BDP može samo do tri odsto rasta ove godine, ako se još nešto loše ne desi, pokazuje nova analiza Kvartalnog monitora
Ako ne dođe do nekog velikog skoka cene energenata u narednim mesecima i ako centralne banke nastave sa povećanjem kamatnih stopa a države budu vodile relativno umerenu politiku onda bi maksimum inflacije mogao da se dostigne krajem ove i početkom 2023. godine. U slučaju Srbije to je 15 odsto međugodišnje u decembru – kaže za 24sedam Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora čija je najnovija analiza danas predstavljena.
Kako dodaje, ako dođe do nestašice gasa u Evropi, što će dovesti do rasta cena svih energenata, onda bi inflacija mogla da bude i veća i dugotrajnija.
Bez povećanja cene grejanja
– Kretanje cena zavisi od nekih nekontrolisanih vanekonomskih faktora, kao što su geopolitički sukobi koji postoje na svetskoj sceni. Oni direktno utiču na cene energenata, hrane i drugih inputa koji se koriste u svim privrednim aktivnostima i u potrošnji svih domaćinstava – naglašava Arsić.
On ističe da je privredna aktivnost u Srbiji u prvoj polovini godine ostvarila solidan rast, od 4,1 odsto, ali da su vidljivi signali usporavanja.
– Inflacija je znatno veća i dugotrajnija i sa njom ćemo se suočavati i u prvom kvartalu iduće godine – ističe Arsić.
Na pitanje novinara 24sedam šta možemo očekivati ove zime, pre svega kada se radi o ceni energenata i posledično ceni grejanja u Srbiji, on kaže:
– Verovatno da neće biti nekog dodatnog, velikog, povećanja cena za krajnje potrošače, ali ako budu skakale cene na svetskom tržištu neko će to morati da plati. A to znači da će država morati da se dodatno zaduži, što sada nije baš lako, da bi to privremeno premostila. Na kraju će građani to da plate kroz poreze.
BDP oko tri odsto
Arsić dodaje da desezonirana industrijska proizvodnja opada od aprila, da je rast investicija značajno usporen, i da usporava i privatna potrošnja.
– U drugoj polovini godine se očekuje znatno usporavanje privrede zbog pada realne vrednosti dohodaka, velike neizvesnosti, zaoštravanja monetarne politike, kao i zbog pogoršanja stanja u Evropi. Očekuje se rast BDP-a od oko dva odsto, a na nivou cele godine od oko tri odsto. U slučaju znatnijeg rasta cena energenata i njihove nestašice rezultati će biti još slabiji – naveo je Arsić.
Kada se radi o inflaciji u 2022. godini, on je istakao da je tokom drugog kvartala i letnjih meseci nastavljeno ubrzanje.
– U avgustu je međugodišnja inflacija dostigla 13,2 odsto, a inflacija od početka godine iznosi 9,8 odsto. Najveći doprinos inflaciji dolazi od rasta cena energenata i hrane, ali se ubrzava i bazna inflacija koja je u avgustu dostigla 7,9 odsto međugodišnje – rekao je Arsić na predstavljanju Kvartalnog monitora.
On očekuje da će inflacija rasti od kraja ove ili početka naredne godine i da će dostići nivo od oko 15 odsto.
Inflacija obezvredila deo rasta zarada
Iako su, kako navodi, realne zarade za 2,6 odsto veće nego pre godinu dana, opale su za 1,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal jer ih je inflacija obezvredila.
Kamate će nastaviti da rastu
Javni dug je porastao za 1,3 milijarde evra, odnosno za 4,4 odsto, navodi on, i dodaje da je u odnosu na BDP opao, a da su troškovi zaduživanja države svakako povećani i da se očekuje da će kamate u narednim godinama biti visoke.
– NBS nastavlja sa povećanjem kamatnih stopa i u narednim mesecima se očekuje njihov dalji rast. Krediti banaka privredi i građanima rastu, nominalne kamatne stope su počele da rastu, ali su realne kamate i dalje duboko negativne – naveo je Arsić.
– Rezultati na tržištu rada u drugom kvartalu su mešoviti jer zaposlenost raste, nezaposlenost opada, ali opadaju i realne zarade. Registrovana zaposlenost je povećana za 1,5 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok je u odnosu na prethodni kvartal povećana za 0,9 odsto, dok neformalna zaposlenost raste još brže – kaže Arsić, i dodaje da se u narednom periodu može očekivati pogoršanje stanja na tržištu rada.
Takođe, u prvoj polovini godine ostvaren je deficit u tekućem bilansu od 9,6 odsto BDP-a.
– Rast deficita u robnom bilansu je osnovni uzrok rasta deficita tekućeg bilansa, a najviše raste deficit u trgovini energentima zbog rasta uvoznih cena, ali i uvezenih količina. Cene na svetskom tržištu za Srbiju su u drugom kvartalu povoljnije nego u prvom, ali su i dalje nepovoljnije nego u prethodnim godinama. Očekuje se da će deficit tekućeg bilansa u ovoj godini biti oko 8,5 odsto BDP-a, najviši u poslednjih 10 godina – ističe Arsić.
Direktnih investicija manje za 10 odsto
Strane direktne investicije su, kako navodi, manje za 10 odsto, što je ipak u postojećim uslovima dobar rezultat.
Prema rečima profesora Arsića, u prvih sedam meseci ostvaren je fiskalni suficit od 19 milijardi dinara.
– Novac koji je dat javnim preduzećima u iznosu od preko 100 milijardi u celini su tretiran kao pozajmica, a ne kao rashod. S obzirom na to da najveći deo “pozajmljenih” sredstva neće biti vraćen, to će povećati rashode i deficit. S druge strane, realni prihodi značajno rastu, dok su rashodi, bez „pozajmica“, ostvarili skroman rast – kaže Arsić.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay