Diskusija oko istog pitanja povela se i u jednoj studentskoj Fejsbuk grupi, kada je jedan od članova napravio računicu četvorogišnjeg studiranja
Biti sudent, na budžetu ili samofinasirajući, danas je čitava investicija, a slobodno se može reći i jedna vrsta luksuza. Nakon četiri godine učenja, u najboljem slučaju, stečena diploma ne predstavlja garanciju za dobru zaradu ili poslovni uspeh, te se postavlja pitanje – ima li ponete uopšte ulagati novac u studiranje?
„Ako uzmemo u proseku da se studira 4-5 godina, za šta u proseku sve te godine školovanja koštaju minimum 4.000 do 5.000 evra (ako niste na budžetu, ako jeste onda manje) i život u Beogradu/Novom Sadu za tih 4-5 godina neka u proseku bude 500 evra po mesecu (renta, hrana, malo izlasci). Dolazimo do grube cifre između 19.000/20.000 i 30.000/35.000 evra koji moraju da potroše vaši roditelji da biste dobili pošteno diplomu. Nemoj da se slepo držite za cifru, ovo je samo okvir“, napisao je mladić na početku objave.
Trošak je i uloženo vreme
Nije isključio ni onaj trošak koji se ne može nadoknaditi – uloženo vreme.
„Na sve to, da ne računamo koliko vas košta emotivni, stres, padanje ispita, ponovne prijave, dokumentacija, jurenje knjiga, skripti, neprespavane noći itd. Da li mislite da se ova investicija isplati pošto na kraju ćete dobiti diplomu kao vizit kartu koja samo treba da vam olakša malo ulaz na mesto tržišta?“, dodao je.
„Ili ipak mislite da za tih 20.000 do 35.000 evra nije logičnije, bolje, lakše da se investira u sebe (kupe se kursevi/edukacije za to što vas zanima da radite i za šta možete da dobijete posao – neka koštaju od 2.000 evra do 10.000 evra ~ može to biti od marketinga pa do plaćene neke prakse da snimate filmove) i za ostali novac da doslovno platite neku diplomu (8.000 evra otprilike cena) ako baš treba roditeljima i da za ostali novac uzmete stan u mestu gde tražite posao i pokrivene troškove koji bi vas koštao oko 6.000 Evra. I potpuno preskočite da ne gubite 4-5 godina života, sav onaj stres, cimanje oko polaganja ispita itd. Da ne pričamo da sa ovom investicijom bi legitimno mogli da pokrenete i privatan posao (pedikir, manikir, frizer, pravljenje zdravih torti, kiropraktika, auto-perionica, fast food itd).Vredi li vam danas ta investicija u koju sad idete ili ne?“, zapitao je na kraju mladić.
Ovo pitanje pokrenuo je lavinu komentara na istoj grupi, a mišljenja idu na dve različite strane – od toga da je studrianje danas „bacanje para“ do toga da ono donosi mnoge benefite koje se ne mere isključivo u novcu.
Studiranje – investicija ili gubljenje vremena i novca?
Isto pitanje Telegraf.rs je postavio i svojim sagovornicima, studentima na osnovnim i master studijama, kao i onima koji su nedavno stekli diplomu.
Aida P. je pre nekoliko godina stekla diplomu Filološkog fakulteta. Kako priča za naš portal, povedena svojim i iskustvima prijatelja, ulaganje novca u sistem obrazovanja kakav trenutno postoji, jeste traćenje vremena i novca.
– Mislim da je studiranje bacanje para u kontekstu u kom živimo. Recimo, ove godine se mali broj studenata upisao na Matematički fakultet u Beogradu, koji važi za jedan od jačih. Takođe, čitala sam i vest da Filološki fakultet upisiuju dovoljni đaci. Naprosto, mislim da je znanje obezvređeno i davati novac na studiranje ovde je pogrešno. Imam kolegu koji je studirao istoriju i na kraju je otišao u inostranstvo razočaran svim onim sa čim se susreo na fakultetu, najpre sa neozbiljnim pristupom i odnosom profesora koji su retko dostupni i uvek morate da ih „vučete za rukav“. Dajete novac, a na kraju imate samo stres i nedostatak zanja – navodi naša sagovirnica.
Ona, pak, dodaje kako je „rad na sebi“ važan segment u životu mladih ljudi, te da ga ni u kom slučaju ne treba zapostaviti.
– Ulaganje u sebe je individualna stvar i ne mora nužno biti akademsko obrazovanje. Neko može da uloži tako što će kupiti stan, završiti zanat ili putovati. Svakako mislim da je to važno, bilo da ste student ili ne, jer sam fakultet ništa ne garantuje.
Nešto drugačijeg stava je studentkinja četvrte godine novinarstva Katarina P, koja objašanjava da za nju studiranje nije samo pitanje novca, već jedna vrsta izgradnje ličnosti.
Samofinansirajući student, ipak, godišnje troši puno novca
– Smatram da novac uložen u obrazovanje nikako ne može biti bačen. U moru kiča, poremećenih vrenosti omladine, koji smatraju da se do uspeha i cilja može doći na lak način bez velikog truda, smatram da je od izuzetne važnosti da nauče da dugogodišnji rad i trud dovode do velikih stvari. Saglasna sam da studentski život ume da bude izuzetno stresan, ali na tome se gradi i zrelost gde uviđamo da ne treba odustati nakon prvog, drugog ili petog „pada“, već biti još uporniji i vredniji. Takođe je istina da novac koji se ulaže u studije i stanovanje u drugom gradu uopšte nije mali, ali tu se postavlja pitanje šta su prioriteti – navodi Katarina.
Ona za Telegraf.rs objašnjava da, kao samofinansirajući student, ipak, godišnje troši puno novca. Nešto više pola miliona dirnara potrebno joj je na godišnjem nivou kako bi pokrila troškove studrianja, stanovanja i života u Beogradu. Ipak, tu sumu samatra dobrom investicijom.
– Nekome nije u cilju da se obogati već da se obrazuje i bude uspešan u svom poslu, bez maštanja da će diploma od njega naparviti milionera, jer vidim da je fokus na tome da se mučiš i studiraš, a na kraju se ne „obogatiš“, dok neko drugi koji je npr. otvorio kozmetički salon zarađuje više od vas. Na kraju, ipak je odluka na vama da li ćete odlučiti da „kupite“ diplomu, što samim tim dovoljno govori o načinu na koji razmišljate ili ćete do nje doći onim težim, ali poštenim putem. Svakako najbolje je da svako odluči za sebe šta smatra da je ispravno i u čemu vidi sebe na daljem planu – navodi Katarina.
Pozicija „između“
Na kraju, na poziciji „između“, nalazi se stav master studentkinje Fakulteta političkih nauka u Beogradu Marije M. Njen položaj je nešto povoljniji, budući da je na budžetu i da nema prevelikih izdataka.
Tokom osnovnih studija, mesečno je trošila oko 200 evra na hranu i izlaske. Kako kaže, ne kaje se zbog resursa uloženih u studiranje, ali razume i alternativne načine edukacije.
– Satram da je formalno obrazovanje važno jer daje dobru osnovu koja kasnije može da se gradi nekim dodatnim kursevima u zavisnosti od interesovanja ljudi. Novac koji sam uložila u fakultet ne smatram bačenim, mada sam uglavnom bila na budžetu i živim u svom stanu, tako da nisam imala velike izdatke. Razumem da je za većinu roditelja u Srbiji, posebno nakon ovih poskupljenja jako teško da se izbore sa svim izdacima koje imaju na mesečnom nivou. Ja sam upisala ono što sam želela i nisam se pokajala zbog toga. Ukoliko volimo ono što radimo, završićemo taj fakultet lakše i to će nam se kasnije kroz posao vratiti – navodi Marija i dodaje:
– Mislim da je ovaj stav oko pokretanja biznisa i neformalnog obrazovanja dobra osnova za osobe koje ne planiraju da upišu fakultet.
Skuplje školarine i život u studentskim domovima
Tokom maja meseca, nekoliko fakulteta podiglo je cenu školarine.
To su Rudarsko-geološki fakultet koji je cenu školarine podigao sa 57.000 na 66.000 dinara, zatim Tehnološko-metalurški (TMF) sa 66.000 na 75.000 dinara i Biološki sa 80.000 na 90.000 dinara.
Preostala dva fakulteta koja su podigla cenu školarina važe za najpopularnije, ali i skuplje, pa je moguće da je na to uticao zakon ponude i potražnje. Tako je Ekonomski podigao cenu školarine od 97.175 do 127.863 dinara, a ranije je iznosila od 92.022 do 121.082 dinara, dok je FON podigao cenu sa 138.000 na 145.500 dinara.
Arhitektonski fakultet i dalje važi za najskuplji, a školarina iznosi koliko i sedam minimalaca u Srbiji.
Podsećamo, smeštaj i ishrana u učeničkim i studentskim domovima od naredne školske godine biće skuplji.
Kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, učešće učenika-korisnika u ceni smeštaja i ishrane u ustanovi učeničkog standarda sa trećom „A“ kategorijom do sada je iznosilo 5.358 dinara mesečno, a nakon poskupljenja cena će biti 8.052 dinara.
Studenti u sobama prve kategorije će, umesto dosadašnjih 1.860 dinara mesečno, plaćati 2.790; druge kategorije – umesto 1.430 plaćaće 2.150; treće kategorije – umesto 1.248 plaćaće 1.600, dok će akademci koji stanuju u sobama četvrte kategorije umesto 1.144, ubuduće morati da izdvoje 1.500 dinara mesečno.
Skuplji će biti i pojedinačni obroci u studentskim menzama pa će tako doručak koštati 56 dinara (do sada je bio 40 dinara). Ručak će studenti umesto 72 dinara, plaćati 120 dinara, a večeru 90, umesto sadašnjih 59 dinara.
Studentski krediti i stipendije će, umesto sadašnjih 8.400 dinara, ubuduće iznositi oko 13.000 dinara.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay