Tag:

zlato

Potraga za zlatom na našim prostorima sve je više interesantna stranim kompanijama

by bifadmin 11. avgusta 2022.

Zlato je oduvek imalo važnu ulogu u državnom sistemu, a njegova vrednost na berzi u poslednjih meseci je naročito porosla, što je rezultat povećane tražnje. U Srbiji se eksploatacija ovog metala vrši na nekoliko lokacija a najviše ga ima u Boru, piše Blic

Potraga za zlatom na našim prostorima sve je više interesantna stranim kompanijama a to pokazuje i podatak da je „Vestern Tetjan risorsiz“ (WTR), koja je 75 odsto u vlasništvu britanske firme „Arijan risorsiz“(Ariana Resources), dobila je još jednu licencu za traženje zlata na području opštine Podujevo.

WTR ima još tri licence za traženje zlata

WTR ima još tri licence za traženje zlata u pokrajini, za koje čeka konačno odobrenje Nezavisne komisije za rudnike i minerale. Nova dozvola odnosi se na selo Hrtica, u opštini Podujevo, i pokriva 58 kvadratnih kilometara. WTR sada ima 297 kvadratnih kilometara zemljišta pod licencom na KiM i dodatni 161 kvadratni kilometar na kojem su počeli radovi.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, kaže za „Blic Biznis“ da je najveći proizvođač metala u Srbiji sistem RTB Bor koji proizvodi metal bakar, nakon čije se prerade dobija zlato, srebro i određena količina platine. U ležištu bakra i zlata „Čukaru Peki“ koje se nalazi pet kilometara južno od Bora procenjena količina rude u gornjoj zoni ležišta iznosi 46,1 miliona tona, sa sadržajem bakra u rudi od 2,71 odsto i zlata od 1,7 grama po toni. Mijatović navodi da zlato dobijeno iz Bora, Zi Đin najpre nudi Narodnoj banci Srbije na otkup, pa tek nakon toga se to zlato ponudi na tržištu.

Velike količine srebra i zlata, olova i cinka

Pored rudnika u Boru u Srbiji su trenutno aktivni i drugi rudnici gde se vrši eksploatacija metala čiji su finalni koncentrati olova i koncentrati cinka, tvrdi Mijatović. U okviru tih koncentrata pojavlju se velike količine srebra a u nekima i zlata a svi koncentrati se prerađuju u metal izvan granica Srbije, jer kapaciteti za preradu kod nas ne postoje.

Rudnik Veliki Majdan kod Ljubovije, sadrži olovo cink sa dosta sadržaja srebra u rudi i njihov krajnji proizvod su dva koncentrata olova i cinka, koji se prodaju u inostranstvu.

Rudnik i flotacija Rudnik kod Gornjeg Milanovca, gde se vrši eksploatacija i prerada rude bakra, cinka, olova i srebra.
Rudnik Grot na planini Besna Kobila, koji ima dva proizvoda a to su koncentrati olova i cinka sa dosta srebra. Prema nekim podacima, u tim koncentratima imaju i određene količine zlata.

Rudnik Lece u Medveđi, rudnik olova i cinka ali karakteristično je da ima visoke koncentracije zlata i srebra u svojim definitivnim proizvodima.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, dodaje da pored navedenih rudnika, aktivna su dva rudnika na severu Kosmeta, koji rade u sastavu Trepče, Crnać i Koperići, čijom preradom rude takođe se dobijaju koncentrati olova i cinka.

U Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju se mineralne sirovine

Imajući u vidu broj nalazišta, obilje ruda, čak 50 vrsta, i činjenicu da se u Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju mineralne sirovine, stručnjaci ocenjuju da bi rudarstvo u Srbiji u narednim godinama moglo da bude glavni adut naše privrede. Prema nekim procenama, Srbija obiiluje velikim brojem ruda metala i nemetala, a među najzastupljenijima je eksploatacija bakra i zlata, olova, cinka, gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, antimona.

Mijatović kaže da bi upravo od rudnika „Čukaru Peki“ moglo da se očekuje veća količina zlata u narednom periodu.

– Od rudnika „Čukaru Peki“ sa punom proizvodnjom, tu bi trebalo očekivati veću proizvodnju zlata, zato što je ta ruda znatno bogatija od one koja se prerađuje iz strarog Bora. Ovaj rudnik je krenuo sa proizvodnjom prošle godine, i nemamo podatke koliku su proizvodnju dostigli do danas, ali treba imati na umu da se ta puna proizvodnja skoro nikada ne postigne u prvoj godini – kaže Mijatović.

Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, plus mesta koja su već u eksploataciji. Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugljem, najviše lignitom. Od nemetaličnih sirovina, tu je glina, kao i tehničko-građevinski kamen za puteve. Većinu nalazišta otkrili srpski geolozi (osim litijuma), a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.
Prema mišljenju struke postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije, iako je u geologiji to relativno mali period. U ovoj oblasti kompanije obično računaju na bar 50 godina, jer ulažu velika sredstva u istraživanja.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

11. avgusta 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pala cena zlata za 2,16 odsto

by bifadmin 23. jula 2022.

Cena zlata na svetskom tržištu smanjena je za 2,16 odsto na 1.704 dolara po unci, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) u izveštaju o dešavanjima na svetskom finansijskom tržištu od 11. do 15. jula.

„Na pad cene zlata tokom prošle nedelje uticali su: strah investitora od globalnog usporavanja privrednog rasta jer centralne banke širom sveta pooštravaju ponudu novca, odnosno podizanje referentne kamatne stope više od očekivanja (u Švajcarskoj, Kanadi, Južnoj Koreji i Novom Zelandu), zabrinutost da bi zbog rastuće inflacije u SAD, FED mogao podići referentnu kamatnu stopu kao i jačanje vrednosti dolara“, navodi NBS.

