Pokretnu imovinu i prava, tokom prošle godine, založilo je najmanje 9.243 građana i firme u Srbiji. Njome su garantovali za obaveze vredne 9,66 milijardi evra.
U Registar zaloga, koji vodi Agencija za privredne registre, upisano je ukupno 189.560 založnih prava kojima se garantuje da će biti isplaćeno 77,16 milijardi evra.
Iako su najbrojnije među poveriocima (učestvuju sa 66,4 odsto), banke nisu glavni potencijalni korisnici zaloga. Naime, prema podacima Udruženja banaka, u ovom momentu građani i privreda našim bankama duguju oko 27 milijardi evra, što je tek nešto više od trećine ukupno obezbeđenog duga.
Privredna društva su potencijalni korisnici zaloge u 15 odsto slučajeva, građani i poreznici u po 3,4 odsto. Nepunih 12 odsto su svi ostali, a zalogu daju korisnici kredita Fonda za razvoj, kao i raznih drugih državnih kreditnih linija.
– U 2021. je registrovano 8,5 odsto manje založnih prava, u poređenju sa prethodnom godinom – ističe se u podacima APR. – Iznos potraživanja, koja su njima obezbeđena, međutim, za 2,6 miliona evra je veći u odnosu na 2020. Tada je registrovano 10.106 založnih prava, a iznos obezbeđenih potraživanja je bio 9.656.322.145 evra.
Prema podacima iz Registra zaloga, najviše se zalažu mašine i oprema – u 28,2 odsto slučajeva. Vozila su garant u 23,5 odsto ugovora. Kravama, ovcama, kozama i konjima se garantuje u 18 odsto obaveza. Kada se gleda presek dužnika, najbrojnije su firme. Svako drugo založno pravo upisano je radi njihovih obaveza. Zaloge građana čine malo više od trećine, 36 odsto, dok je svaki deseti dužnik – preduzetnik
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay