Globalna nestašica ključnih komponenti baterija podigla je cene na rekordne nivoe.
Naime, od prošle godine cene litijuma su skočile za više od 700 odsto, nikla za 250 odsto, a kobalta i mangana za 100 odsto, pa se postavlja pitanja šta to znači za ubrzanu tranziciju ka električnim automobilima?
Osim toga, dobro je poznato da Srbija ima možda i najveće rezerve litijuma u Evropi, a kako raste cena litijuma tako će rasti i pritisak na našu zemlju da što pre počnemo sa iskopavanjem, piše Energetski portal.
Ilon Mask, izvršni direktor Tesle, nedavno je preporučio svima koji žele da se brzo obogate način na koji to najlakše mogu da urade – iskopavanjem litijuma. Prema ekscentričnom milijarderu, marže na litijum su sada iste kao i kod proizvodnje softvera, jer su cene na tržištu otprilike 10 puta veće od cene ekstrakcije.
Rast cene litijuma i nikla
Rast cena sirovih materijala koji su potrebni za baterije poput litijuma i nikla su doveli do toga da proizvođači baterija podignu cene proizvođačima automobila, koji su naravno ovo poskupljenje preneli na kupca.
Cena nikla je bila na svim naslovnim stranicama početkom marta kada je cena dostigla više od 100.000 dolara po toni zbog straha od obustave trgovine sa Rusijom, ali je od tada cena pala na oko 33.000 dolara. Ipak, trenutno najveći problem jeste litijum. Prema izjavama industrijskih eksperata, isporuke litijuma rastu duplo sporije od potražnje za električnim automobilima. Primera radi, Mask, koji je nedavno kupio Tviter, rekao je da će možda da osnuje i vlastitu kompaniju za iskopavanje litijuma kako bi osigurao snabdevanje.
Tesla razmišlja o investicijama u rudnike i rafinerije
Cene sirovih materijala litijum-jonske baterije su toliko porasle, pogotovo što se katode tiče, pa sada čine čak 80 odsto cene baterijske ćelije, dok je 2015. učešće u ceni bilo svega 40 odsto. Milijarde koje su uložene u gigafabrike baterija nisu stigle do izvora sirovih materijala. To je dovelo do toga da Tesla razmišlja o investicijama u rudnike i rafinerije. Situacija je slična kao 2018. kada su sami morali da uđu u proces proizvodnje baterija.
Dačija je nedavno morala da znatno poveća cenu električnog „springa“ zbog problema sa nestašicom sirovih materijala. Ovaj rumunski automobil na baterije je tokom januara u Francuskoj imao cenu od 17.390 evra, dok je za isti model sada potrebno izdvojiti 18.690 evra, što je najveći skok cene u celoj gami rumunske kompanije.
Prošle godine je globalna prodaja električnih automobila skočila dvostruko, na 6,6 miliona primeraka. Zbog sve većeg interesovanja za baterijskim vozilima, potražnja za litijumom mogla bi da se poveća i do deset puta do kraja ove decenije. Širom sveta, traže se nove lokacije za iskopavanje litijuma, a najviše su zabrinuti ekološki aktivisti zbog procesa rudarenja koji može biti štetan po životnu sredinu.
Izvor: Energetski portal
Foto: Pixabay