Sa prihodima ispod praga rizika od siromaštva u Srbiji živi svaki peti građanin. Ovaj prag je, za jednočlano domaćinstvo, za 2020. godinu utvrđen u iznosu od 22.000 dinara, za tročlano domaćinstvo od dvoje odraslih i jednim detetom do 14 godina starosti prag rizika od siromaštva iznosi 39.600 dinara, a za četvoročlano sa dvoje izdržavane dece – 46.200 dinara, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.
U 2020. godini stopa rizika od siromaštva iznosila 21,7 odsto i u odnosu na prethodnu godinu niža je za 1,5 procentnih poena, saopštio je Republički zavid za statistiku.
Kada je reč o stopi rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, ona pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada. Ova stopa je veća od stope rizika od siromaštva i u 2020. godini iznosila je 29,8 odsto (u 2019. bila je 31,7 odsto).
Najviše izloženi riziku od siromaštva bili su mladi.
„Lica mlađa od 18 godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 24,2 odsto, kao i lica starosti od 18 do 24 godina – 23,6 odsto. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 19,6 odsto“, navodi se u izveštaju.
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 37,2 odsto, zatim jednočlana domaćinstva gde je lice mlađe od 65 godina – 7,1 odsto. Domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba imaju najnižu stopu rizika od siromaštva – 15,1 odsto.
Među starijima od 18 godina najizloženiji riziku od siromaštva su nezaposleni – 46,7 odsto, dok je najniža stopa rizika od siromaštva za lica zaposlena kod poslodavca – 6,2 odsto. Za samozaposlena lica ova stopa iznosila je 18,8 odsto, a za penzionere 19,4 odsto.
Svaki drugi nema za odmor
Kada je reč o materijalnoj uskraćenosti, devet stavki koje ulaze u ovaj pokazatelj su: nemogućnosti domaćinstva da sebi priušti mašinu za pranje veša, adekvatno zagrevanje stana, automobil, odmor, neočekivani trošak od 16.600 dinara, zatim nemogućnost da sebi priušti televizor u boji, telefon, nemogućnost da priušti meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegetarijansku zamenu) svakog drugog dana, kao i kašnjenje sa plaćanjem kirije, rate za stambeni ili potrošački kredit, računa za komunalije.
Čak svaki četvrti građanin (25,6 odsto) ispunjava tri i više stavki po osnovu materijalne uskraćenosti.
Najviše njih se odriče – letovanja i zimovanja.
Tako 48,5 odsto građana tokom prošle godine nije sebi moglo da priušti nedelju dana odmora van kuće, 14,9 odsto meso, ribu ili vegetarijansku zamenu svakog drugog dana, dok neočekivan trošak u iznosu od 16.600 dinara iz budžeta domaćinstva nije moglo da plati 35,1 odsto građana. Gotovo svaki deseti (9,5 odsto) nije mogao da priušti adekvatno zagrevanje stana.
Izvor: N1
Foto: Pixabay