Takođe, navodi se u izveštaju da postoji zabrinutost da bi FED na sastanku krajem jula mogao da poveća kamatnu stopu za čak jedan odsto, ali verovatnije je, kako se očekuje da će FED povećati stopu za 0,75 odsto, pre nego za jedan odsto, što se znatno odrazilo na konsolidovanje cene zlata.

Na ograničenja daljeg pada cene zlata prošle nedelje uticali su: povećanje uvoza neobrađenog bakra u Kinu usled zabeleženog rasta proizvodnje, upozorenja MMF-a da visoka inflacija i nestašice energije u Evropi prete ulasku u recesiju mnogim ekonomijama, uz mogućnost izazivanja globalne energetske krize, navodi NBS.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

23. jula 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

„Srbija Ziđin Koper“ prodala Narodnoj banci Srbije 5,74 tone zlata

by bifadmin 6. jula 2022.

Kompanija „Srbija Ziđin Koper“ za tri i po godine prodala je Narodnoj banci Srbije 5,74 tone zlata, saopštila je kompanija

Ta količina zlata proizvedena je u jedinoj fabrici za dobijanje zlata u Srbiji koja od 18. decembra 2018, kada je kineski „Ziđin“ zaključio ugovor o strateškom partnerstvu sa državom Srbijom i preuzeo 63 odsto vlasništva nad nekadašnjim RTB-om Bor, posluje u sastavu kompanije „Srbija Ziđin Koper“.

Celokupna količina proizvedenog zlata, shodno srpskim zakonima, mora najpre da se ponudi Narodnoj banci Srbije, a tek u slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, „Srbija Ziđin Koper“ mogla bi da traži dozvolu za izvoz.
To se dosad nije desilo, što znači da zlato proizvedeno u ovoj kompaniji ostaje u Srbiji.

Srbija ima 38,1 tona zlatnih poluga

Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 38,1 tonom zlatnih poluga vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke Srbije.

Malo je, međutim, onih koji znaju da je gotovo sva količina zlata, koja našu zemlju rangira na 54. mesto u svetu, proizvedena u „Srbija Ziđin Koper“.

Samo za šest meseci ove godine proizvedeno je, prodato i Narodnoj banci isporučeno čak 852 kilograma zlata, navodi „Ziđin“, prenosi Tanjug.

Na drugom mestu na Balkanu je Severna Makedonija sa 6,9 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina koja ima tri tone zlata. Na poslednjem mestu je Crna Gora sa 1,09 tona, dok Hrvatska nije na listi 100 rangiranih zemalja.

Iako se u Boru zlato proizvodi od osnivanja rudnika 1903. godine, zvanična statistika o dobijenoj količini žutog metala vodi se od 1938. godine. Od tada do decembra 2018. u nekadašnjem RTB-u Bor proizvedeno je oko 160 tona zlata.

Evidenciju o proizvodnji zlata su pre 1938. vodili Francuzi, jer je rudnik bio u njihovim rukama. Francuska kompanija je u to vreme slobodno raspolagala plemenitim metalima, ali postoje podaci da je do 1935. godine iz rudnika izvezeno 16 tona zlata.

Stanje je izmenjeno tek 1934. godine Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala zahvaljujući kojoj je pravo otkupa i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije.

Kilogram zlata je 4. jula vredeo 58.119,62 dolara, dok se za finu uncu (31 gram) na Londonskoj berzi plaćalo 1.807 dolara.

Zlato je, prema oceni ekonomskih stručnjaka i bankarskih analitičara, najbolja i najsigurnija investicija, posebno u turbulentnim vremenima u čitavom svetu.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

6. jula 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji vrhunac tražnje za investicionim zlatom

by bifadmin 22. maja 2022.

Kad vrednost novca opada i zavlada strah od neizvesnosti, cena zlata raste. A ovo su baš ta vremena.

Zlatarna Celje je u prva tri meseca ostvarila polovinu ukupne lanjske prodaje investicionog zlata na tržištu Slovenije. „Kad je počela pandemija, promet se mnogo pojačao, al ne u meri kao od izbijanja rata u Ukrajini. Naši dobavljači ne stižu da izađu u susret svim porudžbinama jer kovnice ne mogu da isprate tempo tražnje“, kažu za „Svet bankarstva i investicija“ u slovenačkoj Zlatarni Celje. Dok isčekuju da i u Srbiji počnu da prodaju investiciono zlato, očevici su ispred ove zlatare u Beogradu viđali ljude u redovima koji kupuju zlatni nakit.

Zlatnici, zlatne pločice i poluge

U Srbiji je od početka rata u Ukrajini dostignut vrhunac tražnje za investicionim zlatom. Tako pokazuje računica firme Zlatni standard koja je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prethodni kvartal, kako ističu, zabeležila 10 puta veći rast tražnje za investicionim zlatom.

Da je tokom marta i aprila ove godine veće interesovanje za zlatnicima, zlatnim pločicama i polugama nego i tokom pandemije slaže se i vlasnik zlatara DOK Dušan Nikolić koji ovakav trend očekuje sve dok traju pojačane neizvesnosti oko rata u Ukrajini.

„Zlato je u nemirnim vremenima mirna luka za kapital. Svako ko se plaši inflacije, propadanja valuta i ko hoće da se zaštiti kupuje zlato“, poručuje Nikolić za „Svet bankarstva i investicija“.

Iako u uzletu, ulaganje građana u investiciono zlato u Srbiji još uvek nije masovnija pojava.
Građanima Srbije je ulaganje u dukat Franc Jožef, zlatne poluge i kovanice postalo isplativije od 2018. godine kada je ukinut PDV na uvoz investicionog zlata. To je i kroz brojeve posmatrano prelomna godina za veću kupovinu žutog metala. Primera radi, u 2017. godini je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uvoz nemonetarnog zlata iznosio 299 hiljada dolara, da bi u 2018. godini porastao na 3 miliona dolara, a u 2021. godini na preko 43 miliona dolara.

Zlato ili bitcoin

Trend povećane kupovine investicionog zlata je dakle počeo da uzima maha 2018. godine, ali je svoj puni zamajac doživeo u prvoj godini pandemije. To se između ostalog može videti kroz podatak Republičkog zavoda za statistiku da je u 2020. godini uvoz nemonetarnog zlata porastao za 414 odsto u odnosu na godinu dana ranije, na 35 miliona dolara.

Pandemija je zbog potpune neizveznosti bila izuzetan ambijent za zlato koje je beležilo velike stope rasta cena, a maksimum je dostignut u avgustu 2020. godine kada je cena bila blizu 2.070 dolara po unci. Nakon toga, pojavila se vakcina, svet je počeo da se vraća u normalu i usledio je kontinuirani pad cena. Sa ratom u Ukrajini cena zlata je ponovo počela da raste, ali do zaključenja ovog broja nije dosegnut maksimum iz avgusta 2020. godine.

Prosečna trgovina investicionim zlatom u Srbiji se, kako kažu u firmi „Zlatni standard“ tokom pandemije kretala u rasponu od pet hiljada do šest hiljada evra. „Sad je taj trend mnogo masovniji, čak je u nekim trenucima dolazilo i do panične kupovine, ljudi su se uplašili za svoju štednju, mada se situacija malo smirila“, objašnjava jedan trgovac.

Ne obezbeđuje prinose

Sasvim je logično da su pritisnuti rastom cena koje realno obezvređuju ušteđevinu, najavama novih cenovnih pritisaka usled rasta cena hrane i energanta zbog ukrajinske krize i generalno strahom od gubitka vrednosti valuta, građani pohrlli u zlatare.

Međutim, glavni broker u kompaniji „Momentum Securities“ Nenad Gujaničić objašnjava da je zlato kao vid ulaganja u Srbiji i dalje marginalna pojava iako je došlo do određenih pomeranja u aktivnosti građana. „U smislu masovnosti, kriptovalute su više zaživele. Ništa ne privlači ljude kao velika zarada koju je već neko ostvario“, siguran je on.

On smatra da su za građane nekretnine primarna investicija i sredstvo zaštite od krize. „Ljudi znaju da to donosi neku godišnju zaradu, dok zlato ne obezbeđuje prinose“, kaže ovaj sagovornik „Sveta bankarstva i investicija“.

Mogao bi ipak da zamisli Gujaničić da zlato bude alternativa, pogotovo građanima koji nemaju mogućnosti da kupe nekretnine, jer ima duboko ukorenjenu tradiciju. „Mnogo je teže običnom čoveku približiti obveznicu koja je najprostiji finansijski instrument, nego
zlato sa kojim se susreo već kad se rodio“, slikovit je. U zlato bi prevashodno trebalo da investiraju oni koji razmišljaju na duži vremenski horizont. „Ko je kupio zlato tokom pandemije, sad je u minusu“, podseća Gujaničić.

Šta kvari cenu zlata

Ima analitičara u svetu koji tvrde da bi cena zlata nakon početka sukoba u Ukrajini još više skočila da nije došlo do prelivanja sredstava na tržište tzv. digitalnog zlata ili kriptovaluta.

„Nema sumnje da su delimičan udar na zlato napravile kriptovalute koje su postale alternativa. To jeste teško egzaktno dokazati, ali ima osnova za takvo gledište“, poručuje Gujaničić. Na primer, za ukrajinske izbeglice imovina u digitalnoj valuti je bila sigurnija i praktičnija od nošenja zlatnih poluga.

U međunarodnoj javnosti se već otvoreno spekuliše da bi bitkoin nakon pandemije mogao da zameni zlato kao sredstvo izbora investitoraTome u prilog treba istaći i izjavu jednog tehnološkog preduzetnika na koju podseća Financial Times u svom nedavnom članku, a koji je rekao „naša osnovna teza za bitkoin je da je bolji od zlata“. Ova tvrdnja je osporena već na samom startu rata u Ukrajini kada je zlato ojačalo, dok je bitkoin pao. Danas je cena zlata blizu svog rekordnog maksimuma u avgustu 2020. godine, dok je bitkoin daleko ispod svog rekordnog maksimuma prošlog novembra.

Pamet u glavu

Prilikom ulaganja u zlato, u Narodnoj banci Srbije poručuju da bi trebalo naročito obratiti pažnju da se radi o berzanskoj robi čija je cena podložna visokim oscilacijama u zavisnosti od kretanja na svetskim tržištima.

„S tim u vezi naši građani mogu biti izloženi riziku promene cene zlata tj. mogli bi realizovati velike gubitke u slučaju pada cene zlata u odnosu na inicijalnu cenu po kojoj je kupljeno, odnosno ostvariti dobitak u slučaju povećanja cene zlata. Visoka volatilnost cene zlata na svetskim tržištima može narušiti jedan od osnovnih motiva ulaganja građana u zlato kao jednog od oblika štednje, a to je očuvanje njene vrednosti“, navode na ovoj adresi.

Zlato je berzanska roba, a procene oko daljeg kretanja cena su podeljene.

„Nisam optimista da će cena zlata značajnje rasti, osim ako ne dođe do eskalacije u pogledu rata i zategnutih odnosa“, kaže Gujaničić. Ako sukob bude kontrolisan i ne bude nepredviđenih okolnosti, cena će se, ocenjuje ovaj broker, teško vratiti na nivo za vreme pandemije.

Bujanju cena zlata pogoduje i visoka inflacija, ali Gujaničić podseća da centralne banke moraju brzo reagovati u pravcu podizanja kamata, te da se očekuje da američka ključna stopa nastavi da raste i do kraja godine dođe do dva odsto, kao i da će Evropska centralna banka morati da diže kamatu do kraja 2022. godine. „Ambijent u kome kamate rastu ne pogoduje zlatu jer ono ne nosi nikakav prinos, nema kamatu i dividendu, pa u tim okolnostima gubi na atraktivnosti“, ističe Gujaničić.

Sa druge strane, analitičari Goldman Sachs-a su došli do drugačijeg zaključka. „Kao što smo otkrili u prošlosti, cene zlata imaju tendenciju rasta tokom ciklusa povećanja stope FED-a“, navode. Oni su nakon početka rata u Ukrajini dali prognozu da bi cene zlata mogle da porastu na čak 2.500 dolara po unci do kraja godine. Da li time slute da su pred nama neka još gora vremena?

Zlato čini blizu 15% deviznih rezervi

Na pitanje da li će NBS nastaviti da povećava udeo zlata u deviznim rezervama, u centralnoj banci kažu da će se sve investicione odluke donositi kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi. Na kraju marta 2022. godine bruto devizne rezerve NBS su iznosile 14,3 milijardi evra, a od toga, 14,8 odsto deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu. Učešće zlata u deviznim rezervama je od kraja 2012. povećano sa 5,7 odsto na 14,8 odsto, odnosno sa 15,3 na 37,8 tona.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

22. maja 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ako hoćete da kupite zlato morate na „listu čekanja“

by bifadmin 20. aprila 2022.

Oni koji žele da kupovinom zlata očuvaju vrednost svoje imovine moraju da se u Srbiji „naoružaju“ i parama i strpljenjem, jer zlatnik ili poluga ne može se dobiti ni „na malo“, a ni odmah

Zlato je već vekovima poznati čuvar vrednosti, i to se potvrdilo i u poslednje dve krize, pandemiji kovida iz koje izlazimo i ukrajinskoj krizi u koju smo izgleda tek zakoračili.

Reakcija na kriznu situaciju u Srbiji se ogleda i u povećanom interesovanju za zlato, tako da u zlatarama postoje „liste čekanja“ ne bi li se ono kupilo.

„Ukrajina“ poskupela zlato

Ruska oružana „specijalna operacija“ u Ukrajini prilično se odrazila i na tržište zlata u svetu, ali i u Srbiji. Na svetskim berzama zlato je 24. februara, na dan ruske invazije, skočilo na 1.962 dolara za finu uncu, zatim je početkom marta prešlo granicu od 2.000 dolara, pa dok kraja meseca palo na nivo od 1.950 dolara, da bi se potom malo popelo na današnjih 1.975 dolara.

Nervoza investitora se u svetu pokazala pre svega padom berzanskih indeksa od 10 do 20 odsto, a u Srbiji su zbog situacije u Ukrajini, ali i sve veće inflacije, u zlatare nagrnuli oni imućniji.

– Od izbijanja krize u Ukrajini interesovanje je toliko da nema dovoljno zlata u ponudi. Sklapaju se ugovori o kupovini, plati se i potom se čeka od sedam do 10 radnih dana da zlato stigne. Manje količine ne mogu se ni naručiti, jer ih uopšte nema u ponudi – kažu za 24sedam u beogradskoj zlatari „Gold“.

Cena za investiciono zlato u polugama je trenutno 9.500 dinara po gramu kada kupujete i 9.300 grama kada ga prodajete. Za „dukate“, odnosno zlatne medaljone, cena je u otkupu od 6.000 dinara za 23,6-karatne do 6.500 dinara za one najveće čistoće, od 24 karata (čistoća 99 odsto).

Najlikvidnija imovinska kategorija

Ali to ne znači da možete da „u sigurno“ prebacite, recimo, 100 po 100 evra. Popularni mali medaljon „Franc Jozef“ (3,4 grama) košta oko 25.500 dinara, a veliki 102.000 dinara (13,96 grama), a poluge još više.
Mogu se nabaviti poluge od unce (31,103 grama), pa 50 grama… sve do 1.000 grama. One od jedan, dva ili deset grama se ne mogu kupiti, kažu trgovci.

Sa prodajom zlata nema takvih problema kao pri kupovini, i ono može da se odmah unovči. I u vreme krize i kada nje nema.

– Zlato je, inače, najlikvidnija imovinska kategorija i može da se pretvori u keš odmah, za razliku, recimo, od nekretnine, za čiju prodaju treba vremena – objašnjava naš sagovornik.

Pritom, na kupovinu i prodaju zlata se ne plaća PDV (u Srbiji od 2018. godine), kao ni porez na lični dohodak građana, pošto se vodi kao lična imovina. Kao prednost se navodi i to što, kada je ono u vašem posedu, nemate troškova komunalija i režija, nema amortizacije…

– Jedino ga je važno bezbedno skladištiti, a to obično podrazumeva trošak unajmljivanja sefa u banci. No i taj trošak, od 50 do 100 evra godišnje, obično nije veliki u odnosu na vrednost investicije – objašnjava stručnjak.

„Nije zlato sve što sija“

Kriza je tu, čak sada imamo i kombinaciju posledica obe – i pandemijske i geopolitičke, a kada su i pare tu, postavlja se pitanje da li kupiti zlato.

Opšte mišljenje da „cena zlata samo raste“ je tačna samo uz veliko uprošćavanje. Pre sto godina je bila nešto manje od 600 dolara, a danas dostiže i 2.000.

Međutim, i zlato je imalo svoje padove, pa je 1920. koštalo manje od 300, a 1970. manje od 270 dolara, a ne tako daleke 2000. godine manje od 430 dolara. Ali, imalo je i skokove, pa je početkom 1980. bilo na istorijskom rekordu od 2.500 dolara.
Zbog toga se, prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera novosadske kuće „Momentum sekjuritis“, zlato može smatrati koliko-toliko pouzdanim „čuvarem vrednosti“, ali ne i sredstvom za investiciju, odnosno zaradu.

– Zlato ne daje nikakav prinos na imovinu, nema ni dividende, ni kamate. To treba imati u vidu kada se investira, posebno sada kada će kamate rasti. Druga važna stvar je da se ono ne kupuje kada je inače popularno da se kupuje, u vreme krize, i to na kratak rok. Posle krize vrednost mu pada, pa je određeni gubitak neminovan – kaže za 24sedam Gujaničić.

Zlato se kupuje i elektronski

Ni na berzanskim akcijama, kako dodaje, niko vam ne može garantovati dobitak, ali istorija pokazuje da je na akcijama rast vrednosti u proseku 10 odsto godišnje.

– To znači da na pet godina od kupovine akcije, a možda i već na do dve-tri godine, možete da postignete takav godišnji prosek – objašnjava Gujaničić.

On navodi primer da onaj ko je kupio paket akcija koje prate prosek berze u martu 2000. godine, kada je počela pandemija, danas ima zaradu na njihovoj vrednosti 100 odsto, a onaj ko je kupio ranije, nešto manje.

Dodatni problem za one koji zlato kupuju u Srbiji je to što ga kupuju „fizički“.

– Tako zlato u svetu kupuju samo oni koji misle da će biti neka kataklizma, pa je bolje imati ga u polugama. Zlato se zapravo kupuje elektronski, i nikada ga ne vidite već ga samo imate na svom računu, kao i akcije, novac u banci i slično. Tako su u svetu ljudima transakcioni troškovi kupovine i prodaje zlata mnogo manji, a nema ni troška čuvanja – zaključuje Gujaničić.

Izvor: 24 sedam

Foto: Pixabay

20. aprila 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

U Srbiji najviše se traži dukat Franc Jozef i male poluge od pet i 10 grama

by bifadmin 29. marta 2022.

Ko želi da kupi zlatne poluge u Srbiji na isporuku mora da čeka i do 15 dana, piše Euronews Srbija. Prodavcima investicionog zlata posao cveta, a za zlatne pločice se trenutno otima ceo svet i dobar deo Srbije. Zlatna groznica traje još od početka pandemije korona virusa.

Kilogram zlata na berzi košta oko sedam miliona dinara. Zlatna pločica od 100 grama iznosi od 703 do skoro 730.000 dinara, pločica od 50 grama upola je jeftinija, dok za pločicu od 10 grama treba izdvojiti oko 80.000 dinara, a najjeftiniji je komad od jednog grama za koji treba izdvojiti od 8.000 do 10.000 dinara. Firmi koje prodaju investiciono zlato sve je više, dok pioniri u ovom poslu u Srbiji kažu da je sve više i kupaca.

„Zlato se pokazalo vekovima kao nešto što čuva vrednost novca u svim religijama i na svim meridijanima. Ljudi prosto shvataju da ako drže novac u nekim drugim valutama, on propada i to je najbolji način da sačuvate vrednost svog kapitala. Imate pojedince, male kupce koji to uzimaju za poklone, a imate ljude koji su shvatili da imaju višak novca i da im to ne stoji na računu. Oni sad intenzivno koriste šansu da to sve pebace i čuvaju u zlatu, što je pravo rešenje“, kaže Ljuba Jakić iz Insignitus Gold.

Ministarstvo trgovine: Raste potražnja i broj uvoznika

Posla ima za sve, čak i za one koji su na tržištu odnedavno, poput Georgi Hristova iz firme Travex zlato i srebro.

„Najviše se traži dukat Franc Jozef u Srbiji i male poluge od pet i 10 grama. Mi poslujemo još u 11 država, u Estoniji, Norveškoj, Bugarskoj, Rumuniji i svuda je potražnja velika. Potražnja je bila velika kada je krenula korona. Sada kada se desila ova situacija između Rusije i Ukrajine potražnja je duplo veća nego što je bila“, kaže Hristov.

U Ministarstvu trgovine, koje izdaje dozvole uvoznicima zlata, kažu da je u poslednje dve godine primetan trend povećanja broja preduzeća koje se bave uvozom investicionog zlata u obliku pločica i poluga, kao i broja zahteva za uvoz, ali i tražene količine zlata. Napominju da se takav trend nastavlja i u 2022. godini.

20 odsto je skočila cena sirovine

Zbog velike potražnje u nekim firmama na isporuku se čeka do 15 dana. Teško se dolazi i do sirovina, kažu zlatari, a cene su naglo skočile.

„Oko 20 odsto je skočila cena same sirovine i automatski je to uticalo na cenu robe u maloprodaji što je ljudima neshvatljivo. Cena se drastično promenila za samo petnaestak dana. Najbolje se prodaju burme, vereničko prstenje i iskreno da vam kažem, meni idu dosta zlatnici. Detetu kupe zlatnik sa posvetom koji je i investicija“, kaže Milovan Vargić iz zlatare „Fiera“.

