Veliki deo novca stečenog iz nelegalnih aktivnosti „pere“ se kroz gradnju nekretnina. Posledice su, kako za Infobiz objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta – višestruke i kad-tad će se prevaliti na građane Srbije.
Izbegavanje plaćanja poreza, pranje nezakonito stečenog novca najčešće se sreću na tržištu nekretnina. To je pokazao izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog kriminala i Opservatorije za ilegalne ekonomije u Jugoistočnoj Evropi.
U Srbiji Republički geodetski zavod beleži rekordan broj ugovora o kupoprodaji nekretnina, od čak 33,8 odsto. Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra.
Ipak, najveći deo novca, kako ukazuje Radosavljević – pere se kroz samu gradnju.
„To objašnjava ogroman rast građevinskog sektora koji nije posustao uprkos krizi i kovidu – stope rasta su dvocifrene. I to objašnjava činjenicu da se godišnje oko četiri miliona evra slije, tj. prođe kroz građevinski sektor“, navodi Radosavljević.
On ukazuje i na podatak da se od prometa u sektoru nepokretnosti od preko četiri milijarde evra gotovo 80 odsto obavlja iz – gotovog novca, a ne iz kredita.
„Suštinski, nelegalni novac stečen iz raznih nelegalnih aktivnosti se kroz građevinski sektor obrne i tako se legalizuje – pre svega kroz gradnju. U izveštaju je to dobro primećeno, iznos na koji se ukazuje dobrim delom korespondira prometu nepokretnosti u gotovini“, objašnjava sagovornik Infobiza.
Taj novac prođe kroz građevinski sektor i tako se „opere“, uđe u legalne tokove.
Plata 500, a kvadrat 10.000 evra
„I sada imate situaciju da u zemlji gde su prosečne plate od 500 do 550 evra, a najčešća isplaćena zarada 350 evra, kvadrat košta i 10.000 evra, a prosek u Beogradu se kreće od dve do tri hiljade evra. Posledice velikog obima nelegalnih aktivnosti, čiji se udeo u BDP Srbije procenjuje na 30 odsto, a slično je i u regionu, su višestruke“, upozorava Radosavljević.
On ističe da, prvo, imamo veliki upliv nelegalnih aktivnosti u legalne tokove.
„A onda oni utiču i kreiraju legalne tokove. S druge strane, imamo drastičan rast cena nekretnina, pa se dešava da oni koji žele da kupe stan iz legalnih tokova, iz kredita na primer, to ne uspevaju – često su nekretnine unapred prodate, a zgrada je tek počela da se gradi“, ukazuje sagovornik Infobiza.
Treće, dodaje, šalje se loša poruka legalnim investitorima koje takva situacija odbija.
„Posledice će biti najveće kada prestane ovakva situacija i kada tog novca preko noći nestane. Doći ćemo do toga da će građani uvideti da, zapravo, žive mnogo lošije. Taj novac koji se uliva ima multiplikativne efekte – imamo podsticanje tražnje, a tri milijarde evra je šest, sedam odsto godišnjeg BDP Srbije. Posledice su višestruke i siguran sam da će one kad-tad prevaliti na građane Srbije“, zaključuje Goran Radosavljević.
Izvor: Infobiz
Foto: Pixabay