U eksperimentu koji je sproveo Vajzman institut, većinska grupa mrava pravila je kompromise sa manjinom kako bi se očuvalo jedinstvo zajednice, što je prvi put da se ovakvo ponašanje dokumentuje među životinjama. Taj ogled je pokazao da bi ljudi imali štošta da nauče od mrava o demokratiji i brizi o opštem dobru.
Ovo nije prvi dokaz da životinje donose važne odluke “glasanjem”, pri čemu svaka od njih ima određeni stepen uticaja ali ipak pobeđuju oni koji su u većini. No, sada je dokazano i da u životinjskom svetu postoji konsenzus čiji je cilj vođenje računa i o interesima manjine.
Naime, Camponotus sanctus, mravi koji se kolokvijalno nazivaju “mravima stolarima”, su često primorani da napuste svoju “kuću” zato što je uništena ili kada postane premala za njihovu rastuću zajednicu, a ne može se proširiti. Kada se to desi oni traže smeštaj u okolini, koji biraju na osnovu više kriterijuma: veličini, zaštićenosti, blizini prethodnog gnezda, pristupu hrani isl. Svaki mrav daje se u potragu za novim stambenim objektom i kada ga nađe poziva ostale da ga vide. Ali, ponekad se dešava da mravi istovremeno nađu nekoliko potencijalnih “kuća” oko kojih nema saglasnosti koja je bolja. Naučnici sa Vajzman instituta su u eksperimentu kreirali baš ovakvu situaciju.
Mravi nas uče o opštem dobru
Najveći broj mrava je u eksperimentu bio obeležen sitnim barkodovima koji im nisu ometali funkcionisanje, a pored praćenja ovih insekata imali su i dodatnu svrhu – barkodom su se mogli otvoriti pojedini mravinjaci, kao što se u poslovnim zgradama otvaraju vrata kada na senzor prislonite karticu.
U nekoliko navrata ponuđeno im je da biraju između dva potencijalna gnezda – jednog koje je slabije zaštićeno i drugog, “luksuznijeg” i sigurnijeg. Problem je međutim bio što ostatak njihove ekipe nije mogao da uđe u bolje gnezdo, jer je ono bilo namenjeno samo mravima sa barkodom.
Mravi koji su jedini imali izbor našli su se u dilemi – da li da prisvoje bolju “kuću” po cenu raspada zajednice ili da ostanu sa svojim dojučerašnjim ukućanima u lošijem i manje sigurnom zdanju. To za njih nije bilo pitanje kvaliteta života već opstanka, jer im je u bolje zaštićenom gnezdu veća šansa preživljavanja. Ipak, ceo kolektiv je jednoglasno doneo odluku da nastani manje kvalitetnu građevinu, kako bi svi ostali zajedno.
Izvor: Haaretz
Foto: Pixabay