Izrael, čije su devizne rezerve do sada tradicionalno bile sastavljene od dolara, evra i britanske funte, će iste doupiniti sa 4 nove valute, uključujući i kineski juan, izvestio je nedavno Blumberg (Bloomberg).
Centralna banka Izraela će takođe smanjiti zalihe dolara i evra u pokušaju da diverzifikuje svoje devizne rezerve, stoji u saopštenju. Njihove rezerve su prošle godine premašile vrednost od 200 milijardi dolara po prvi put ikada, i od ove godine će u njih biti uključeni kanadske i australijske dolare, japanski jen i kineski juan, prenosi Jerusalim post (The Jerusalem Post).
Ova promena je posledica promene u celokupnim izraelskim “ investicionim smernicama i filozofiji“, rekao je zamenik guvernera Banke Izraela Endrju Abir, dodajući da je rast izraelskih deviznih rezervi primorao centralnu banku da razmotri „potrebu da zaradi prinos na rezerve koji će pokriti troškove obaveza“.Iako je centralna banka do pre par godina držala 67,4 odsto deviznih rezervi u dolaru, 30,1 odsto u evrima i 2,5 odsto u funtama, oni sada planiraju da povećaju udeo funte i jena na 5 odsto, udeo juana na 2 odsto, a udele kanadskog i australijskog dolara na oko 3,5 odsto.
Za ove valute će napraviti mesta tako što će smanjiti rezerve u dolarima, sa 66,5 odsto koliko su bile prošle godine na 61 odsto, i smanjiti rezerve u evrima sa 30,8 odsto na 20 odsto.
De-dolarizacija
Kina se već neko vreme zalaže za veću ulogu u sferi deviznog kursa za svoju valutu, ali se susrela samosa ograničenim uspehom. Podaci Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da je udeo juana u globalnim rezervama porastao na rekordnih 2,79 odsto do kraja 2021. godine.
Međutim, napori da se prošire zalihe juana naišli su na kritike zbog stroge regulative kineske vlade, ograničenja u razmeni i optužbi za devalvaciju valute.
Usred niza sankcija koje su postavljene Rusiji, brojne zemlje su se umorile od rizika povezanih sa globalnom ekonomijom zasnovanom na američkim dolarima u onome što se naziva potencijalnom „de-dolarizacijom“ čime se utire put da juan raste u međunarodnom značaju.
Alokacija dolara je pala ispod 59 odsto u četvrtom kvartalu 2021. godine – pre nego što su zapadne sankcije Rusiji izazvale sumnju u pouzdanost pristupa dolarima. Početkom 2020. godine dolar je imao udeo od 62 odsto, a 2015. godine udeo od 65 odsto. Pored toga, stopa ovog pada je nedavno porasla, prenosi Biznis Insajder.
– Udeo rezervi koje se aktivno izdvajaju u sredstva denomirana u dolarima opao je za oko 5 odsto od 2018. godine, a tempo se ubrzao u poslednjih par kvartala, napisali su analitičari JPMorgana predvođeni Majklom Hansonom u belešci objavljenoj u petka.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay