Home Tags Posts tagged with "zlato"
Tag:

zlato

Ekonomija

Guvernerka NBS: Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ

by bifadmin

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da su rezerve evra i zlata na rekordno visokom nivou, prenosi portal Capital.

Tabaković je rekla da su bruto devizne rezerve NBS bile na kraju septembra na rekordno visokom nivou od kada se prate i iznosile su 16,8 milijardi evra.

„U prethodnih pet godina, od kada se, kao rezultat poboljšanih makroekonomskih performansi naše zemlje, beleže strukturni apresijacijski pritisci, glavni izvor povećanja deviznih rezervi bile su intervencije NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu. To je najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze“, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, u tom periodu putem intervencija kupljeno 4,7 milijardi evra u neto iznosu.

Rezerve su, prema njenim rečima, najvećim delom korišćene na neto razduživanje države po osnovu kredita i hartija od vrednosti.

„Zlatno doba“

Što se tiče rezervi zlata, Jorgovanka Tabaković kaže da Srbija raspolaže sa 36,9 tona zlata, što je skoro dva i po puta više nego krajem 2012. godine kada smo imali 15,3 tone zlata.

„Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, a neke zemlje, poput Hrvatske, su tokom prethodnog perioda prodale sve svoje rezerve zlata“, rekla je ona dodajući da zlato služi kao garancija poverenja, kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, ali i za upravljanje deviznim rezervama, jer se zlato kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava finansijska stabilnost zemlje.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EkonomijaVesti

Pod srpskom zemljom leži 200 milijardi $: Ko kopa naše rude zlata ?

by bifadmin

Srbija dobija još jedan značajan rudnik  Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stavilo je na rani javni uvid radnu verziju prostornog plana područja posebne namene za eksploataciju zlata na istražnom prostoru Potaj čuka-Tisnica.

Plan, koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, naručila je firma Avala Resources doo Beograd, koja posluje u sastavu kanadske kompanije Dundee Precious Metals iz Toronta, piše Ekapija.

Ležišta zlata budućeg rudnika “Potaj čuka–Tisnica” nalaze se u jugoistočnom delu opštine Žagubica, a istražni prostor obuhvata i jugozapadni deo opštine Majdanpek, navodi se u planu.

Konkretno, prostorni plan obuhvata delove žagubičke katastarske opštine Laznica selo, Laznica Selište i Žagubica, a u Majdanpeku Jasikovo i Leskovo). Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 292 kilometara kvadratnih.

Pod srpskom zemljom leži 200 milijardi $: Ko kopa naše rude?

Eksploatacija ležišta će trajati sedam godina. Predviđeno je da se ruda zlata eksploatiše putem površinskih kopova, a prerada oksidne rude, radi dobijanja zlata vršiće se metodom luženja.

Nakon isteka sedmogodišnjeg perioda eksploatacije, godinu dana će trajati zatvaranje rudnika i rekultivacija.

Kompleks rudnika će sadržati, pored kopova i postrojenja za luženje na gomili, postrojenja za drobljenje i aglomeraciju, ADR postrojenje, odlagališta jalovine iz kopova, internu i javnu infrastrukturu i druge prateće objekte.

Kako se podseća u planu, Avala Resources ima odobrenje za geološka istraživanja na istražnom prostoru Potaj čuka –Tisnica, na osnovu koga su u periodu od 2010. do 2017. godine obavljena obimna geološka istraživanja ovog prostora.

Procenjeno je da ima 19,2 Mt (megatona) verovatnih rezervi sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t.

Ambiciozni planovi Kineza u Boru: Koliko će Ziđin proizvesti zlata u narednom periodu

Na osnovu rezultata istraživanja, planirana proizvodnja kanadske kompanije je prerada 2,5 megatona godišnje, sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t i ukupnim iskorišćenjem zlata od 84,9% za oksidnii 71,8% za prelazni tip rude.

Prerada rude biće realizovana u dve faze: 9,9 Mt u fazi 1, i 9,3 Mt u fazi 2, što čini ukupno 19,2 Mt prerađene rude tokom životnog veka rudnika od sedam godina.

U planu se navodi i da proces luženja (ispiranja) uključuje stvaranje kompleksa zlata i cijanida i upotrebu aktivnog ugljenika za vezivanje kompleksa zlata.

“Prema dostupnim izvorima, upotreba cijanida u ekstrakciji zlata i njegovoj preradi kod izdvajanja iz rude, najčešće je primenjivan metod u rudnicima Evrope. Objekti rudnika zlata koji koriste metodu luženja cijanidom a nalaze se blizu ili relativno blizu stambenih područja širom Evrope su, npr. rudnik Faboliden u Švedskoj, Pahtavaara u Finskoj, Omagh u Irskoj, zatim balkanski i rudnici u Turskoj. Na globalnom nivou, upotreba cijanida u industriji plemenitih metala primenjuje se u 400 postrojenja za preradu u svetu, od kojih je većina rudnika sa primenom visoke tehnologije i nalaze se većim delom u naprednim zemljama kao što su SAD, Švedska, Finska, Australija i Kanada”, navodi se u planu.

Dodaje se da savremena tehnologija koristi cijanid za proizvodnju plemenitih metala isključivo u zatvorenom sistemu, te da se čitav proces ekstrakcije kontinuirano i u potpunosti prati digitalno.

“EU ovakav proizvodni proces smatra najboljom dostupnom tehnikom, sa vrlo strogim standardima za proizvodni krug i postrojenja za luženje”, stoji u dokumentu.

Kada je reč o odlagalištima za jalovinu, istaknuto je da tekući radovi na ispitivanju kiselosti jalovine pokazuju da za manje od 10% uzorkovanog materijala postoji verovatnoća za stvaranje kiseline.

 Kako će izgledati prvi održivi rudnik u Srbiji i koliki će mu biti životni vek

“Za jalovinu koja stvara kiselinu neophodna je obložena podloga, a oticanje vode zahteva hemijsku obradu pre ispuštanja u okolinu. Odlagalište za jalovinu na Brdu Bigar biće uređeno tako da se u njega može smestiti do 7 megatona jalovine koja stvara kiselinu. Postrojenje na Brdu Bigar se može proširiti kako bi eventualno u budućnosti moglo da opslužuje i postrojenje za preradu sulfidnog tipa rude, koje nije aktuelno u ovoj fazi razvoja rudnika. Deo odlagališta za jalovinu na Brdu Bigar, Korkanu i Zapadnom Korkanu koja nemaju potencijal da stvaraju kiselinu, planirana su kao konvencionalna neobložena postrojenja”, kaže se u nacrtu prostornog plana.

Inače, u maju je Ministarstvo donelo odluku da će se za prostorni plan područja posebne namene eksploatacije zlata na istražnom području Potaj Čuka – Tisnica raditi Strateška procena uticaja na životnu sredinu.

Navodi se i da je eksploatacija i prerada rudnih rezervi iz ležišta Potaj čuka-Tisnica od interesa za celokupni razvoj Srbije, a naročito za područja Žagubice i Majdanpeka.

Do lokacije budućeg rudnika može se doći regionalnim asfaltnim putevima između Bora, Žagubice, Krepoljina i Zlota. Ovo područje je preko Bora povezano sa Zaječarom i Paraćinom, a preko Žagubice sa Požarevcem (i sa Beogradom).

Prema ranijim najavama, početna investicija u ovaj rudnik iznosila bi 136 miliona dolara.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EkonomijaVesti

Padaju cene plemenitih metala

by bifadmin

Unca zlata pala je gotovo dva posto pre nedelju dana, dok je cena srebra pala najniže ove godine (ispod 22,5 dolara za uncu).

Svako ko je očekivao da će se kupci u situaciji rastuće inflacije zagrejati za plemenite metale, očigledno se preračunao.

Nedavno zabeleženi gubici su bili višepostotni nakon što je najava iznenađujućeg rasta maloprodaje u SAD-u pojačala strahove od skore objave Fed-a o ograničavanju QE-a, što bi verovatno rezultovalo većim prinosima američkih obveznica, a što nije dobra vest za plemenite metale, prenosi SEEbiz.

Cena unce zlata pala je gotovo tri posto na 1.744 dolara, a srebro je skliznulo najniže od novembra prošle godine. Paladijum je takođe imao veliki nedeljni gubitak (šest posto).

Obrnutim smerom krenule su cene nafte zbog problema sa snabdevanjem (u SAD-u se očekuje da će dva uragana smanjiti proizvodnju za ukupno 26 miliona barela, budući da bušotine nisu radile nekoliko dana).

Izvor: B92

Foto: Pixabay

1 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EkonomijaVesti

Ko u Srbiji sada može da otkuoljuje zlato i nakit?

by bifadmin

Primenom novog Zakona o predmetima od dragocenih metala, polovan nakit sada može da otkupljuje svaka firma ili preduzetnik, ali pod uslovom da je upisan u registar pri Direkciji za mere i dragocene metale. U ovom momentu, na listi ih je svega 98.

Donedavno, otkupom korišćenog zlata mogli su da se bave isključivo proizvođači. U praksi, porodične dragocenosti su otkupljivale i menjačnice, pa i frizerski saloni.

– Novim zakonom razrađene su odredbe koje se odnose na otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala i razdvojene su obaveze proizvođača i otkupljivača – objašnjavaju u Ministarstvu privrede.

– Otkupljivač je novi pojam i predstavlja privrednog subjekta koji je registrovan u Srbiji i u Direkciji za mere i dragocene metale kao otkupljivač. To mogu biti zlatare, zalagaonice, ali i drugi privredni subjekti. Otkup upotrebljavanih predmeta ili njihovih delova od dragocenih metala može da obavlja samo otkupljivač iz registra Direkcije i to na otkupnom mestu koje mora biti obeleženo tablom ili nalepnicom.

Tabla, odnosno nalepnica, mora da sadrži redni broj iz registra, poslovno ime otkupljivača, adresu sedišta i matični broj, kao i broj otkupnog mesta sa adresom.

Proizvođači koji su se praktično bavili samo otkupom neće imati obavezu da poseduju opremu za proizvodnju kao i znak proizvođača što će, veruju nadležni, dovesti do smanjenja njihovih troškova poslovanja.

Akcenat na jačanju aktivnosti nadzora

– Zakonom se sada uspostavlja drugačiji koncept koji ne podrazumeva propisivanje uslova za subjekte koji obavljaju otkup, već je akcenat na jačanju aktivnosti nadzora nad tim subjektima – ističu u Ministartstvu privrede.

– Napominjemo da je novim zakonom ukinuto oročavanje znaka proizvođača, koji je do sada važio deset godina, a novinu predstavlja i mogućnost vanrednog ispitivanja finoće, čime se svakom zainteresovanom licu, u slučaju sumnje u stepen finoće predmeta, obezbeđuje pravo da se taj predmet dodatno proveri u Direkciji. Nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u oblasti predmeta od dragocenih metala vrši Ministarstvo privrede.

Zlatari napominju da im novi zakon ne donosi značajne promene u poslovanju.

– Kao proizvođač imao sam pravo na otkup – objašnjava Marko, zlatar iz Šapca.

– Moramo da se doregistrujemo i za otkup. Taksa je, najviše 400 dinara. Nova pravila će omogućiti veći broj otkupljivača. Do sada su mogli da rade u ime nekog zlatara. Sada može svako ko je registrovan.

Bež žiga

Novim rešenjem, predmeti od platine, zlata i paladijuma mase do 0,5 grama i predmeti od srebra mase do jednog grama, ne podležu obavezi označavanja, ispitivanja i žigosanja.

Ova mera bi mogla da smanji troškove poslovanja proizvođača, uvoznika ili zastupnika.

Ispitivanje

Svako ko sumnja u finoću zlata može da traži od Direkcije za mere i dragocene metale vanredno ispitivanje i izdavanje izveštaja o izvršenom ispitivanju.

Troškove vanrednog pregleda stepena finoće snosi podnosilac zahteva.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EkonomijaVesti

Zašto zemlje vraćaju zlato kući

by bifadmin

Svih 36,7 tona zlata u deviznim rezervama Srbije nalazi se u našoj zemlji u trezoru Narodne banke Srbije, izjavila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković uz napomenu da su prethodnih nekoliko meseci transportovali 12 tona zlata kupljenih na tržištu prošle godine, kao i jednu tonu koja je od ranije bila u inostranstvu.

Prema ranijim izjavama guvernerke ta jedna tona stajala je u Bazelu u Banci za međunarodna plaćanja (BIS). Pored toga, početkom godine Ziđin koji eksploatiše borski rudnik isporučio je dve tone zlata Narodnoj banci, pošto NBS, po pravilu, otkupljuje zlato proizvedeno u Srbiji.

Teškoće oko transporta zlata

Na pitanje zbog čega je zlato premešteno u Srbiju Tabaković je odgovorila da je “repatrijacija zlatnih rezervi opšta praksa od Nemačke preko razvijenih zemalja do zemalja kao što je Srbija, obzirom na okolnosti u kojima funkcionišemo, na sporove sa nekim drugim zemljama koje su držale zlato u Londonu. Nijedna od zemalja koje imaju imovinu te vrste, ne žele da rizikuju problem, pa uključujući i teškoće sa transportom zlata, kao na primer što smo mi imali kada je trebalo u vreme pandemije dopremiti keš u trenutku kada smo imali pojačane zahteve za isplatom gotovine u stranoj valuti, što je kratko trajalo”, kazala je Tabaković dodajući da niko ne želi da rizikuje, da imovinu koju ima neće moći iz bilo kojih razloga da povuče. Na kraju je misteriozno dodala da “teškoće u dopremanju poslednje tone zlata ostaće za nama, pa možda ih stavimo u neke memoare…”.

Trend repatrijacije zlata

Poslednjih desetak godina zaista postoji trend repatrijacije zlata, s obzirom da se zlatne rezerve drže najviše u FED-ovom trezoru u Njujorku i kod Banke Engleske u Londonu. Nemačka, zemlja sa drugim po veličini zlatnim rezervama na svetu od 3.359 tona, 2013. godine započela je proces vraćanja zlata u trezore Bundesbanke u Frankfurtu, s obzirom da je 70 odsto poluga bilo u inostranstvu.

U narednih sedam godina prebacili su 300 tona iz Njujorka i 374 tone iz Pariza. Sada se u Nemačkoj nalazi 1.710 tona, u Njujorku 1.236 tona, a u Londonu 432 tone zlata.

Holandija je 2014. preselila iz Njujorka u Amsterdam 122,5 tona zlata, čime je podigla procenat zlatnih rezervi koje drži kući sa 11 na 31 odsto. Austrija je 140 tona, polovinu svojih zlatnih rezervi, 2018. godine prebacila iz Londona u Beč, dok se druga polovina nalazi i dalje u Londonu i Švajcarskoj.

I manje zemlje Istočne i Centralne Evrope su prethodnih godina odlučile da prebace zlato u zemlju.

Rumunski parlament je 2019. doneo zakon da se 90 odsto od 61 tone zlata koji su držali u Londonu, prebaci u Rumuniju.

Uvećane zlane rezerve u celom svetu

A slučaj koji je guvernerka pomenula da su neke zemlje koje su držale zlato u Londonu imale problema da ga povrate, verovatno se odnosi na Venecuelu, ona od 2018. godine pokušava da vrati u zemlju oko 31 tonu zlata koju su čuvali kod Banke Engleske. U međuvremenu je Velika Britanija priznala za predsednika Venecuele Huana Guaida, a ne Nikolasa Madura i Banka Engleske nije želela da vrati zlato vladi koju ne priznaje. Trenutno se vodi sudski spor oko zlata vrednog milijardu dolara što je četvrtina ukupnih zlatnih rezervi Venecuele.

U 2020. godini centralne banke u svetu su uvećale zlatne rezerve za 275 tona, ali su u prethodne dve godine kupile više nego u ranijih 50 godina. U 2018. to je iznosilo 650, a u 2019. oko 656 tona zlata.
Razloge za repatrijaciju zlata Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS vidi u tome da se ono poslednjih godina mnogo manje koristi u međunarodnim plaćanjima, a da pri tome njegovo čuvanje košta.

Zlato  je berzanska roba i njegova cena raste i pada

“Od 1990-ih godina se smanjuje učešće zlata u deviznim rezervama zbog pada cene i međunarodne finansijske institucije su preporučivale da se pređe na obveznice država koje nose kamatu. Mnogi misle da je zlato bezrizično, ali to je berzanska roba i njegova cena raste i pada. Njegova funkcija u međunarodnim plaćanjima je marginalizovana. Sada imamo situaciju da su kamatne stope na obveznice jako niske, na neke poput nemačkih čak i negativne, pa se postavlja pitanje da li efektivno plaćati nekome da držite njihove obveznice ili kupiti zlato, čija cena može i da poraste. Zato zlato postaje atraktivno, ali mislim da je to prolazno stanje i da će zbog inflacije centralne banke morati da podižu kamatne stope”, objašnjava Šoškić.

U javnosti se pojavljuje tumačenje i da što ima više zlata u rezervama to se šalje signal o većoj snazi države. Šoškić ističe da to nema mnogo logike, pošto je zlato berzanska roba i svako može da ga kupi, kao i da je to samo jedan od oblika imovine u kojoj centralna banka drži rezerve.

