Ugovori za isporuku kafe u decembru prošle nedelje su završili trgovanje na 2,34 dolara za nešto manje od pola kilograma.
U četvrtak su fjučersi za kafu na Njujorškoj berzi dosegli 2,46 dolara, što je najviša cena od 2011. godine, kada je kafa probila vrednost od tri dolara za pola kilograma, piše CNBC, prenosi Indeks.
Cene kafe dostigle su 10-godišnji maksimum, a analitičari očekuju da će se napetosti na tržištu nastaviti sve do 2023. godine.
U međuvremenu, referentna cena Međunarodnog udruženja za kafu u petak je bila 2,07 dolara po pola kilograma, što je 85 posto više u odnosu na godinu ranije. Ole Hansen koji je na čelu robne strategije u Saxo Bank-u, rekao je da se u prošlih 12 meseci „dogodila savršena oluja koja je našem voljenom zrnu dala podsticaj“.
„Buduća cena zavisi od toga koliko će ti događaji biti dugotrajniji. Mislim da se moramo usredsrediti na ono što se događa u Brazilu ove godine, gde smo imali niske temperature i mraz koji je pogodio neka područja uzgoja, a imali smo i razdoblje suše. Sve to dovodi u pitanje urod 2022. godine“, rekao je Hansen.
Cene bi mogle još da rastu
Hansen je dodao da će ove nepovoljne vremenske prilike uticati na prinos krajem ove godine, kao i 2022, a potencijalno i 2023. godine: „Videli smo kako je kafa porasla na oko tri dolara 2011. godine, kada smo takođe imali poteškoća u Brazilu. Ovo su stvarno brojke koje podstiču nagađanja o dostizanju tog nivoa. Ako projekcije za Brazil u narednim mesecima nastave da potvrđuju smanjenje proizvodnje, onda je rizik od poskupljenja vrlo stvaran“.
Uz loše vreme, globalna ograničenja ponude imala su značajan uticaj na tržište kafe jer se proizvođači i pržionice, firme koje prerađuju kafu u proizvod koji pijemo, često nalaze u različitim zemljama. Neizvesnost tržišta takođe proizlazi iz izvoznica, kao što su Etiopija, koja je na granici građanskog rata, ili Vijetnam, koji beleži porast slučajeva kovida 19 koji bi mogli da poremete proizvodnju.
„Mislim da u celini imamo tržište koje je prvi put nakon nekoliko godina počelo da pokazuej određenu zategnutost“, dodao je Hansen.
Maximillian Copestake, izvršni direktor evropske prodaje kafee u Marex-u, kaže da je cena kafe porasla uglavnom zbog dislokacija tereta.
„Poslednjih pet do osam godina imali smo snabdevanje koncentrisano na jedno ili dva velika područja koja proizvode kafu, Brazil i Vijetnam. Ako imate štetu u tim zemalja, odednom tržište poludi pokušavajući podstaći druge zemlje da proizvode kafu. To je osnovno načelo, a vrhunac je došao s poremećajem u brodskom prevozu“, navodi on.
Copestake je napomenuo kako je potrebno oko dve godine da proizvodnja kafe odgovori na promenu cene.
„Kada cena poraste, svaku vrećicu kafe koja je dostupna u svakom skladištu farmera izvlačite na tržište kako biste je komercijalizovali jer su cene odlične. Dakle, postoji podsticaj za više sadnje, ali i za minimiziranje zaliha u zemlji proizvodnje i dovođenje tih zaliha na odredište. Mislim da je to verovatno u toku“, kaže.
Dodao je i da očekuje da će cene ostati visoke i nestabilne i ubuduće.
Izvor: Index/B92
Foto; Pixabay