Da li bi kompanija bolje prošla da je, umesto čipsa prodala krompir? Da li bi uspela krompir da proda za više od 200 miliona evra, kao što je to učinila sa – čipsom? A ona je, praktično, kupcu umesto krompira prodala – fritezu. Podsećajući na ne tako davnu uspešnu prodaju jedne domaće kompanije, Marko Marković, partner u konsultantskoj kući Egzakta Advisory objašnjava stav proistekao iz detaljne studije da tri industrije, među kojima je i prerađivačka, imaju najveći potencijal da pokrenu srpsku ekonomiju. Ostale dve su informaciono-komunikacione tehnologije i mediji, kao i poljoprivreda.
Srbija na put lokalizacije svoje privrede treba da krene sistematičnim razvojem poslovnog ambijenta, privrede i kulture potrošača, jedan je od zaključaka konsultantske kuće Egzakta Advisory koja je izradila studiju „Putokaz za lokalizaciju srpske privrede“.
U studiji se ukazuje da je neophodno stvaranje pravnog okvira koji će podržava razvoj domaće privrede, unapređenje rada i efikasnosti organa javne uprave i povećanje transparentnosti ka privredi, kao i kontinuirana podrška privredi.
Za privredu su ključni razvoj i unapređenje izvora finansiranja, razvoj ljudskog kapitala i kulture, konkurentnosti privrede i ulaganja u razvoj i inovacije, dok je segmentu potrošača potrebno uticati na razvoj svesti i izmenu njihove kulture.
Kao ključne segmente za lokalizovanje srpske privrede Egzakta Advisory tim identifikovao je IKT (informaciono- komunikacione tehnologije) i medije, prerađivačku i poljoprivrednu industriju sa fokusom na razvoju i jačanju mikro, malih i srednjih preduzeća.
Od sirovine do gotovog proizvoda
Srbija treba da proizvodi nedostajuće proizvode od svojih sirovina, koje inače izvozi, stav je koji se čuo na današnjem predstavljanju ovog istraživanja.
Do gotovog proizvoda najbrže se, prema rečima analitičara i partnera u ovoj konsultantskoj kući, stiže u IKT sektoru.
U ITK industriji za to je, navodi Marko Marković, potrebno dve godine.
Kada je reč o prerađivačkoj industriji, Marković ističe da Srbija za to ima – sve kapacitete.
„Prerađivačka industrija ima mnogo potencijala, naročito u delu vezanom za hranu. To je ono što znamo da radimo i gde investicije nisu velike“, kaže Marković za portal N1.
Treći segment je, ističe, deo prerađivačke industrije u granama u kojima smo, kako kaže – bili tradicionalno jaki.
„Postoji mnogo malih lokalnih kompanija koje su bile srž velih kompanija poput Prve petoletke. Veoma dobar primer toga je firma za proizvodnju mašina iz Vrnjačke Banje. Vlasnik i glavni inženjer naučio je posao u Prvoj petroletki, doveo odande nekoliko inženjera i još nekoliko stručnjaka sa Mašinskog fakulteta i postao broj jedan u regionu kao proizvođač mašina u farmaceutskoj industriji“, navodi Marković.
Odakle novac
Analitičari Egzakta Advisory ukazali su da je za privredu ključno unapređenje izvora finansiranja. Na konstataciju da su svetske centralne banke već počele da podižu svoje referentne kamatne stope (Banka Engleske) ili to najavljuju za proleće (američki FED), što ukazuje da polako dolazi do poskupljenja novca, te pitanje kako će se eventualni rast referentne kamatne stope u Srbiji odraziti na domaću privredu i dostupnost sredstava, Marko Marković odgovara da ne očekuje rast kamata do 2023. godine.
„Ako se kamatna stopa poveća to će svakako uticati na privredni rast, ali mislim da se to sigurno neće desiti do 2023. godine. Inače, kada govorimo o referentnoj kamatnoj stopi – govorimo o finansiranju kroz banke. A, banke ovde finansiraju ono što je za njih sigurno. Nivo rizika koje su spremne da preuzmu nije baš izrazito veliki, pogotovo posle 2008. godine“, rekao je Marković.
Ovde, dodaje – pričamo o fondovima.
„Reč je o fondovima koji traže brz i veliki rast koji može da im se isplati u periodu od dve do pet godina. Takvih fondova ima dosta, ali ovde kod nas još nisu prisutni. Da li će biti – time treba da se pozabavimo i dovedemo ih. A to ćemo uspeti samo ako imamo inventivne industrije, odnosno one kojie imaju proizvode. Fond neće investirati u kompaniju koja autsorsuje programere nemačkoj firmi koja pravi proizvod. Ali, fondovi su vrlo radi da investiraju u Nordeus, na primer“, objašnjava naš sagovornik.
Fondovi koji su ovde kupovali, podseća on – kupovali su banke „koje imaju enormne profite na našim prostorima, zatim telko provajdere koji jako brzo rastu i ukrupnjavaju se, kao i u proizvodnju gotove hrane“.
„Fondovi i druga alternativna sredstva investiranja nađu svoje mete. Na nama je ovde, tačnije – na privredi je, na startapima, malim i srednjim preduzećima – da razvijemo proizvode koji imaju neku vrednost koja će privući te vrste investiranja. A, to onda nije direktno vezano za kamatnu stopu“, pojašnjava Marko Marković.
On ističe da su, inače, fondovi – puni.
„Nikada više para nije bilo na svetu nego što ima danas. I to jeste jedini pozitivan pokazatelj da svet neće ući u veću recesiju – jer su fondovi puni novca. Promeniće se vlasničke strukture u firmama i u svetu i u Srbiji, ali neće propasti jer novca – ima“, zaključio je Marković.
Hoće li inflacija stati
Stanovništvo i privreda osećaju negativne ekonomske posledice u najvećoj meri kroz povećanje cene robe, poremećaje lanaca snabdevanja i rast inflacije, ocenjuje se u studiji.
„Posledice pandemije imaju uticaj na rast ukupne inflacije kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Ukoliko države budu reagovale na vreme, smanjenje ukupne inflacije na nivo pre pandemije očekuje se tek sredinom 2022. godine“, navode analitičari Egzakta Advisory.
Kako se ističe, faktori koji imaju najveći uticaj i pretnju na inflaciju su povećanje cene roba i poremećaji lanaca snabdevanja, nagle promene u ponudi I tražnji, kao i povećanje broja zaraženih i uvođenje novih mera.
Monetarna strategija smanjivanja referentne kamatne stope, ukazuje se u analizi, ima pozitivan uticaj na investicionu aktivnost. 2020. godina je započeta sa referentnom kamatnom stopom na nivou od 1,75 odsto, da bi ona danas bila na nivou od jedan odsto, što je njena istorijski najniža vrednost.
„Pad referentne kamatne stope doveo je do pada kamatnih stopa, pada troškova zaduživanja i povećanja investicione aktivnosti. Ovaj efekat će se povoljno odraziti na uslove plasiranja kredita privrednim subjektima i tako pospešiti privredni rast. Sa druge strane, ako stopa inflacije bude rasla, Narodna banka Srbije moraće da reaguje podizanjem stope, što će negativno uticati na investicije i razvoj privrede“, ističe se, između ostalog, u studiji ove konsultantske kuće.
Izvor: N1
Foto: Pixabay