Evropska centralna banka (ECB) neće žuriti sa zaoštravanjem monetarne politike, saopštila je njena predsednica Kristin Lagard, ocenivši da bi slabija kupovna moć građana, u uslovima skoka cena energije, mogla zauzdati inflaciju u eurozoni.
“Prilagođavanje mera u monetarnoj politici sprovodiće se u fazama. Kamatne stope neće biti podignute pe nego što se okončaju neto kupovine imovine”, kazala je Lagard u Evropskom parlamentu, prenose agencije.
Ona je ponovo naglasila da će centralna banka pričekati sednicu u martu i ažurirane procene o ekonomskom rastu i inflaciji, u koje će biti uključeni najnoviji podaci.
“Nema razloga da brzamo sa zaključcima”, poručila je Lagard.
Inflacija u eurozoni u januaru je porasla na 5,1 odsto, a u ECB-u u srednjoročnom periodu planiraju inflaciju u visini dva odsto.
Lagard je priznala ipak da bi, ako se cenovni pritisci pretoče u veći rast plata nego što se očekivalo, ili ako se ekonomija brže vrati punom kapacitetu, inflacija mogla biti veća nego što su prognozirali u decembru, posebno u kratkoročnom periodu.
Glavni motor jačanja inflacije rast cena energije
Ona je objasnila da je glavni motor jačanja inflacije trenutno rast cena energije, koji bi u predstojećem periodu mogao dvojako uticati i na rast potrošačkih cena.
“S jedne strane, povećanje troškova energije može podsticati rast cena direktno, povećanjem troškova proizvodnje, i indirektno, posrednim učincima na plate. S druge strane, ono može negativno uticati na primanja domaćinstaav i na dobit kompanija, smanjujući time ekonomsku aktivnost i prigušujući izglede za inflaciju”, dodala je Lagard.
Eurozona je u prošlosti bila posebno ranjiva na drugu mogućnost, budući da su veći troškovi energije slabili kupovnu moć domaćinstava i smanjivali inflaciju u srednjem roku.
“Očito u našoj procjeni izgleda za inflaciju moramo imati na umu da uslovi potražnje u eurozoni ne pokazuju iste znakove pregrijavanja koji se mogu uočiti u drugim velikim privredama”, navela je Lagarde aludirajući na Sjedinjene Američke Države (SAD).
To, kako je zaključila, povećava vjerovatnoću da će trenutni cenovni pritisci popustiti i potom se stabilizovati na nižoj vrednosti, omogućujući da se ostvari cilj od dva odsto u srednjoročnom periodu.
Izvor: Bankar.me
Foto: Pixabay