Od 15. maja na snagu stupa novi paket sankcija Evropske unije, kojim će biti zabranjen transport nafte ne samo iz Rusije, već i ruskih kompanija koje posluju na teritoriji EU.
Time je ugrožen dotok gasa za Srbiju, ali i ceo region Zapadnog Balkana. Iako je najavljen dogovor sa EU, kojim će Srbija biti izuzeta od dogovora, na stolu je još nekoliko rešenja, između ostalog nacionalizacija ili prodaja imovine trećem licu.
Srbija se nalazi u znatno težoj situaciji
Iako se sankcije odnose na celu Evropu, Srbija se nalazi u znatno težoj situaciji nego zemlje regiona. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja 100 odsto zavisi od ruskog gasa i nafte, a većinski paket kontrole nad NIS-om kontroliše Kremlj.
Da je velika glavobolja kod srpskih vlasti, potrđuje poslednji intervju Aleksandra Vučića koji je u četvrtak uveče dao na RTS, gde je rekao da su veliki pritisci pred Srbijom.
„Kažu nam: „Da li znate da odlučujemo o tome hoćemo li vas izuzeti iz paketa sankcija za naftu?“. Da prevedem, EU je donela odluku koja se slučajno odnosi samo na Srbiju, po kojoj mi možemo do 15. maja da uvozimo naftu“, rekao je Vučić.
Poslednje informacije koje su stigle do trenutka objavljivanja teksta, navodi Nova, jeste da će Srbija najverovatnije napraviti dogovor sa EU kojim bi nas isključili iz novog paketa sankcija. To može biti privremeno rešenje, a koje su dugoročne opcije Nova.rs je razgovarala sa stručnjacima koji prate prilike u energetskoj politici.
Pred Srbijom nekoliko scenarija
Ekonomista Mihailo Gajić predviđa da je pred Srbijom nekoliko scenarija – nacionalizacija, otkupljivanje dva odsto akcija od Gasproma, otkupljivanje 100 odsto akcija ili dogovor sa EU.
„Prvi scenario je da se otkupi paket akcija tako da država postane većinski vlasnik NIS-a, dakle to je onih dva odsto koji nedostaju da bismo mi postali vlasnici. Druga opcija bi podrazumevala da Gasprom proda sve akcije Srbiji, čime bismo mi u potpunosti kontrolisali industriju nafte u Srbiji“, kaže Gajić.
On naglašava da postoji još jedna od opcija, a to je čista prisila.
„To bi podrazumevalo da se nacionalizuje imovina do nekog paketa akcija koji bi bio svima prihvatljiv, ali to sa sobom nosi veliki potencijal sukoba sa Rusijom. Ukoliko se to desi, mi ćemo gotovo izvesno imati probleme prilikom nabavke gasa iz ove zemlje, a mi još uvek samo iz Rusije nabavljamo gas. Ono što je sigurno jeste da mi biramo najmanje loše rešenje od svih loših“, jasan je sagovornik lista Nova.
Gajić veruje da Rusija neće biti spremna da nam proda preostali paket akcija, a potencijalno rešenje vidi u dogovoru sa EU.
„Eventualni dogovor sa EU oko toga da se izuzme Zapadni Balkan iz ovog paketa sankcija može biti dobro rešenje i smatram da je takav dogovor realan. Izvesni dogovori su već napravljeni, ali to znači da će Srbija morati u potpunosti da prilagodi svoju politiku sa EU. Taj teren se već priprema i gotovo sam siguran da ćemo mi napraviti taj zaokret, čime će ka EU doći signal da smo sa njima, što dalje znači da neće biti sankcija“, zaključuje sagovornik lista Nova.
Realna mogućnost da Srbija otkupi većinski paket akcija od Gasproma
Energetski stručnjak Miodrag Kapor naglašava da je realna mogućnost da Srbija otkupi većinski paket akcija od Gasproma.
„Rafinerija nafte kod nas prerađuje naftu ural, koja se najviše dovozi iz Iraka. Još uvek postoji opasnost da Jadranskim naftovodom neće moći da se prenosi ako se uspostave sankcije prema Gaspromu. Jedna od realnih opcija nakon toga je da onda naš NIS pređe u vlasništvo države Srbije ili nekog trećeg lica kako bi se nastavio promet“, priča Kapor za novine Nova.
On ističe da ovakve transakcije predstavljaju političke dogovore, te da će se na tom nivou rešiti ovaj problem.
„U politici vladaju drugačiji odnosi od čisto ekonomskih, ali ako posmatramo racionalno situaciju u kojoj se nalaze Evropska unija i Srbija, nema logike da Rusi drže većinsko vlasništvo nad NIS-om. Mislim da bi to bio potez očajnika ukoliko se ne dozvoli promena vlasničke strukture“, dodaje Kapor.
Objašnjava da je Evropskoj uniji „preko glave“ koketiranja Srbije sa Rusijom.
„Postoji prilična određenost iz EU, ali i SAD da se više Srbiji ne gleda kroz prste prilikom saradnje sa Rusijom, što znači da ćemo morati da uskladimo svoju politiku sa onom koju zastupa Evropa“, zaključuje Kapor.
Izvor: Nova.rs
Foto: Bing