Vraćanja zlata iz inostranstva traži geostrateško objašnjenje

Ipak, neretko se u ovom trendu vraćanja zlata iz inostranstva traži geostrateško objašnjenje. Neven Cvetičanin, predsednik Foruma za strateške studije objašnjava da trenutno živimo u najnestabilnijem periodu od Drugog svetskog rata.

“Ovih 20 godina 21. veka se može nazvati nestabilnim, od 9. septembra, preko svetske finansijske krize 2008. do Arapskog proleća i rata u Siriji pa do sadašnjih dešavanja u Avganistanu. To se odražava i na ekonomske resurse, jer nema ekonomije bez politike. Kao posledicu imamo da je zlato nekoliko puta skuplje nego pre 20 godina. U nestabilnim vremenima cene tradicionalnih vrednosti kao što je zlato skaču. Ono se lako konvertuje u novac ili neku drugu robu. Osim toga, u vreme nestabilnosti zemlje povlače depozite iz inostranih banaka gde se zlato tradicionalno drži, kako bi se osigurale da u slučaju krize mogu da ga koriste”, napominje Cvetičanin.

U zlatu 12,6 odsto deviznih rezervi

Narodna banka Srbija ima 36,7 tona zlata vrednosti 1,8 milijardi dolara što je 12,6 odsto deviznih rezervi zemlje. Prema rečima guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, prosek zemalja u razvoju je 7,4 odsto, a razvijenih zemalja 19,4 odsto. Na pitanje da li će kupovati do 50 tona, kao što je predsednik Srbije izjavio pre nekoliko meseci, Tabaković je rekla da “za sada smo zadovoljni nivoom zlata, a razmotrićemo pravi trenutak za kupovinu po najboljim cenama” uz komentar da će ta kupovina zavisiti pre svega od potrebe da NBS podrži privredu, “jer iz privrede proizilaze i tražnja i radna mesta i punjenje budžeta, a onda onaj višak možete da ostavite u zlatu”.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
B&F PlusBiznis & FinansijeBrojevi B&FEkonomijaPolitika i društvoTekstoviVesti

Ilegalno tržište dragocenih metala tokom pandemije: Ajvar „obogaćen“ zlatom

by bifadmin

Uprava carina je prošle godine zaplenila devet kilograma, a u prvoj polovini ove godine tri kilograma zlata na graničnim prelazima na ulasku i izlasku iz Srbije. Otkriveni su brojni pokušaji da se nakit i zlatni dukati prokrijumčare u teglama ajvara, tetrapak ambalaži za sokove i mleko, u tosteru, pakovanju gotovih jela, u pelenama, pa čak i u šupljinama za vešalice.

Procenjuje se da bi ilegalno tržište po svojoj vrednosti moglo da bude druga „ekonomija“ sveta, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. To tržište je uvek živo, a posebno tokom kriza kao što je ova sadašnja. Naime, ljudi nastoje da prokrijumčare ono što im uliva sigurnost i koliko toliko smanjuje neizvesnost, a to su novac i zlato.

Prema podacima Uprave carina Republike Srbije, tokom 2020. godine u pokušajima krijumčarenja otkriveno je i zaplenjeno oko devet kilograma zlata, dok je od početka godine do 22. juna, reč o količini od oko tri kilograma.
„Realna pretpostavka je bila da putnici koji idu ka svojim matičnim zemljama, nastoje da sa sobom ponesu dragocenosti, jer je situacija bila krajnje neizvesna i nisu znali da li će moći da se vrate u zapadne zemlje u kojima inače rade“, navode za „Biznis i finansije“ u Upravi carina.

Zlato se na crnom tržištu uvek dobro kotiralo i u državama poput Turske, Švajcarske, Belgije, Holandije, ali i na Balkanu. Trenutna cena zlata je od 1.770,77 do 1.864, 22 američka dolara za finu uncu (oko 31 gram). Kako cena zlata raste, naročito u kriznim vremenima, tako ono postaje još privlačnije potencijalnim švercerima, jer se na razlici u ceni može ostvariti još veća zarada.

Koliko je svetsko tržište zlata teško? Ako se meri prema Kini, koja je najveći trgovac zlatom, godišnja tražnja za tim plemenitim metalom „teži“ na stotine tona, a investiciono zlato je jedno od najtraženijih za kupovinu. Na drugom mestu po tražnji je Indija. Razmere ilegalnog tržišta zlata u svetu je, razumljivo, nemoguće proceniti, ali se po otkrivanju počinilaca vidi da je i „živo i teško“.

Zaplene i na sporednim prelazima

Putevi krijumčarenja nisu jasno definisani. U Srbiji, ovi prekršaji se dešavaju na svim graničnim prelazima, podjednako i na ulazu i na izlazu iz zemlje. Ne postoji ni pravilo u kom obliku se ilegalno prenosi najpopularniji plemeniti metal. Carinici su pronalazili zlato u prahu, listićima, lomljeno, pretopljeno i u polugama.

„Najviše je ipak bilo nakita – od uobičajenog, do luksuznih komada, optočenih dragim kamenjem, a sve češća je i pojava krijumčarenja pločica investicionog zlata. Primetno je da je ljudima, posebno tokom kriznih perioda, potreban osećaj sigurnosti, a posedovanje zlata u bilo kom obliku uliva sigurnost, pošto mu je vrednost postojana i univerzalna“, kažu u Upravi carina.

Investiciono zlato koje su naši carinici zaplenili, a koje je vrlo popularno u ilegalnim tokovima su „južnoafrički Krugerandi“, zlatnici koji se proizvode od zlata iskopanog u bogatim nalazištima Južne Afrike. Za njih važi da su najrasprostranjeniji u svetu.

Pored zlata, tokom perioda pandemije, primetan je bio i trend krijumčarenja novca, pa je tako 2020. godine zaplenjeno 7,4 miliona neprijavljenih evra, što je vrednost koja je nadmašila sve dotadašnje rekorde.

„Kao i uvek, i sada se najveći broj pokušaja krijumčarenja otkriva na našim najvećim prelazima ka Mađarskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj (Horgoš, Batrovci, Gradina), mada ima pokušaja i na manjim prelazima, jer putnici ponekad misle da je tu kontrola slabija. To svakako nije slučaj, pa je i poslednji zabeležen pokušaj krijumčarenja zlata zabeležen upravo na jednom takvom prelazu – prelazu Ribarce, dok je u aprilu sličan slučaj osujećen na prelazu Strezimirovce“, ističu u Upravi carina.

Inače, šverceri su vrlo domišljati, ali zahvaljujući iskusnim carinicima, otkriveni su brojni pokušaji da se nakit i zlatni dukati prokrijumčare u teglama ajvara, tetrapak ambalaži za sokove i mleko, u tosteru, pakovanju gotovih jela, u pelenama, pa čak i u šupljinama za vešalice…

Bolje regulisanje otkupa dragocenosti

Kako bi se uspostavila bolja kontrola na ovom tržištu, u Srbiji je od 18. maja ove godine na snazi novi Zakon o predmetima od dragocenih metala, kojim se reguliše promet dragocenostima. Svrha novog propisa je da promet privatnog, lomljenog zlata koji je bio nekontrolisan uvede u legalne tokove, što znači da otkupom zlata i dragocenosti ubuduće neće moći da se bavi bilo ko, kao što je to bio slučaj ranije, kada su zlato otkupljivale i menjačnice, pa čak i frizerski saloni.

„Jedan od ciljeva novog Zakona o predmetima od dragocenih metala, svakako je sprečavanje ilegalnog prometa predmetima od dragocenih metala. Zakonom je propisano da je proizvođač predmeta od dragocenih metala dužan da predmete koje proizvede, označi svojim znakom proizvođača i oznakom finoće, kao i da znak proizvođača mora biti evidentiran kod Direkcije za mere i dragocene metale“, kažu za „Biznis i finansije“ u Ministarstvu privrede.

Uvoznik ili zastupnik proizvođača predmeta od dragocenih metala, pre stavljanja predmeta na tržište, dužan je po slovu zakona da označi predmet stranog proizvođača svojim znakom, odnosno znakom uvoznika ili zastupnika. Znak uvoznika ili zastupnika takođe mora biti evidentiran kod Direkcije.

Novim Zakonom su razrađene odredbe koje se odnose na otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala i razdvojene su obaveze proizvođača i otkupljivača. Otkupljivač mora biti registrovan u Srbiji za te namene, i to mogu biti zlatare, zalagaonice, ali i drugi privredni subjekti koji se registruju u Direkciji za mere i dragocene metale. Otkupno mesto mora biti obeleženo tablom ili nalepnicom sa svim podacima koji se preciziraju zakonom, što potvrđuje da se tu vrši legalan otkup dragocenosti. Zakonom se propisuje i šta treba da sadrži otkupni list koji otkupljivač mora da izda nakon otkupa predmeta od dragocenih metala.

Nadzor nad prometom i otkupom dragocenosti obavljaju tržišni inspektori, a kazne za prekršaje se kreću od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara za pravna lica. Za odgovorno lice u preduzeću, za prekršaj je predviđena kazna od 10.000 do 150.000 dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara.

Ko može da licitira za zaplenjeno zlato?

Šta se dešava sa zlatom koje se zapleni na našoj granici? Ukoliko sud donese presudu o njegovom trajnom oduzimanju, ono će se naći na nekoj od javnih licitacija koje organizuje Uprava carina. „Za kupovinu zlata mogu se nadmetati isključivo pravna lica registrovana za tu delatnost, kao što su zlatari i juveliri. Kao i u slučaju druge trajno oduzete robe, sredstva od prodatog zlata na licitaciji odlaze direktno u republički budžet“, kažu u Upravi carina.

Izvor: Biznis i finansije julski broj 187/188

Piše: Danijela Nišavić

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EkonomijaVesti

Borska Topionica u 2020.godini proizvela 30% zlata više od plana

by bifadmin

Borska Topionica preradila je prošle godine 272.677 tona sopstvenog i 114.226 tona kupljenog koncentrata, što je 83,4% plana prerade u 2020. Elektroliza je radila dobro, pa je 96% bakra bilo vrhunske “A” klase, a četiri procenta proizvedenog “crvenog” metala bilo je standardnog kvaliteta, saopštila je kompanija Serbia Zijin Copper.

Cena koštanja prerade od koncentrata do katodnog bakra iznosila je 962,13 USD po toni katode, bez amortizacije.

– Proizvedeno je 88.027 tona anodnog, odnosno 70.911 tona katodnog bakra, što je 78,79% plana za 2020. Takođe, dato je i 2.032 kilograma zlata, što je 30,14% više od plana, kao i 15.427 kilograma srebra, odnosno, 6,4% više od plana. Razlog za ovakvu realizaciju, odnosno manju preradu koncentrata i proizvodnju anodnog i katodnog bakra jeste planirani zastoj metalurških agregata u septembru i oktobru 2020, kada je u cilju zbrinjavanja gasova sa odeljenja konvertora, koji nisu bili predmet rekonstrukcije Topionice tokom 2015, obavljen i drugi remont. Realizacijom tog remonta kompanija je pokazala da su joj očuvanje zdravlja ljudi i zaštita životne sredine prioritet i da su ispred profita. Zbog svega ovoga, 2021. biće godina tehničkog proširenja i rekonstrukcije projekata – izjavio je zamenik rukovodioca Topionice i rafinacije u sastavu Serbia Zijin Copper Boban Todorović.

Dodao je da će izgradnjom sekundarnih dimohvatača i kompletnog sistema za odsumporavanje do oktobra ove godine, Topionica i rafinacija bakra eliminisati “usko grlo” metalurgije.

– Nova postrojenja obezbediće čisto nebo iznad grada, a metalurzima omogućiti lakši rad, veću preradu koncentrata i proizvodnju anodnog i katodnog bakra. Plan je da se ove godine preradi 446.320 tona koncentrata i proizvode 117.966 tona anodnog, odnosno 83 hiljade tona katodnog bakra, 1.963 kilograma zlata i 13.208 kilograma srebra – zaključio je Todorović.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Ekonomija

Zlato i dalje pada

by bifadmin

Zlato već neko vreme gubi popularnost među investitorima, što je bio slučaj i prošle nedelje kada se njime trgovalo za 1.734 dolara po unci. Da podsetimo, ovo je daleko niže od cena zlata iz prošle godine, kada je ono umelo da prebaci i 2.000 dolara.

Međutim, nisu svi plemeniti metali izgubili svoj “mođo”. Dok vrednost zlata pada, srebro, paladijum i platina beleže spor ali konstantan rast.

Međunarodna rejting agencija „Fič“ kao razlog za pad cene zlata vidi “povećanu tražnju usled investicionih tokova i kupovine od centralne banke“. Zato prognozira da će njegova cena ove godine pasti na 1.600 dolara za uncu, a 2022. godine na samo 1.400. Godine 2023. zlato bi moglo da bude na nivou iz 2013.

Izvor: Livemint, Sputnjik

Foto: istara, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
EkonomijaVesti

Zlato je ostalo “odbrambena” igra dok je bitkoin bio više “rizičan”

by bifadmin

Analitičari Goldman Sachsa ustvrdili su kako se zlato i bitkoin međusobno ne “kanibalizuju”.

“U okruženju slabosti dolara i još uvek vrlo niskih i negativnih realnih stopa ne vidimo da se imovine međusobno kanibalizuju i vidimo dovoljno prostora za oboje”, napisala su četiri analitičara Goldmana u istraživanju objavljenom u sredu, piše CoinDesk.

Napomena, koja je uglavnom prilično bikovski preuzela putanju zlata do 2021. godine, bacila je dve robe na različite krajeve ulagačkog spektra: zlato je ostalo “odbrambena” igra dok je bitkoin bio više “rizičan”. Bitkoin “ima drugačiju ulogu u portfeljima u odnosu na zlato”, rekli su analitičari, ponajpre zbog nestabilnosti kriptovaluta.
Lošu izvedbu zlata u prošloj godini pripisuju rotaciji u rizičnije klase imovine, ali nisu precizirali kakvu bi ulogu bitkoin mogao imati u tom scenariju, kao što je to učinio JP Morgan prošlog decembra.

Što se tiče imovine, analitičari su se klonili poređenja zlata direktno s bitkoinima. Ali primetili su vrlo snažnu korelaciju između bitkoina i neplemenitih metala – bakra, kositra, cinka – koji se od oktobra neprestano kreću prema gore.

“Od kraja prošle godine bitkoin je pokazao prilično usku korelaciju s osnovnim metalima, jer oba deluju kao rizik u atmosferi straha od inflacije s privlačnim dugoročnim pričama o rastu”, napisali su analitičari.

Goldmanovi analitičari rekli su da su kriptovalute jedinstveno osetljive na nagle promene cena na koje utiču investitori i influenceri. Ukazali su na Rippleov XRP žeton, koji je nastao širenjem vesti o neregistriranoj tužbi vrednosnih papira američke Komisije za hartije od vrednosti (međutim, cena se uglavnom oporavila).

Izvor: Seebiz.eu

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Ekonomija

Cena nafte u padu, srebro u fokusu investitora

by bifadmin

Usled nesigurnosti na tržištu uzrokovanih pandemijom korona virusa, cene nafte su pale a vrednost zlata i srebra je rasla. To ne čudi jer je zlato uvek bilo među najvećim dobitnicima velikih kriza, ali zanimljivo je da srebro polako izlazi iz njegove senke i beleži sve veće interesovanje investitora.

Brent nafta je juče pala za 3,1 odsto na 50,7 dolara po barelu a američka sirova nafta za 2,5 odsto na 47,8 dolara po barelu.

S druge strane, dokazujući da plemeniti metali u turbulentnim vremenima uvek jačaju, cena zlata je porasla za 0,85 odsto a srebra za 3,3 procenta.

Srebro u poslednjih nekoliko dana beleži pojačano interesovanje investitora te se očekuje dalji rast njegove cene.

Posebno posle vesti da je američka banka „DŽ. P. Morgan Čejs” u prvoj polovini ove godine prikupila najveću količinu srebra u privatnom vlasništvu – čitavih 600 miliona unci. Trenutno ta količina ukupno vredi nešto više od 15 milijardi dolara ali očekuje se da će već u prvim mesecima naredne godine premašiti vrednost od 20 milijardi dolara.

U trku za „srebrnim profitom“ nedavno se uključila i londonska bankarska grupa „Standard čarterd“, čija podružnica iz Indije „pokušava da otkupi svaku srebrnu polugu koja se pojavi u ponudi“, piše Sputnik.

Analitičari nemačke „Komercbanke“ predviđaju da će cena srebra u nekom trenutku tokom 2021. godine porasti za makar 30 procenata, sa potencijalom da obim trgovine ovog plemenitog metala dostigne istorijske rekorde.

I u danskoj banci Saxo Bank srebro je uvršteno među investicije koje bi sledeće godine mogle doneti značajne povrate. Njegova bi se vrednost čak mogla udvostručiti i doseći rekordno visoku vrednost.

Foto: Geizkragen69, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Noviji članci
Stariji članci