Dragana Urošević Đokić zajedno sa suprugom skoro dve decenije vodi transportno preduzeće, a poslednje četiri je i profesionalni vozač kamiona. Kako se ova žena, po zanimanju kuvarica, obrela u novoj profesiji saznajemo na sajtu Pluton Logistics.
Dragana ima 34 godine, udata je i majka dvojice dečaka – Sergeja (14) i Alekseja (3). Živi u Topoli, zajedno sa suprugom vodi transportno preduzeće.Udajom je ušla u porodicu u kojoj je „biti vozač sasvim uobičajna stvar i neka vrsta tradicije“, a onda je poželela da i sama pokaže šta sve može i ume.
“S obzirom na to da sam po prirodi vrlo ambiciozna i nikada ne bežim od izazova, odlučila sam da se ‘takmičim’ u početku čisto iz zabave, ali veoma brzo shvatila sam da je to poziv koji mogu obavljati do kraja života. Kako imamo firmu, uspela sam da zatvorim krug, zapravo da učim i savladam sve aspekte poslovanja – od ugovaranja, obrade dokumentacije, održavanja, logistike, do završnog obračuna. U svemu tome, želela sam da se okušam i u transportu, vozeći kamion sa prikolicom, a suprug mi je pružio bezrezervnu podršku”, kaže ona.
Žene su odgovornije u ovom poslu
Rešila je Dragana da bude uporna i da ne odustane, mada je početak bio težak – kako u Topoli ne postoji auto-škola koja obučava polaznike za C i E kategoriju, svakodnevno je putovala u Kragujevac.
Nakon formalne obuke, dodaje kroz smeh, usledila je ona teža. “Najveći izazov predstavljala je obuka u prisustvu mog supruga, koji je imao nešto manje strpljenja od mog instruktora, ali na obostrano zadovoljstvo postadosmo kolege”.
Ne krije ni da je bilo neobično nakon automobila sesti za volan kamiona, da se i sama iznenadila razlikom u vožnji, kao i da je za sticanje rutine jednostavno bilo potrebno vreme.
Dragana daje odgovor i na jedno nepostavljeno (a važno) pitanje: “Predrasude kao predrasude, nema ih više u ovom poslu nego u nekom drugom. Neprijatnosti uvek mogu da se dogode, ali slobodno mogu da kažem da je odnos kolega prema ženama-vozačima profesionalan i prijateljski. Smatram da žena svakako treba biti više u ovom poslu, a ono po čemu se razlikujemo je od muškaraca je da smo, po mom mišljenju, opreznije, temeljnije i odgovornije”.
Pandemija usporila i poslovanje transportnih kompanija
Najveći deo tura tokom godine vozi u međunarodnom transportu širom Evrope, pre svega u Italiju i Češku. Kao i većini njenih kolega, uvek joj nedostaje slobodnih dana sa porodicom i bliskim prijateljima. Zbog toga je, ističe, ovo posao gde je više nego u većini drugih zanimanja važan odnos sa kolegama jer “na putu smo upućeni jedni na druge, bilo da je u pitanju slobodno vreme van vožnje ili neki problem”.
A problema, nažalost, ne nedostaje: čekanje na granicama, migranti koji nasilno ulaze u vozila, pandemija… Upravo zato, pre velikih želja za budućnost, Dragana ima jednu jednostavnu i kratkoročnu želju – da se epidemiološka situacija stabilizuje, da njene kolege i ona mogu u punom kapacicitetu da se bave poslom koji vole.
Ovo je odlomak iz teksta koji pripada rubrici „Za volanom” sa pričama iz ličnog ugla profesionalnih vozača. Integralni tekst i fotografije možete naći na sajtu Pluton Logistics.
Foto: Pixabay