Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku od decembra sledeće godine biće pet puta manji nego što je sada. Tako, umesto 0,25, u mleku neće smeti da bude ove kancerogene materije više od 0,05 mikrograma po litru, pišu Novosti.
Prilagođavanje još traje
Izmenjeni Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenti (zagađivača) u hrani, za aflatoksin počinje da važi od 1. decembra 2022, a stručnjaci smatraju da će najviše problema kod prilagođavanja imati mali proizvođači. Ništa lakše neće biti ni malim mlekarama, koje, u najvećem broju slučajeva, nisu ni kotrolisale nivo ovog mikotoksina.
“Proizvođači mleka su se prilagodili, ali treba to da urade i oni koji prave stočnu hranu”, rekla je Novostima Sanja Bugarski, predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine i dodala: “To se najviše odnosi na firme koje lageruju kukuruz i sve ostale komponente koje se koriste za smešu hrane za životinje, a može da sadrži aflatoksin. Ti smeštajni kapaciteti moraju da budu kako treba. Da zrno bude dobro osušeno pre nego što se skladišti”.
Većina proizvođača, koji mleko predaju „Imleku“, već ima evropske granice dozvoljenog aflatoksina. Ova kompanija, kako nam je Bugarski ispričala, mleko izvozi, i ograničenje za njih je 0,05 mikrograma po litru: “Kada se i desi da je procenat ove materije u mleku veći od 0,05, stizale su destimulacije, pa smo bili primorani da i o tome vodimo računa Za ostale mlekare nisam sigurna koliko su se uopšte i bavile aflatoksinom. Kada bude počeo pravilnik da važi moraće da se usklade. Ali, mi smo takvo podneblje, gde je pojava aflatoksina u stočnoj hrani česta. Zbog klime i temperature. Inače, ne postoji studija koja je dokazala uticaj aflatoksina na ljude. Ne treba zaboraviti ni da ga najviše ima u orašastim plodovima, ali je suština u tome koliko se pojede”.
Afera aflatoksin
Da podsetimo, koncentracije ove materije već godinama su u Srbiji na klackalici, zahvaljujući između ostalog i aferi koja je 2013. uzdrmala celu zemlju. Tada je i javnost prvi put čula za ovaj mikotoksin, koji je kancerogen, ali i da mlekare u našoj zemlji ne mogu da zadovolje evropske standarde. Aflatoksin je tada do mleka stigao preko zaraženog kukuruza, koji u to vreme, nije mnogo bio ni kontrolisan na ovu supstancu, koju proizvodi buđ.
Granice su se od tada nekoliko puta menjale, od 0,5, pa 0,05, da bi već godinama bila 0,25 mikrograma po litru. I to sve uz objašnjenje da je Evropi trebalo više od pet godina da smanji nivo sa 0,5 na 0,05 mirkograma po litru, a da se kod nas sve radi „preko noći“. Čitav slučaj uzdrmao je i političku scenu u našoj zemlji, ali i resornog ministra poljoprivrede u to vreme. Ipak, slučaj „aflatoksin“ je potom bio zaboravljenisto tako – „preko noći“.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay