I u ovoj „ukrajinskoj“ krizi ponovila se situacija da kada u svetu zagusti ljudi koji imaju novca s kapitalom „beže u zlato“. Da li se to ovoga puta isplatilo?
Ukrajinska kriza je u februaru uzdrmala svet i neki investitori i imućni ljudi i u svetu i u Srbiji su reagovali „po difoltu“ za krizne situacije – počeli su da kupuju zlato. U Srbiji je to čak značilo liste čekanja za „investiciono zlato“, odnosno poluge male gramaže i standardizovane medaljone.
Danas, posle šest meseci od izbijanja oružanog sukoba, koji je u međuvremenu „doneo“ svetu inflaciju, preskupu hranu i još skuplje energente, mogla bi da se svede prva računica da li se taj „beg u zlato“ (zasad) isplatio.
Značajniji pad u julu
Zlato kao „rezervna valuta“ u krizi početkom marta je bilo na rekordnom nivou od 2.053 dolara za uncu (1.865 evra). Oni koji su tada pohitali da ga kupe a u međuvremenu su morali/želeli da ga prodaju, svakako su izgubili, samo je pitanje koliko.
Današnja cena je za 6,6 odsto manja a u međuvremenu je padala i za više od 10 odsto. Najniže je za ovaj period zlato bilo 18. jula, kada je koštalo 1.696 dolara (1.673 evra), ali se nakon toga malo oporavilo.
U Srbiji je u martu investiciono zlato u obliku poluga i medaljona teško bilo i nabaviti, pa su oni malobrojni prodavci koliko ih ima, pravili „liste čekanja“. U aprilu je tako cena bila 9.500 dinara za gram zlata, što je tada bilo više od 80 evra. Popularni medaljon „Franc Jozef“ prodavao se za 25.500 dinara za mali (jednostruki, 3,4 grama) a veliki (četvorostruki, 13,96 grama) za 102.000 dinara.
Danas je cena medaljonu još veća, iako je na svetskom tržištu pala, pa on košta 107.000 dinara, i to veliki, kada ga nađete. Polugice zlata se nađu lakše, a koštaju 40.000 dinara za pet grama, što je više od 68 evra za gram. Za polugu od 10 grama mora se izdvojiti 621 evro. To je nešto približnija cena onoj u svetu ali i dalje daleko od berzanskih 56 evra za gram.
Gubitak na zlatu je evidentan, čak i kada ne uključimo transakcione troškove za eventualnu kupovinu evra ili razliku između cene po kojoj kupite zlato od trgovca i one po kojoj možete da mu ga prodate. A ona je trenutno na polugi od 10 grama gotovo 17 evra.
Zlato pada, akcije rastu
Za nekog ko ima kapital, a ne samo nešto ušteđevine, i ko je pare mogao da uloži, a ne samo „skloni na sigurno“, taj gubitak je još veći. Umesto da izgubi na vrednosti zlata mogao je da zaradi na ulaganju u akcije.
Indeks Njujorške berze S&P500 je danas za 2,7 odsto veći nego što je bio, recimo, 8. marta a tehnološki indeks NASDAK 1,3 odsto.
Ako idemo detaljnije, onaj ko je na taj Dan žena kupio akcije „Epla“ za 157,4 dolara po komadu, danas je mogao da ih proda za 10,89 odsto višu cenu. Ako je pak izbor pao na klasičnu industriju, i uložilo se u naftni gigant „Šel“, dobitak je bio 1,5 odsto.
Doduše, kada bi se uračunao i pored na kapitalnu dobit, koji postoji kod akcija ali ne i kod (fizičkog) zlata, brojke bi bile nešto drugačije, ali akcije se i ne kupuju „na šest meseci“, objasnio nam je već Nenad Gujaničić, glavni broker novosadske kuće „Momentum sekjuritis“.
– Zlato je koliko-toliko pouzdan „čuvare vrednost“, ali nije i dobro sredstva za investiciju, odnosno zaradu. Ne daje nikakav prinos na imovinu, nema ni dividende, ni kamate. To treba imati u vidu kada se investira, posebno sada kada će kamate rasti. Druga važna stvar je da se ono ne kupuje kada je inače popularno da se kupuje, u vreme krize, i to na kratak rok. Posle krize vrednost mu pada, pa je određeni gubitak neminovan – rekao je u vreme srpske pomame za zlatom Gujaničić.
A što se tiče „horizonta investicije“, odnosno dužine ulaganja, srpski berzanski stručnjak je ukazao da već onaj ko je kupio paket akcija koje prate prosek berze u martu 2000. godine, kada je počela pandemija, danas ima zaradu na njihovoj vrednosti od 100 odsto.
Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay