Tag:

zlato

Banka Bosne i Hercegovine prodala je više od tone monetarnog zlata

by bifadmin 31. oktobra 2022.

Centralna banka Bosne i Hercegovine prodala je više od tone monetarnog zlata usled pada cene toga plemenitog metala, a sve kako bi se čuvala monetarna stabilnost zemlje.

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić potvrdio je nedavne medijske napise da je prodato više od tone monetarnog zlata.

“Investiramo na siguran način, što je slučaj i s nedavnom prodajom zlata”, rekao je Softić. Pojasnio je kako je od marta ove godine i agresije na Ukrajinu cena zlata u padu, što je rezultat i podizanja kamata od Evropske centralne banke (ECB), piše zagrebački Poslovni dnevnik.

“Na obveznice ili hartije od vrednosti možete imati kamate i zaraditi, ali ne i na zlatu. Zato smo se odlučili na taj potez”, pojasnio je.

Centralna banka Bosne i Hercegovine upravlja s ukupno 8,19 milijardi evra deviznih rezervi i tri tone monetarnog zlata. Dio tog novca (2,17 milijardi evra), kao i ostale devizne rezerve čuvaju se u hartijama od vrijednosti u inostranstvu.

Nakon prodaje više od tone, sada monetarno zlato čini manje od jedan posto vrednosti deviznih rezervi BiH.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

31. oktobra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Od „prljavog“ do „zelenog“ zlata

by bifadmin 19. oktobra 2022.

Oko četrdeset miliona ljudi širom svijeta preživljava od kopanja zlata u „divljim“ rudnicima, gdje se godišnje iskopa oko 16 tona zlata, što je 0,3 posto ukupne godišnje proizvodnje, podatak je koji je prezentiran na dvodnevnoj Globalnoj konferenciji o plemenitim metalima koja je održana u Lisabonu, prenosi dopisnik Biznis i finansija sa konferencije.

Iako je praktično riječ o kapi u moru kada se radi o ukupnoj godišnjoj proizvodnji, 16 tona zlata nije malo i predstavlja veliki problem kada se radi o nekontrolisanom finansiranju prljavih poslova, od terorizma pa do organizovanog kriminala.

Osim toga proizvodnja ovog zlata nosi ide u paketu sa zagađenjem prirode, nepoštivanjem osnovnih ljudskih prava i radom djece. Rezultat je da proizvođači dobijaju daleko ispod svjetske tržišne cijene a kajmak ubiru posrednici.
Teoretski, zbog svih problema ovo zlato ne bi se smjelo naći u legalnim tokovima, ali u praksi profiti su isuviše privlačni da bi se zagledalo u porijeklo zlata.

Najnoviji pokušaji da se divlje rudarenje zlata barem radikalno smanji ako već ne može potpuno iskorijeniti je i Deklaraciju o principima odgovornosti i održivosti koju su u utorak u Lisabonu potpisali predstavnici vodećih svjetskih poslovnih udruženja u industriji zlata, prenosi portal bif.rs.

Ideja je da se u čitavom lancu od inicijalne nabavke pa do finalne prerade insistira na poštovanju standarda koji se odnose na održivost te poštovanje ljudskih prava.

Deklaracija sama neće bitno promijeniti situaciju ali ideja je da se ide korak po korak, gdje sve počinje sa legalizacijom postojećih divljih rudnika.

-Preduslov je koordinacija sa svim uključenim u lanac proizvodnje, od države, proizvođača, prerađivača pa do kupaca, kaže Monica Rubiolo iz švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove, naglašavajući da s obzirom da je Švajcarska jedan od globalnih centara u industriji zlata, gdje su bazirane i četiri najveće topionice u svijetu, interes Švajcarske je očigledan. Tako švajcarska vlada već desetak godina finansira pilot projekat čiji je cilj legalizacija postojećih malih rudnika i njihovo prilagođavanje svjetskim standardima poslovanja.

Od rudnika do novčanika

Kako poštovanje standarda u oblastima, priroda, održivost, upravljanje (ESG) među investitorima postaje sve popularnije, i industrija zlata nastoji se prilagoditi.

Kupac je uvijek u pravu, pa ako kupac hoće da zna da je zlato koje kupuje proizvedeno uz poštovanje etičkih standarda, da dolazi iz precizno određenog rudnika, te da je tokom proizvodnje minimizirana emisija ugljen dioksida i izbjegnuto zagađenje, a pri tome je spreman i ekstra da plati, onda će se i prerađivači zlata potruditi da mu odgovarajućim certifikatima potvrde ispunjenje svih zahtjeva. Time i ovakav zlatni proizvod postaje „zelen“, ekološki i društveno prihvatljiviji.

Jedan od primjera je i novi zlatnik kanadske proizvodnje koji je prezentiran na konferenciji u Lisabonu.

– Imali smo zahtjeve kupaca za specifičnim proizvodom, gdje je čitav lanac proizvodnje „od rudnika do novčanika“ poznat, gdje zlato za njegovu proizvodnju dolazi iz jednog kanadskog rudnika i gdje mi možemo garantovati da su u svakoj fazi poštovani najveći standardi, kaže u razgovoru za Biznis i finansije Lorne Whitmore, direktor sektora numizmatike u Royal Canadian Mint, kanadskoj državnoj štampariji novca.

Virtuelno zlato

Zagovornici radikalnih poteza u borbi protiv globalnog zagrijavanja uzeli su na nišan i proizvodnju zlata predlažući isti recept kao i za fosilna goriva, „ostavi ga u zemlji“, drugim riječima prestanak vađenja i prerade zlata.

Kao alternativu predlagali su „digitalno zlato“, gdje bi postojeće nalazište zlata ostajalo netaknuto a umjesto toga, podaci o količini i lokaciji rezerve zlata „upisali“ bi se u blockchain u formi virtuelnog certifikata.
Potom bi se ovim ovim digitalnim certifikatom moglo trgovati do mile volje, dok bi „pravo“ zlato ostajalo nedirnuto negdje duboko pod zemljom.

Sljedbenici religije blockchaina objeručke su prihvatili ovu ideju nudeći svoja softverska rješenja, uz neku razumnu cijenu, koja bi omogućila svima a posebno kupcima, da „gledaju“ svoje zlato na kompjuterskim monitorima u vidu slova i brojki, ali bez diranja.

U realnom svijetu kompanija za vađenje i preradu zlata, entuzijazam za „digitalno zlato“, nije baš naročito bio izražen.

– Ideja o digitalizaciji zlata je jedno od najvećih otvorenih pitanja u našoj industriji, ali u praksi to možda ipak ne bi funkcionisalo kao što se reklamira, stav je Randy Smallwooda, direktora kompanije Wheaton Precious Metals, iznesen tokom debate na lisabonskoj konfernciji, prenosi portal bif.rs.

Jednostavno rečeno, ako je zlato u zemlji ko može biti siguran da je i dalje tamo i da ga ima stvarno onoliko koliko je procijenjeno.

U svakom slučaju malo je vjerovatno da će ova ideja izaći izvan teoretskih okvira i krugova profesionalnih klimatskih aktivista, jer čitava poenta o vlasništvu zlata je da ga možeš držati gdje hoćeš a ako treba i sakriti ili zakopati.

Izvor: Dražen Simić (bif.rs)

Foto: Pixabay

19. oktobra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Zlato se vraća u igru

by bifadmin 18. oktobra 2022.

Covid, inflacija, rat u Ukrajini, energetska kriza u Evropi zajednički su gurnuli globalnu ekonomiju u nepoznatu teritoriju i posljedice će biti dugoročne, zajednička je ocjena koja se čula na Globalnoj konferenciji o plemenitim metalima koja je počela u ponedeljak u Lisabonu i koja je najveći godišnji skup proizvođača i prerađivača zlata i ostalih plemenitih metala u svijetu, prenosi dopisnik Biznis i finansija sa konferenicije.

– Zlato se kao i uvijek do sada, vratilo, jer je to likvidna imovina koju uvijek možete prodati čak i u vrijeme globalne nelikvidnosti, a sada se suočavamo i sa inflacijom koja će biti prisutna dugo, ocijenio je trenutnu poziciju zlata u globalnoj ekonomiji Paul Fisher, predsjednik London Bullion Market Association -LBMA, nezavisne globalne institucije za standarde u trgovini plemenitim metalima, prenosi portal bif.rs.

– Zlato je relevantan dio aktive čak i u uslovima kada kamate rastu. U proteklih 18 mjeseci ekonomske prognoze su se svakih par mjeseci korigovale i niko ne zna da li ćemo postojeće ekonomske projekcije za narednu godinu morati ponovo revidirati. Prisutni su znakovi koji ukazuju da će inflacija po svemu sudeći biti dugoročno prisutna. Velike promjene u globalnoj ekonomiji, kao posljedica pandemije i inflacije počele su još u decembru 2021, znači prije početka rata u Ukrajini, koji samo kreirao dodatni pritisak, upozorio je Peter Zollner, šef bankarskog odjeljenja u Banci za međunarodna poravnanja (BIS), poznatoj i kao „banka centralnih banaka“.

Centralne banke i njihovi analitičari nisu se pokazali baš najboljim prorocima posljednjih godina. Inicijalno, američka centralna banka (FED) zajedno sa Bijelom kućom samouvjereno je početkom prošle godine tvrdila da je inflacija prolazna, maksimalno par mjeseci, i sve se vraća u normalu. Kako se pokazalo „prolazno“ se pretvorilo u dugoročno i u borbi između inflacije i centralne banke, pobjednik je još uvijek neizvjestan.

Gdje su nestali svi ti radnici niko ne zna

Pogrešne procjene odnosile su se i na tržište rada nakon pandemije. Inicijalne procjene centralnih banaka bile su da će nakon što pandemija „protutnji“, radnici se vratiti na svoja radna mjesta, što se nije dogodilo.
Na sceni je nedostatak radnika, a gdje su nestali svi ti radnici niko ne zna sigurno, ali nestašica radne snage dovela je do pritiska za povećanjem plata što je dodatno podgrijavalo inflaciju, prenosi dopisnik Biznis i finansija.

– Tržište rada je bez presedana, učešće na tržištu rada opada, imigracija je niska i može se očekivati rast nezaposlenosti u prvoj polovini naredne godine, procjena je Petera Zollnera.

Dok su se prije dvadesetak godina centralne banke takmičile ko će prije rasprodati svoje postojeće zlatne rezerve, samo da ih se riješe, proteklih godina bilježi se obrnut trend, centralne banke ponovo nastoje povećati svoje zlatne rezerve, „za svaki slučaj“, jer globalna ekonomska i politička nestabilnost doprinose povećanoj neizvjesnosti kada se radi o budućnosti.

Čak i kada se radi o „tehničkom pitanju“ kao što je držanje dijela deviznih rezervi zemlje u formi zlata, politika je neizbježna.

– Kupovina ili prodaje zlata je uvijek politička odluka, to je istovremeno i politička izjava. Zlato je uvijek bilo sredstvo za očuvanje vrijednosti pogotovu u sadašnjoj situaciji kada efektivno imamo negativne kamate za gotovinu, smatra Adrian Ash, direktor istraživanja u BullionVault, najvećoj svjetskoj kompaniji za online kupoprodaju zlata.

Politika je preuzela primat nad ekonomijom, kao što se vidi iz odluka o nametanju sankcija Rusiji od strane SAD i EU a prvi rezultat je, po mišljenju Saad Rahima, glavnog ekonomiste kompanije Trafigura, multinacionalne kompanije specijalizovane za trgovinu rudama i energijom, da „Evropa prelazi u američku energetsku orbitu“, dok je SAD istovremeno pretvorila dolar u oružje, što se može pokazati i kao mač sa dvije oštrice.

Izvor: bif.rs, piše Dražen Simić

Foto: Pixabay

18. oktobra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Britanci zbog pada funte kupuju zlato i prave nestašicu

by bifadmin 3. oktobra 2022.

Najava novog budžeta sa rupom koju pravi smanjenje poreza za imućne izazvala je ne samo oštar pad funte nego Britanci zbog najezde u zlatare ostaju i bez investicionog zlata

Čim je ministar finansija Velike Britanije, Kvasi Kvarteng, najavio svoj minibudžet, imućniji i finansijski edukovaniji Britanici su pohrlili kod svojih dilera zlata. „Beg u zlato“ je klasičan potez u krizi svih onih koji imaju šta da izgube i sada ne žele da ostanu sa džakovima sve manje vredne funte.

Iako je britanska valuta poslednjih dana malo popravila svoj bilans prema dolaru, za četiri odsto, sa najniže tačke u istoriji, i dalje je čak 17 odsto manje vredna nego što je bila pre deset meseci. Inflacija je u avgustu stigla na 10 odsto i svako ko može pokušava da spasi od imovine koliko god može.

Iz akcija je trenutno teško izaći bez nekog ozbiljnijeg minusa ali se keša lako osloboditi. Teorijski lako, jer u Londonu su kupci u situaciji koja nije dugo zabeležena – nema zlatnih medaljona i polugica, tj. fizičkog investicionog zlata.

– Kupovina se povećala eksponencijalno. Stalno ostajem i bez novčića i bez poluga – kaže za „Blumberg“ Eš Kundra, diler zlata u „J Blandel end sons“ u londonskom istorijskom kvartu sa juvelirnicama Haton garden.
U brokerskoj kući za zlato „Buljonvolt“ (BullionVault) Britanci su otvorili ove nedelje duplo više računa kako bi kupili medaljone, nego što je to redovna stopa rasta broja mušterija.

– Vidimo mnogo interesovanja u Britaniji. Kriza sa kamatama i inflacijom je globalna ali zlato nam govori da se Britanija našla u središtu oluje – kaže Edrijan Eš, šef istraživanja u firmi.

U svetu se hlade prema zlatu

Zlatna groznica u UK je u kontrastu sa medveđim tržišnim sentimentom u svetu, gde su cene zlata u dolarima u padu za 20 odsto od martovskog pika. Otkako su američke Federalne rezerve počele da zatežu monetarnu politiku i povećavaju kamatne stope, opalo je interesovanje investitora za imovinu na koju ne ide prinos odnosno zarada (već samo „čuva vrednost“), kakvo je zlato.

Ali, medaljoni kao fizički oblik u kome se trguje zlatom (a ne preko investicionog zlata u praktično digitalnom obliku) su zadržali interesovanje malih investitora kao način da se hedžuju posledice inflacije i kursnih razlika.

Funta se nešto povratila jer je Banka Engleske morala da reaguje snažno kako bi sprečila topljenje tržišta obveznica ali najveće kresanje poreza u poslednjih pola veka nastavlja da izaziva ozbiljne posledica.

Inflacija, cene hrane, struje i gasa… a sad i Vlada

A scena za paniku je nameštena i pre „bombe“ koju je bacila fiskalna vlast, jer anksioznost je već bila tu usled narastajućih računa za energiju, inflaciju cena hrane i rata za hipotekarne kredite.

– Očekujemo da ćemo i narednih meseci imati rastući trend da ljudi koriste zlato kao kolateral pri zaduživanju, sve dok traje period ekstremne nesigurnosti – kaže Džim Tanahil, direktor londonske zalagaonice “Satons and Robertsons“.

Tokom proteklih nedelja, tamo su zabeležili porast od 40 odsto mušterija koji su došli da uzmu zajam založivši svoje kolekcije zlatnika.

Međutim, zlatna groznica u Britaniji po svemu sudeći, neće uticati na svetske cene zlata. Potrošači su u UK kupili 15,5 tona u polugama i medaljonima prošle godine, što je tek jedna odsto globalne potrošnje, podaci su Svetskog veća za zlato.

Trenutna cena zlata na berzi, fjučersa a ne fizičkog zlata, je 1.661 dolara za uncu. To je nešto više (oko 2,5 odsto) nego krajem septembra kada je cena padala i od nivoa od 1.620 dolara ali znatno manje (19 odsto) od one s početka marta, kada je talas panike zbog rata u Ukrajini naterao investitore da plaćaju uncu i više od 2.040 dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

3. oktobra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Novi globalni tržišni potresi

by bifadmin 22. septembra 2022.

Nakon što je Rusija objavila da intenzivira vojnu mobilizaciju zbog rata u Ukrajini, cene gasa u Velikoj Britaniji i Holandiji povećane su zbog bojazni od novog potresa na globalnim tržištima.

Na holandskoj berzi energenata, na kojoj se formira i evropski standard za cene energenata, cena gasa je jutros povećana za 14 evra po megavat satu (MVh) i sada iznosi 210 evra, a značajno povećanje cena potvrđeno je i u Velikoj Britaniji, prenosi Rojters.

„Mišljenje da bi najavljena mobilizacija u Rusiji, a time i eskalacija rata, trebalo da prozvede veći rizik za finansijski i energetski kompleks, danas je rezultiralo porastom cena“, ukazali su analitičari Refinitiva, prestižne američko-britanske berzansko-finansijske konsultantske kompanije koja posluje u sastavu Londonske berze.
Putinova najava zajedno sa brojnim tržišnim previranjima poput nacionalizacije nemačkog preduzeća Uniper ili planova vlade Velike Britanije da se preduzećima subvencionišu računi za električnu energiju doprineli su globalnim tržišnim potresima.

U međuvremenu tropska oluja koja se razvija u Meksičkom zalivu mogla bi da blokira američke pomorske izvozne terminale za tečni prirodni gas (LNG) iz kojih stiže oko 40 odsto ukupnog evropskog uvoza LNG u ovoj godini, upozorili su analitičari Endži Enerdži Skena.

I cene zlata porasle su zbog pojačanih geopolitičkih napetosti koje je podstaknuo ruski predsednik i očekivanja dodatnog snažnog povećanja kamatnih stopa u SAD-u.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

22. septembra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pada cena bakra i zlata

by bifadmin 18. septembra 2022.

Crveni metal juče pojeftinio za nešto manje od jednog procenta na 7.803 dolara po toni, a žuti za pola procenta na 1.688 dolara po toni

Kineska „Ciđin majning grupa” objavila je da su za pola godine dve njene firme u Srbiji ukupno proizvele 98.000 tona bakra i 122.000 unci zlata. Ova kompanija je u prvom kvartalu 2022. u inostranstvu prodala robu u vrednosti od pola milijarde evra. Cene ovih metala su već neko vreme u blagom padu, ali se veruje da to kinesku kompaniju neće skinuti s prvog mesta na listi najvećih izvoznika iz Srbije.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže da se eksploatacijom bakra u rudniku „Čukaru Peki” dolazi do određenih količina zlata i naglašava da je prošle i u prvoj polovini ove godine „Ciđin” vodeći izvoznik iz Srbije. Kada je reč o kretanju cena ovih sirovina na svetskom tržištu, Stanić ističe, da one već neko vreme padaju.

Cena bakra pala zbog smanjene privredne aktivnosti

Tona bakra pre četiri meseca je vredela 10.500 dolara, a sada je oko 7.803 dolara. Prema njegovim rečima, cena bakra je na svetskom tržištu dosta pala zbog manje privredne aktivnosti i zbog pada tražnje koja je posledica krize. Kina, kao veliki potrošač, imala je zatvaranje zbog pandemije, što se odrazilo na cenu ovog metala.

Stanić kaže da zlato generalno dobro stoji i drži se na oko 1.700 dolara po unci (juče je bilo 1.688 dolara). Bez obzira na to što je prethodnih nedelja pala tražnja, ono je uvek sigurna investicija.

– Pad tražnje se objašnjava porastom kamatnih stopa u SAD i evrozoni. U situaciji kada njima rastu kamate, deo kapitala se povlači tamo i ne mora sve da ide u zlato. Mnogi investiraju u hartije od vrednosti tih država. Primetno je veliko interesovanje investitora za ulaganje u američke hartije od vrednosti. Američka privreda je stabilna i želi da smanji zavisnost od uvoza iz Kine pre svega visokotehnološke komponente za auto-industriju, telefone i slično. Firme koje imaju kapital ulažu u te delatnosti, koje će biti tražene – kaže Stanić.

Narodna banka Srbije u pregledu dešavanja na svetskom tržištu u poslednjoj nedelji avgusta i početkom septembra navodi da je u tom perioda cena zlata smanjena za 1,27 odsto i kretala se u rasponu od 1.695,05 do 1.738,14 američkih dolara po finoj unci zlata.

Šta utiče na pad cene zlata

Na pad cene zlata u posmatranoj nedelji uticali su: jačanje vrednosti američkog dolara, kao i povećanje stopa prinosa na državne obveznice SAD, smanjena tražnja za zlatom u Indiji, povećan izvoz zlata iz Rusije ka Kini i Bliskom istoku, govor predsednika FED-a u Džekson holu da ekonomiji SAD predstoji zaoštravanje monetarne politike sve dok inflacija ne bude pod kontrolom FED-a (SAD su na putu ka periodu sporog privrednog rasta i mogućeg povećanja nezaposlenosti, dok FED podiže stope kako bi pobedio četrdesetogodišnju visoku inflaciju), pozicioniranje investitora za period visokih kamatnih stopa u SAD.

Na ograničenje daljeg pada cene zlata uticali su: strah od vojnih napada na nuklearnu elektranu u Ukrajini, paket antiruskih sankcija od strane Saveta EU, uključujući i delimični embargo na zlato, saopštenje Stejt departmenta SAD da odgovor Irana u razgovorima o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. smatra nekonstruktivnim.

Cena zlata je bila najviša u martu, kada je gotovo dosegla rekord iz 2020. i izvozila 2.050 dolara za uncu. To je bila posledica ratnih zbivanja u Ukrajini, sankcija EU prema Rusiji, koje su dovele do rasta cena, skoka inflacije i novog usporavanja privrednog rasta. U međuvremenu je cena zlata pala za oko 15 odsto na 1.750 dolara za uncu. Usledila su dva značajna pada cena u aprilu i junu koje su povezane s podizanjem kamatnih stopa u SAD, koje je dovelo do rasta dolara, a rast dolara ima obrnuto proporcionalni efekat na cenu zlata.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

18. septembra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Kinezi kupuju rusko zlato, neće američke obveznice

by bifadmin 5. septembra 2022.

Dok Zapad uvodi embargo na rusko zlato Kinezi ga masovno kupuju.

Razlog zašto Peking povećava kupovinu ruskog zlata, između ostalog, povezuju se sa željom da deo slobodnih sredstava uloži u aktive sa minimalnim rizicima, pošto se Kina, drugi najveći svetski vlasnik američkog državnog duga, konstantno oslobađa državnih obveznica SAD, piše „Sputnjik“.

Rusija je u julu prodala Kinezima zlato u vrednosti od 108,8 miliona dolara, što je 50 puta više nego prošle godine u isto vreme, ali ni to „nije granica“.

Nagli skok je u velikoj meri posledica preorijentacije ruske trgovine sa zapadnih na istočna tržišta.

Kina povećava kupovinu plemenitih metala u kontekstu ranije nametnutog embarga na isporuke sirovina iz Rusije u evropske zemlje i SAD.

Istovremeno, Peking jača trgovinsku saradnju sa Moskvom, pre svega u energetskom sektoru, pa se očekuje da će u narednim mesecima obim robne razmene između Rusije i Kine nastaviti da raste, a do kraja godine trgovina može da se približi rekordnoj cifri od 200 milijardi dolara.

Izvor: Sputnjik/24sedam.rs

Foto; Pixabay

5. septembra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Zlato je pouzdan „čuvar vrednosti“, ali nije i dobro sredstvo za zaradu

by bifadmin 21. avgusta 2022.

I u ovoj „ukrajinskoj“ krizi ponovila se situacija da kada u svetu zagusti ljudi koji imaju novca s kapitalom „beže u zlato“. Da li se to ovoga puta isplatilo?

Ukrajinska kriza je u februaru uzdrmala svet i neki investitori i imućni ljudi i u svetu i u Srbiji su reagovali „po difoltu“ za krizne situacije – počeli su da kupuju zlato. U Srbiji je to čak značilo liste čekanja za „investiciono zlato“, odnosno poluge male gramaže i standardizovane medaljone.

Danas, posle šest meseci od izbijanja oružanog sukoba, koji je u međuvremenu „doneo“ svetu inflaciju, preskupu hranu i još skuplje energente, mogla bi da se svede prva računica da li se taj „beg u zlato“ (zasad) isplatio.

Značajniji pad u julu

Zlato kao „rezervna valuta“ u krizi početkom marta je bilo na rekordnom nivou od 2.053 dolara za uncu (1.865 evra). Oni koji su tada pohitali da ga kupe a u međuvremenu su morali/želeli da ga prodaju, svakako su izgubili, samo je pitanje koliko.

Današnja cena je za 6,6 odsto manja a u međuvremenu je padala i za više od 10 odsto. Najniže je za ovaj period zlato bilo 18. jula, kada je koštalo 1.696 dolara (1.673 evra), ali se nakon toga malo oporavilo.

U Srbiji je u martu investiciono zlato u obliku poluga i medaljona teško bilo i nabaviti, pa su oni malobrojni prodavci koliko ih ima, pravili „liste čekanja“. U aprilu je tako cena bila 9.500 dinara za gram zlata, što je tada bilo više od 80 evra. Popularni medaljon „Franc Jozef“ prodavao se za 25.500 dinara za mali (jednostruki, 3,4 grama) a veliki (četvorostruki, 13,96 grama) za 102.000 dinara.

Danas je cena medaljonu još veća, iako je na svetskom tržištu pala, pa on košta 107.000 dinara, i to veliki, kada ga nađete. Polugice zlata se nađu lakše, a koštaju 40.000 dinara za pet grama, što je više od 68 evra za gram. Za polugu od 10 grama mora se izdvojiti 621 evro. To je nešto približnija cena onoj u svetu ali i dalje daleko od berzanskih 56 evra za gram.

Gubitak na zlatu je evidentan, čak i kada ne uključimo transakcione troškove za eventualnu kupovinu evra ili razliku između cene po kojoj kupite zlato od trgovca i one po kojoj možete da mu ga prodate. A ona je trenutno na polugi od 10 grama gotovo 17 evra.

Zlato pada, akcije rastu

Za nekog ko ima kapital, a ne samo nešto ušteđevine, i ko je pare mogao da uloži, a ne samo „skloni na sigurno“, taj gubitak je još veći. Umesto da izgubi na vrednosti zlata mogao je da zaradi na ulaganju u akcije.

Indeks Njujorške berze S&P500 je danas za 2,7 odsto veći nego što je bio, recimo, 8. marta a tehnološki indeks NASDAK 1,3 odsto.

Ako idemo detaljnije, onaj ko je na taj Dan žena kupio akcije „Epla“ za 157,4 dolara po komadu, danas je mogao da ih proda za 10,89 odsto višu cenu. Ako je pak izbor pao na klasičnu industriju, i uložilo se u naftni gigant „Šel“, dobitak je bio 1,5 odsto.

Doduše, kada bi se uračunao i pored na kapitalnu dobit, koji postoji kod akcija ali ne i kod (fizičkog) zlata, brojke bi bile nešto drugačije, ali akcije se i ne kupuju „na šest meseci“, objasnio nam je već Nenad Gujaničić, glavni broker novosadske kuće „Momentum sekjuritis“.

– Zlato je koliko-toliko pouzdan „čuvare vrednost“, ali nije i dobro sredstva za investiciju, odnosno zaradu. Ne daje nikakav prinos na imovinu, nema ni dividende, ni kamate. To treba imati u vidu kada se investira, posebno sada kada će kamate rasti. Druga važna stvar je da se ono ne kupuje kada je inače popularno da se kupuje, u vreme krize, i to na kratak rok. Posle krize vrednost mu pada, pa je određeni gubitak neminovan – rekao je u vreme srpske pomame za zlatom Gujaničić.

A što se tiče „horizonta investicije“, odnosno dužine ulaganja, srpski berzanski stručnjak je ukazao da već onaj ko je kupio paket akcija koje prate prosek berze u martu 2000. godine, kada je počela pandemija, danas ima zaradu na njihovoj vrednosti od 100 odsto.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

21. avgusta 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Potraga za zlatom na našim prostorima sve je više interesantna stranim kompanijama

by bifadmin 11. avgusta 2022.

Zlato je oduvek imalo važnu ulogu u državnom sistemu, a njegova vrednost na berzi u poslednjih meseci je naročito porosla, što je rezultat povećane tražnje. U Srbiji se eksploatacija ovog metala vrši na nekoliko lokacija a najviše ga ima u Boru, piše Blic

Potraga za zlatom na našim prostorima sve je više interesantna stranim kompanijama a to pokazuje i podatak da je „Vestern Tetjan risorsiz“ (WTR), koja je 75 odsto u vlasništvu britanske firme „Arijan risorsiz“(Ariana Resources), dobila je još jednu licencu za traženje zlata na području opštine Podujevo.

WTR ima još tri licence za traženje zlata

WTR ima još tri licence za traženje zlata u pokrajini, za koje čeka konačno odobrenje Nezavisne komisije za rudnike i minerale. Nova dozvola odnosi se na selo Hrtica, u opštini Podujevo, i pokriva 58 kvadratnih kilometara. WTR sada ima 297 kvadratnih kilometara zemljišta pod licencom na KiM i dodatni 161 kvadratni kilometar na kojem su počeli radovi.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, kaže za „Blic Biznis“ da je najveći proizvođač metala u Srbiji sistem RTB Bor koji proizvodi metal bakar, nakon čije se prerade dobija zlato, srebro i određena količina platine. U ležištu bakra i zlata „Čukaru Peki“ koje se nalazi pet kilometara južno od Bora procenjena količina rude u gornjoj zoni ležišta iznosi 46,1 miliona tona, sa sadržajem bakra u rudi od 2,71 odsto i zlata od 1,7 grama po toni. Mijatović navodi da zlato dobijeno iz Bora, Zi Đin najpre nudi Narodnoj banci Srbije na otkup, pa tek nakon toga se to zlato ponudi na tržištu.

Velike količine srebra i zlata, olova i cinka

Pored rudnika u Boru u Srbiji su trenutno aktivni i drugi rudnici gde se vrši eksploatacija metala čiji su finalni koncentrati olova i koncentrati cinka, tvrdi Mijatović. U okviru tih koncentrata pojavlju se velike količine srebra a u nekima i zlata a svi koncentrati se prerađuju u metal izvan granica Srbije, jer kapaciteti za preradu kod nas ne postoje.

Rudnik Veliki Majdan kod Ljubovije, sadrži olovo cink sa dosta sadržaja srebra u rudi i njihov krajnji proizvod su dva koncentrata olova i cinka, koji se prodaju u inostranstvu.

Rudnik i flotacija Rudnik kod Gornjeg Milanovca, gde se vrši eksploatacija i prerada rude bakra, cinka, olova i srebra.
Rudnik Grot na planini Besna Kobila, koji ima dva proizvoda a to su koncentrati olova i cinka sa dosta srebra. Prema nekim podacima, u tim koncentratima imaju i određene količine zlata.

Rudnik Lece u Medveđi, rudnik olova i cinka ali karakteristično je da ima visoke koncentracije zlata i srebra u svojim definitivnim proizvodima.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, dodaje da pored navedenih rudnika, aktivna su dva rudnika na severu Kosmeta, koji rade u sastavu Trepče, Crnać i Koperići, čijom preradom rude takođe se dobijaju koncentrati olova i cinka.

U Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju se mineralne sirovine

Imajući u vidu broj nalazišta, obilje ruda, čak 50 vrsta, i činjenicu da se u Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju mineralne sirovine, stručnjaci ocenjuju da bi rudarstvo u Srbiji u narednim godinama moglo da bude glavni adut naše privrede. Prema nekim procenama, Srbija obiiluje velikim brojem ruda metala i nemetala, a među najzastupljenijima je eksploatacija bakra i zlata, olova, cinka, gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, antimona.

Mijatović kaže da bi upravo od rudnika „Čukaru Peki“ moglo da se očekuje veća količina zlata u narednom periodu.

– Od rudnika „Čukaru Peki“ sa punom proizvodnjom, tu bi trebalo očekivati veću proizvodnju zlata, zato što je ta ruda znatno bogatija od one koja se prerađuje iz strarog Bora. Ovaj rudnik je krenuo sa proizvodnjom prošle godine, i nemamo podatke koliku su proizvodnju dostigli do danas, ali treba imati na umu da se ta puna proizvodnja skoro nikada ne postigne u prvoj godini – kaže Mijatović.

Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, plus mesta koja su već u eksploataciji. Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugljem, najviše lignitom. Od nemetaličnih sirovina, tu je glina, kao i tehničko-građevinski kamen za puteve. Većinu nalazišta otkrili srpski geolozi (osim litijuma), a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.
Prema mišljenju struke postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije, iako je u geologiji to relativno mali period. U ovoj oblasti kompanije obično računaju na bar 50 godina, jer ulažu velika sredstva u istraživanja.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

11. avgusta 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci