U Srbiji će ove godine prinos bagremovog, lipovog i livadskog meda biti za 70 do 75 odsto manji od prosečnog. Neki pčelari ga uopšte ni neće imati zbog klimatskih promena, čestih kiša i hladnih noći u vreme cvetanja biljki, jer tada pčele ne mogu da skupljaju nektar. Zbog svega navedenog med je poskupeo više od 100 odsto, sa šest-sedam evra na više od 15 evra za kilogram, piše Beta.
Najtraženijih vrsta meda dakle neće biti dovoljno na tržištu, osim suncokretovog čiji prinos ove godine nije smanjen ali ga potrošači nerado kupuju, iako je podjednako kvalitetan kao i bagremov.
Međutim i ono što naši pčelari uspeju da proizvodu u velikoj meri će se prodavati na inostranom tržištu, uglavnom u EU koja je najveći potrošač, a, kako kažu pčelari, i kineski trgovci su iskazivali interesovanje da ga uvoze u Kinu.
Srbija je inače prošle godine ostvarila do sada najveći devizni priliv od izvoza meda, od 15,1 milion dolara, prodajom 2.701 tone meda.
Nestašica pogoduje falsifikatorima
Ove godine u našoj zemlji je uhapšen i prvi falsifikator meda, a prijavljeno je više desetina sumnjivih proizvođača koji su brojni naročito u vreme nestašice tog proizvoda. Procenjuje se da su, osim što su potrošačima ponudili nekvalitetan proizvod, oni i utajili porez u iznosu od oko 500.000 evra.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay