Prodaju Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ koju je oglasilo Ministarstvo privrede treba pod hitno obustaviti, jer ta institucija ima stratešku važnost za Srbiju i treba da ostane u javnom vlasništvu, kažu predstavnici ekoloških organizacija. Kako navode, prodaja tog instituta moguća je samo u slučaju ako država ostaje njegov trajni većinski vlasnik, piše Nova ekonomija.
Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je najstručnija institucija koju naša zemlja ima u upravljanju vodama i bavi se projektima izgradnje brana, hidroelektrana, vodovoda, odbranom od poplava, kao i procenama uticaja na životnu sredinu za važne projekte, podseća Olga Nikolić iz Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA).
Ona je dodala da je taj institut pisao važnu strategiju za upravljanje vodama u Srbiji do 2034. godine, kao i da među svojim dokumentima ima i papire sa oznakom državne tajne. Prema njenim rečima, ekološke organizacije su organizovale i peticiju na platformi Kreni-promeni kojom građane pozivaju da je spreče. Peticija je dostupna na sledećem LINKU.
Ona napominje i da je prodaja tog instituta lakša od prodaje drugih naučnih ionstitucija, jer Černi ima status privrednog društva. Ipak, Nikolić ocenjuje kako bi njegova privatizacija verovatno otvorila vrata privatizaciji ostalih državnih instituta u Srbiji.
Mišljenje Nacionalnog saveta
Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) dodao je da procedura prilikom privatizacije institucija kao što je Černi obavezuje da se o njoj izjasni i da mišljenje Nacionalni savet. Kaže da nema nikakvih saznjanja o tome da li je ta procedura ispoštovana.
„Kada bi to imali onda bi možda mogli da diskutujemo i nagađamo koji su razlozi za privatizaciju, sada ih ne vidimo. Jedino je poznato objašnjenje predsedednice vlade da će država imati ekonomsku koristi od te privatizacije (u iznosu od 2,5 miliona evra)“, dodaje Rajić.
On smatra da je prodaja tako strateški važne institucije moguća samo ako u slučaju ako se namerava otuđenje 49% njenog kapitala. Ostalo, mora da ostane u trajnom državnom vlasništvu. Rajić ocenjuje da bi ugovor o eventualnog prodaji Černog ostao daleko od očiju javnosti.
Hidrogeolog i predstavnik Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Branislav Božović kaže da je Institut Černi tekovina civilizacije jednog naroda, kao i da smo po njemu poznati svuda u svetu. Prema njegovom mišljenju znanje koje poseduje taj institut treba da se čuva kao neki oblik državne tajne: „Imati danas podatke u vodi sutra je vladati svetom“.
Božović je podsetio da je reka Drina veoma važna kao vodni resurs za panonsku oblast kojoj nedostaje zdrava pitka voda. Kaže da građani Srbije, bez obzira gde žive, treba da se izjasne da li su im važniji projekti rudarenja litijuma ili im je važnija pitka voda.
Apelujemo da se obustavi privatizacija
„Černi bez zazora treba da potpiše da se iz Drine uzima voda za proces izluživanja (eksploatacije) rude litijuma (misli se na Projekat Jadar Rio Tinta). Niko ne kaže koja metoda tog izluživanja i kako to mi da proverimo“, naglašava Božović i dodaje da investitore uvek treba pitati da li će posle njihovog projekta na nekom mestu biti piteke vode.
Iva Marković, iz inicijative Pravo na vodu smatra da se prodaja Jaroslava Černog obavlja po prethodno oprobanom „receptu“ materijalnog i etičkog urušavanja važnih institucija. Ona smatra da je problem što se prodaje institucija koja ima posebna javna ovlašćenja i koja je preživela četiri države.
„Apelujemo da se ovo mnomentalno obustavi, ako se sada obustavi, a za mesec dana se ponovo pokuša sa privatizacijom, mi nismo ništa uradili, potrebno je da naše institucije reaguju. Država nema 2,5 miliona evra za tu instituciju (početna vrednost u prodaju Černog), a ima 250 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona“, naglašava Mrković.
Ona je podsetila da su neke države koje su privatizovale svoja vodoprivredna preduzeća morala ponovo da ih ponovo vraćaju u javno vlasništvo, jer su shvatile da je pitka voda postala važan resurs u svetu. Marković napominje i da su ekološke organizacije uputile apel naučnoj zajednici da se izjasni protiv ove privatizacije.
Vesna Jakovljević iz Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA) dodaje da oglas o privatizaciji Jaroslava Černog dolazi u vreme kada se u Srbiji najavljuju brojne investicije u oblastima rudarstva (Projekat Jadar kompanije Rio Tinto), vodoprivrede (novo vodoizvorište na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, postrojenja za preradu otpadnih voda), građevine (izgradnja naselja i linije metroa na vodoizvorištu Makiš) i energetike (izgradnja hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica).
Otvaranje ponuda biće 8. novembra
Prema njenim rečima od privatizacije instituta za vodoprivredu korist bi imale samo multinacionalne kompanije koje učestvuju u tim projektima.
Institut Jaroslav Černi ima 200 zaposlenih sa visokom stručnom spremom. Svi zainteresovani, kako stoji u prodajnom oglasu za Jaroslava Černog, mogu da dostave dokumentaciju do 5. novembra, a otvaranje ponuda biće 8. novembra.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay