Rejting agencija Standard and Poor’s zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou od BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje uprkos uslovima pojačane globalne krize izazvane izbijanjem konflikta u Ukrajini, saopštila je Narodna banka Srbije.
U odnosu na prethodnu ocenu kada su izgledi za povećanje rejtinga Srbije bili pozitivni, agencija ističe da je promena izgleda opredeljena geopolitičkim okolnostima i pre svega potencijalnim indirektnim efektima koje konflikt u Ukrajini može da ima na Srbiju.
U svom izveštaju agencija Standard and Poor’s ističe kredibilitet i kontinuitet monetarne i ukupne ekonomske politike Srbije, otpornost naše ekonomije, kao i očuvanu stabilnost bankarskog sektora. Agencija naglašava i povoljne perspektive Srbije za privredni rast u srednjem roku, koje su podržane visokim prilivom investicija u izvozno orijentisane sektore.
Stabilni izgledi za povećanje kreditnog rejtinga, prema Agenciji, odražavaju izbalansiran odnos rizika nastalih nakon izbijanja krize u Ukrajini i dobrih srednjoročnih perspektiva rasta Srbije koje su podržane kredibilnim okvirom ekonomskih politika.
Vezano za konflikt u Ukrajini agencija Standard and Poor’s ističe otpornost srpske ekonomije imajući u vidu relativno male direktne ekonomske veze Srbije sa Rusijom i Ukrajinom, osim u slučaju energenata. S druge strane naglašava se da će sukob imati negativne efekte na zemlje zone evra, koje su ujedno i najveći trgovinski partneri Srbije i da to može imati efekta na naš privredni rast.
– Uprkos novim izazovima, i tokom prethodnih nekoliko meseci uspeli smo da očuvamo punu finansijsku stabilnost, uz visoku kapitalizovanost i likvidnost našeg bankarskog sektora, kao i rekordno nizak nivo problematičnih kredita. Tome je doprinela i činjenica da smo u najkraćem roku, odmah nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, efikasno rešili pitanje Sberbanke, što je jasno prepoznato i u izveštaju agencije Standard and Poor’s – navela je guverner Jorgovanka Tabaković.
Agencija Standard and Poor’s navodi da su srednjoročni izgledi rasta Srbije posebno ojačani snažnim rastom izvoza i modela rasta zasnovanom na prilivima stranih direktnih investicija u izvozno orijentisane sektore, pri čemu je rast podržan makroekonomskom i finansijskom stabilnošću. Uprkos izazovima koje je nosila globalna pandemija u prethodne dve godine, Srbija je u 2022. godinu ušla sa snažne pozicije.
Realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 3,5% do 4,5%
Bruto domaći proizvod je krajem 2021. godine prestigao pretpandemijski nivo za preko 6%, ekonomska kretanja su bila izuzetno povoljna u poslednjem kvartalu 2021. i prvom kvartalu 2022. godine, javni dug je bio na opadajućoj putanji, dok su devizne rezerve centralne banke i likvidnost države dostigli istorijski najviše nivoe. Zbog značajnog rasta globalne neizvesnosti nakon izbijanja sukoba izgledi rasta za ceo region su smanjeni što utiče i na Srbiju.
U izveštaju se navodi i da se očekuje kontinuitet dobrih ekonomskih politika i u narednom periodu i ističe se sprovođenje reformi dogovorenih u okviru nefinansijskog aranžmana sa MMF-om.
U pogledu uslova za rast kreditnog rejtinga u narednom periodu, agencija ističe da bi to moglo da se dogodi ukoliko se ispostavi da efekti sukoba u Ukrajini na srpsku ekonomiju nisu veliki i ukoliko Srbija ostvari veći rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog, kao i bolje pokazatelje od očekivanih po pitanju interne i eksterne neravnoteže.
– Kada uzmemo u obzir sve ključne faktore koji u ovom trenutku opredeljuju stanje srpske ekonomije, procenjujemo da će Srbija u 2022. godini ostvariti realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 3,5% do 4,5%, što je svega oko 0,5 procentnih poena manje od projekcije koju smo imali pre izbijanja konflikta u Ukrajini. Tome doprinosi nekoliko ključnih faktora – očuvana stabilnost deviznog kursa i stabilnost bankarskog sektora, visok priliv stranih direktnih investicija, ulaganja države u infrastrukturne projekte, visok rast izvoza i roba i usluga, kao i nastavak rasta zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru – navela je Tabakovićeva, saopštava Kabinet guvernera.
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay