaju sledeće pozicije: Japan 18, Nemačka 22, Italija 47, Francuska 53, Meksiko 75, Rusija 100, Indija 108, Brazil 109. i Kina 116.
Prema ekonomskim istraživanjima objavljenim u naučnim časopisima, ljudi koji žive u ekonomski slobodnijim državama, kako se navodi, imaju viši standard života, više političkih i građanskih sloboda i žive duže.
Šta nam govori naša pozicija na tabeli?
Po Indeksu ekonomskih sloboda Srbija se nalazi na začelju Evrope kada se izuzmu bivše članice SSSR-a, a lošije su rangirane samo Grčka, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Srbija je, kako se navodi, loše ocenjena u oblasti vladavine prava koja je kamen temeljac tržišne privrede, a posebno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura.
„U ovakvom privrednom okruženju ne postoje adekvatni mehanizmi zaštite privatne imovine, što direktno dovodi do niskog nivoa domaćih investicija, i niskih stopa ekonomskog rasta. Nizak životni standard i visoka stopa emigracije su posledica ovakvog ambijenta“, navodi se u najnovijem izdanju Indeksa.
Dodaje se da je loš rezultat evidentan i u oblasti poslovne regulacije, koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti. Veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju.
Značajan problem predstavlja i nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka.
Izvor: N1
Foto: Pixabay