Iako oni koji prodaju investiciono zlato, istovremeno rade i otkup, interesantno je da u poslednje vreme niko ko poseduje zlatne poluge nije želeo da ih proda.

Mnoge zemlje u svetu vole da se pohvale svojim zlatnim rezervama. Centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, najviše zlatnih rezervi poseduju Sjedinjene Američke Države – 8.133 tona, Nemačka sa 3.359 tona, i Italija i Francuska sa više od 2.000 tona zlata. Značajne količine zlata u poslednoj deceniji kupuju i Rusija i Kina koje zauzimaju peto, odnosno šesto mesto na svetskoj listi.

Povećano učešće zlata u deviznim rezervama

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.

„Mi rangiramo zemlje i po količini zlata koje imaju i vrednosti koje drže u deviznim rezervama. Pravilo je da najveće, najsnažnije privrede i njihove centralne banke koje upravljaju deviznim rezervama i drže najveće iznose zlata“, kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

On napominje da su centralne banke povećale od pre nekoliko godina učešće zlata u deviznim rezervama i napominje da su to prvo uradile Američke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka.

„Taj trend je dobro ispratila i naša banka i uradila je pametan potez i podigla je učešće zlata tako da je zlato na rekordnom nivou u učešću u deviznim rezervama, a i u pogledu vrednosti, jer smo em kupili zlato, em mu je skočila i cena. To je prvi povukao nogu Ugo Čavez iz Venecuele. On je rekao to – da naš narod vidi gde je zlato, pa je povukao zlato iz Francuske i nekih drugih zemalja evo sada smo to uradili i mi izgleda u ovakvim vremenima da to nije loš potez, da vi imate zlato kao nešto što vam je sigurno i što ćete uvek moći da prodate“, smatra profesor.

U Narodnoj banci Srbije za Euronews Srbija kažu da se, prema preliminarnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC) za mart 2022. godine, Srbija nalazi na 57. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama.

Izvor: Euronews Srija

Foto: Pixabay

29. marta 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pored zlata u kriznim vremenima može se ulagati i u uranijum

by bifadmin 27. marta 2022.

U vreme većih poremećaja i opšte nestabilnosti deo investitora se uvek odluči za beg u sigurnije aktive.

Oduvek je to u pravom redu bilo zlato. Da biste investirali u zlato, nije neophodno da kupujete realnu robu, poput poluga a naročito ne nešto poput nakita, ističu u domaćoj brokerskoj kući Ilirika Investments.
Plasman u zlato, možete ostvariti kroz ulaganje u takozvane zlatne ETF fondove čije hartije imaju realnu podlogu u zlatu.

SPDR Gold Shares ETF (GLD) je jedan od najpoznatijih ETF-ova koji u svojoj osnovi imaju imovinu u zlatu. Od juna 2020., fond je držao otprilike 36,49 miliona unci u trezorima u Londonu i drugim lokacijama.

Svaka akcija ETF-a vredi 0,093995 unci zlata. Investiranje u ovaj vid ETF-a je u stvari vid indirektnog posedovanja zlata. Umesto kupovine fizičkog zlata kupujete hartiju o vrednosti koja u svojoj podlozi ima zlato.

Prednost ovakovg vida investiranja je što ne morate fizički skladištiti zlato i što je lako unovčivo sredstvo. Tradicionalno je ovaj vid investiranja pogodan za vreme većih kriznih perioda ili inflacije. Kako se cena stvarnog zlata kreće, tako se menja i cena GLD-a, tačnije vrednost hartije, kažu u Ilirici.

Zlato međutim nije jedina aktiva u koju se mogu sredstva ukoliko želimo da ih zaštitimo od obezvređivanja. Za one malo sklonije riziku jedan od mogućih opcija je tržište uranijuma i ETF fonodvi na njegovoj bazi.

Tržište uranijuma je u strukturnom deficitu ponude/tražnje uprkos tome što je nuklearna energija suštinski i rastući oblik čiste energije. Događaji u Ukrajini obnavljaju interesovanje investitora za ovaj vid energetike.

Uranijum je kritično gorivo potrebno za nuklearne reaktore. Iako su istraživanja u toku kako bi se identifikovali drugi elementi sposobni da služe u nuklearnim reaktorima, za sada nema onih koji su komercijalno održivi.

Uranijum postaje kritični element svetske tranzicije zelene energije. Vetar i sunce su obećavajući ali još uvek nepouzadi, pa je najsigurniji oblik čiste energije zapravo nuklearna energija.

URNM ETF nudi 28% izloženost prema dve ključne kompanije iz globalne uranijum industrije, Camecou i Kazatomu. Takođe nudi 16% izloženost uranijumu između Yellov Cake PLC-a i Sprott Phisical Uranium Trust-a.

Drugi najpoznatiji fond iz ovog segmenta je URA ETF, Global Ks Uranium ETF je još jedna opcija, uz razliku da nudi veću izloženost prema Camecou i Kazatomu (oko 45%), a zatim slede NexGen Energy, Denison Mines Corp, Energy Fuels Inc, Paladin Energy i Uranium Participation Corp sa 5-3%.

Oba fonda od izbijanja krize u Ukrajini imaju tendenciju porasta vrednosti, kažu u domaćoj Ilirici Investments.

Izvor: Demostat, autor Vaso Dulovi’

Izvor: Pixabay

27. marta 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koliko Rusija ima rezerve u zlatu i devizama

by bifadmin 26. marta 2022.

Ruska centralna banka saopštila ima rezerve od još 132 milijarde dolara u juanima i zlatu

Zapadnim sankcijama zamrznuto je oko 300 od ukupno 640 milijardi dolara vrednih ruskih rezervi zlata i deviza. Ruska centralna banka saopštila ima rezerve od još 132 milijarde dolara u juanima i zlatu.

Računajući na moguće finansijske i geopolitičke krize, Rusija je rezerve u juanima i zlatu povećala na gotovo polovinu ukupnih rezervi, saopštila je Centralna banka.

Centralna banka je saopštila da su kontramerama, koje su usledile nakon zamrzavanja ruskih sredstava na Zapadu, ograničene uplate kompanijama iz „neprijateljskih“ država.

Vrednost zapadnih ulaganja u ruske kompanije procenjena je na najmanje 134 milijarde dolara, ali ta cifra još nije konačna, jer spisak firmi i vrednost ulaganja u Rusiju nije kompletiran.
Zapadni izvori, istovremeno, tvrde da je sedam država zamrzlo rusku imovinu u vrednosti od najmanje 284 milijarde dolara.

Od juna do januara, rezerve pod kontrolom ruske centralne banke povećane su sa 585 na 640 milijardi dolara, ali za sada nije poznato gde se nalazi tih 55 milijardi dolara.

Takođe, nije jasno na koji će se način ove mere i kontramere odraziti na činjenicu da Rusiji za naplatu tokom marta dolazi oko 140 miliona dolara obaveza prema zapadnim finansijskim institucijama.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

26. marta 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Zlato, franak i nekretnine nikada naglo ne gube vrednost

by bifadmin 21. marta 2022.

Pre dve godine zadesila nas je pandemija koronavirusa koja je pokrenula prvenstveno krizu u lancima snabdevanja, da bi se nakon stišavanja epidemiološke situacije ove godine izbio sukob između Ukrajine i Rusije koji je već uneo pometnju u sektorima poljoprivrede i energetike, i koji za sobom prete da povuku ostatak svetske privrede.

Sa rastom ekonomskih neizvesnosti u razgovorima među ljudima se sve više pokreće pitanje da li i kako štedeti ili sačuvati ušteđen novac/prikupljeni kapital, u novonastalom kontekstu. Iako je doslovno ne moguće tvrditi da je bilo koji vid štednje, u apsolutnom smislu bezbedan od svakog rizika, ako se osvrnemo na istorijske podatke i iskustvo ipak postoje načini da se novac „spasi“.

Iskusni i učeni investitori ih nazivaju „sigurnim utočištima“ i ovi globalni proizvodi su dokazali svoju stabilnost i sposobnost čuvanja vrednosti u nekoliko instanci, tj. kroz nekoliko ekonomskih kriza, te su mnogi koji su se odlučivali da tu ulože, kraj krize dočekali nešto bogatiji nego pre nje.

Kako za „Blic Biznis“ kaže redovni profesor Beogradske bankarske akademije prof. dr. Zoran Grubišić da su do sada, po pravilu, sigurna utočišta za svoj novac i kapital investitori, i mali i veliki, pronalazili u zlatu, nekretninama i stabilnim valutama jakih ekonomija.

– Tako je i sada slučaj, najviše se u te svrhe investira u zlato, nekretnine i stabilne valute kao što je švajcarski franak, ističe Grubišić.

Zlato

Zlato nam ne pada prvo na pamet tek tako. Ono sada već tradicionalno, predstavlja sigurno utočište kapitala velikih investitora, a vremenom su se u ulaganje u zlato upustili i mali ulagači.

U ovu robu se i kod nas i u svetu ulaže na više načina: od investicionog zlata u obliku poluga različite veličine i težine, zlatnih dukata pa do investiranja na svetskim berzama, i ako pogledamo istorijske podatke vidimo i zašto.

Uzmimo za primer finansijsku krizu 2007.-2008. godine i kako se zlato tada ponašalo. Kao i svaki put do tada, vrednost zlata je inicijalno pala nakon što su Leman Bradrs saopštili bankrot, da bi se rast vrednosti zlata nastavio i nakon kraja recesije 2009. godine, i zaustavio tek 2011. godine (kada je dostiglo cenu od oko 59 dolara po gramu), a pad vrednosti sa tih nivoa je zabeležen prvi put tek početkom 2013. godine.

Istorijski maksimum u pogledu cena zlato je dostiglo u avgustu 2020. godine kada je unca vredela tik ispod 2.075 dolara, dok sada jedna unca vredi nepunih 1.947 dolara. Ako pogledamo samo kretanje cena u poslednjih mesec dana, od kada je i intenziviran novi talas geopolitičkih previranja (podaci preuzeti sa sajta goldprice.org).
Ono što ipak mali broj ljudi radi, a kako kažu stručnjaci ima isti ili čak i bolji efekat od direktne kupovine zlata, je ulaganje u isto na berzi.

– Ono što se često preporučuje u datom kontekstu je i investiranje u zlato na berzi, kao i u hartije izvedene iz samog zlata. Takođe mnogi investitori koji su ulagali direktno u akcije nekih kompanija, sada to rade u indekse izvedene iz akcija velikih svetskih kompanija, kaže za „Blic Biznis“ broker Branislav Jorgić.

Nekretnine

U poslednjih nekoliko godina, ali konkretno protekle dve, domaće tržište nekretnina dobija na sve većem značaju, prvenstveno zbog gotovo neobjašnjivog rasta vrednosti kvadrata stambenog prostora u Srbiji, i mnogi se u nedostatku investicionih prilika u Srbiji odlučuju da investiraju u kvadrate bilo vikendice, stana, kuće ili bilo koje druge nekretnine (sve češći je slučaj da se na atraktivnim lokacijama kao način da sačuvaju novac od prikradajuće inflacije i ostalih neizvesnosti.

Pogledajmo na trenutak podatke sa oglasnog portala Nekretnine.rs i uporedimo cene iz februara prošle godine i februara ove godine. Pre godinu dana prosečna cena kvadrata, na primer, na Novom Beogradu je iznosila 1.923 evra, dok je ona danas oko 2.070 evra. Isti slučaj je i sa, recimo, centrom Novog Sada u kom je kvadrat prošle godine koštao 1.648 evra, da bi on danas iznosio skoro 1.900 evra. Dakle, ko god se na vreme setio i zajahao trend na domaćem tržištu nekretnina, uspeo je i značajno da zaradi.

Kako stručnjaci sve vreme objašnjavaju, cene na tržištu nekretnina će nastaviti da rastu i tokom ove godine, da je pad cena malo izvestan te da će se pre cene stabilizovati na nekom nivou gde više potražnja neće biti u ovoj meri povećana.

– Svi statistički parametri pokazuju da će se nastaviti sa blagim rastom cena. U svakom slučaju povećanje cena zavisi od ponude i tražnje, od lokacije nekretnine, kao i od količine novca na tržištu. Placevi su jako skupi, nabavka materijala isto, cena radne snage takođe raste. Ljudi su masovno plasirali novac u nekretnine kao u sigurnu štednju, rekao je za „Blic Biznis“, procenitelj i stručnjak za tržište nekretnina, Milić Đoković.

Ipak, ulaganje u nekretnine ima jednu manu.

– Nekretnine su i dalje preskupe za ulaganje na malo, te veliki broj malih investitora ne može na njih da se osloni kako bi sačuvali svoja sredstva, ističe Jorgić.

Valute

Već danima traje intenzivna kontrola menjačnica od strane Narodne banke Srbije, koja je rezultirala zatvaranjem njih 87 na 30 dana. Inicijalna kapisla za početak stroge kontrole rada menjačnica je nagli skok potražnje za devizama. Ostavimo po strani nameru vlasnika da dodatno zarade „štelovanjem“ kursa u svoju korist, i okrenimo se povećanoj potražnji.

Iako smo mi o ovom ekonomskom zahvatu sa ciljem čuvanja vrednosti poučeni iskustvom poslednje decenije dvadesetog veka, razmena sopstvene za druge, stabilnije, valute je praksa širom sveta. Koliko god da su dolari i evri popularni među nama i našim sunarodnicima, stručnjaci u fokus stavljaju jednu drugu valutu.

– Ljudi često u svrhu čuvanja vrednosti ulažu u valute, u najvećem broju slučajeva one najstabilije kao što je na primer, švajcarski franak, kaže Grubišić.

Energenti

Kako kaže Grubišić vremenom su određeni „globalni proizvodi“ u koje se ranije ulagalo sa ciljem da se novac sačuva i po mogućstvu „oplodi“, sada to više nisu.

– Energenti su nekada shvaćeni kao tzv. sigurno utočitšte, ali ako pogledamo u poslednje dve godine kretanje cene nafte, ona je išla i u minus 37 dolara po barelu pre dve godine, dakle bukvalno su davali novac samo da je uzmete, a preskakala je i preko 150 dolara po barelu. Nedavno je opet probila 130 dolara po barelu. To je ok za kratke pozicije, za kratkoročno spekulisanje, ali to više nema veze sa sigurnim dugoročnim investicijama, zaključuje Grubišić
Kripto?

Učesnici na tržištu nekretnina kažu da sigurna investicija kao takva ne postoji.

– S’tim na umu, kriptovalute i dalje predstavljaju dobar izbor za investiranje. Novac koji nije uložen trpi veliki rizik od negativnih kamatnih stopa koje propisuju centralne banke, ili inflacije (koju pokreću eksterni šokovi na strani ponude) koja je zahvatila svetsko tržište, dokle god su druge investicione opcije poput nekretnina nedostižne za sitne investitore, kaže za „Blic Biznis“ analitičar tržišta digitalnih dobara, Igor Mirković.

On ističe da treba obratiti pažnju na jednu stvar.

– Tehnologija iza kriptovaluta je trenutno u velikom razvoju, a same kriptovalute iz dana u dan imaju sve veću i institucionalnu prihvaćenost i prihvaćenost od strane malih investitora, dodaje on.
On zaključuje da jedan nezavisni, decentralizovani „čuvar vrednosti“, kakav je bitkoin, treba da bude deo svakog investitorskog portfolia, te da shodno brizi o riziku svako može da odluči koliko će diverzifikovati kapital ka ovoj opciji.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

21. marta 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Ukrajina traži ruski blokiran novac i zlato

by bifadmin 12. marta 2022.

Prvi zamenik šefa Ministarstva ekonomije Ukrajine Denis Kudin govorio je o blokiranom novcu Centralne banke Rusije.

On je za TV kanal „Ukrajina 24“ rekao da ukrajinske vlasti, zajedno sa zapadnim partnerima, razvijaju mehanizam za konfiskaciju blokiranih 415 milijardi dolara Centralne banke Rusije, prenosi RT.

„U stvari, ovaj iznos je skoro dovoljan da pokrije direktne jednokratne gubitke Ukrajine. Očekujemo da ćemo u bliskoj budućnosti, zajedno sa vladama partnerskih zemalja, pronaći pravni mehanizam kroz koji će ovaj novac biti potrošen na dalju obnovu ukrajinske privrede“, citira ga RIA Novosti.

Ranije je ruska Centralna banka saopštila da su nove inostrane sankcije ograničile mogućnost Rusije da koristi zlatne i devizne rezerve.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

12. marta 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci