Alfabet, Gugl, Meta i druge velike onlajn platforme moraće da čine više u borbi protiv nelegalnog sadržaja ili rizikuju velike novčane kazne prema novim pravlima koje su dogovorile zemlje članice EU i zakonodanvna vlast u subotu.
Do sporazuma je došlo nakon više od 16 sati pregovora. Zakon o digitalnim uslugama (DSA) je drugi deo strategije šefice EU za antimonopolska pitanja Margarete Vestager da obuzda Gugl, Metu i druge američke tehnološke gigante, prenosi Rojters.
Prošlog meseca dobila je podršku bloka od 27 zemalja i zakonodavaca za značajna pravila nazvana Zakon o digitalnim tržištima (DMA), koja bi mogla da primora tehnološke gigante da promene svoju osnovnu poslovnu praksu.
– Imamo dogovor o DSA. Zakon o digitalnim uslugama će se pobrinuti da se ono što je nelegalno van mreže takođe posmatra i tretira kao nelegalno na mreži – ne kao slogan, kao stvarnost, naveo je Vestager u tvitu.
Poslanica EU Dita Čaranzova, koja je pozvala na takva pravila pre osam godina, pozdravila je sporazum.
– Gugl, Meta i druge velike onlajn platforme moraće da deluju kako bi bolje zaštitile svoje korisnike. Evropa je jasno stavila do znanja da ne mogu da deluju kao nezavisna digitalna ostrva, rekla je ona u saopštenju.
Sa druge strane, Gugl je u saopštenju rekao: „Kako se zakon finalizuje i sprovodi, detalji će biti važni. Radujemo se saradnji sa kreatorima politike kako bismo ispravili preostale tehničke detalje da bi osigurali da zakon funkcioniše za sve“.
Kazne do 6 odsto globalnog prometa zbog kršenja pravila
Prema DSA, kompanije se suočavaju sa kaznama do 6 odsto svog globalnog prometa zbog kršenja pravila, dok bi im zbog ponovljenih kršenja moglo biti zabranjeno poslovanje u EU.
Nova pravila zabranjuju ciljano oglašavanje usmereno na decu ili zasnovano na osetljivim podacima kao što su vera, pol, rasa i politička mišlenja. Tamni obrasci, taktike koje obmanjuju ljude da daju lične podatke kompanijama na mreži, takođe će biti zabranjeni.
Velike onlajn platforme i pretraživači moraće da preduzimaju specifične mere tokom krize. Taj potez je pokrenut ruskom invazijom na Ukrajinu i dezinformacijama u vezi sa tim.
Kompanije bi mogle da budu prinuđene da predaju podatke u vezi sa njihovim algoritmima i regulatorima i istraživačima.
Kompanije su takođe suočene sa godišnjom naknadom od 0,05 svetskog godišnjeg prihoda za pokrivanje troškova praćenja njihove usklađenosti.
Izvor: Blic
Foto; Pixabay