Istraživanja pokazuju da gotovo trećina proizvedene hrane u svetu završi u smeću
Jedan od najčešćih razloga je nerazumevanje oznaka koje pokazuju rok trajanja namirnica. Zbog toga u Uniji ove godine planiraju reformu u označavanju deklaracija na hrani. I u Srbiji se velika količina hrane baca iako bi ona mogla da bude donirana. Međutim, trenutni pravni okvir to onemogućava i otežava.
Ni stanovnici Evropske unije, ni Srbije ne razumeju dovoljno razliku između oznaka „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“ zbog čega velike količine hrane, pogotovo u domaćinstvu, bivaju bačene.
Oznaka „upotrebljivo do“ koristi se kod lako kvarljivih namirnica, koje bi nakon datuma koji je naznačen na pakovanju mogle da budu štetne po zdravlje ljudi.
„Pre isteka roka trajanja dobro je da takve proizvode podvrgnemo postupku konzervisanja bilo primenom povišenih temperatura, nekom kulinarskom obradom ili da se takvi proizvodi zamrznu. To su sveže meso, sveža riba, sveži sirevi, mlečni proizvodi, jaja…“, navodi Tanja Petrović, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
U Srbiji se godišnje baci oko 300.000 tona hrane
S druge strane, oznaka „najbolje upotrebiti do“ koristi se kod proizvoda koji mogu da stoje od nekoliko meseci do nekoliko godina.
„To su proizvodi koji su znatno stabilniji. Ovom odrednicom proizvođač garantuje minimalni period u kojem proizvod ima vrhunski kvalitet i bezbednost. Nakon isteka tog roka trajanja ‘najbolje upotrebiti do’ praktično to ne znači da sledećeg dana taj proizvod postaje nebezbedan. On nije nebezbedan nego može kod takvih proizvoda doći do pada kvaliteta“, dodaje Tanja Petrović.
Savet je da se takva hrana nakon isteka roka pregleda i proba. Ako nema promena u ukusu i mirisu, a ima, recimo, u boji ili hrskavosti, može bez straha da se koristi.
Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 300.000 tona hrane.
„Izveštaji programa za zaštitu životne sredine UN pokazuju da se Srbija nalazi iznad svetskog proseka po količini otpada od hrane koja nastaje u domaćinstvima. Godišnje po glavi stanovnika u Srbiji nastane 83 kilograma otpada od hrane, što je devet kilograma više po glavi stanovnika od svetskog proseka, a neverovatnih 50 kilograma više u odnosu na Rusiju, koja se nalazi na vrhu zemalja u Evropi koje imaju najmanje otpada od hrane“, ističe Isidora Šmigić, saradnica za regulatornu reformu u NALED-u.
Izvor: RTS/Kamatica.com
Foto: Pixabay