Novi kredit od milijardu dolara kojim se Srbija zadužila kod Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) neće je sada svrstati među najzaduženije zemlje, ali treba imati u vidu da do sada nije vraćen nijedan kredit, već se zemlja i dalje zadužuje na „široko“, uzimanjem novog zajma da bi se otplatio stari, izjavio je profesor Fakulteta FEFA Goran Radosavljević.
Radosavljević je za agenciju Beta rekao da se pojam zaduženosti može meriti prema više pokazatelja, a da je jedan od njih i koliko je zemlja sposobna da vrati uzete kredite.
„U poslednjih desetak godina dug Srbije je porastao petnaestak milijardi evra jer se zaduživala na ‘široko’. Stari krediti se uglavnom refinansiraju, uzima se jedan kredit da bi se vratio drugi, a ne ide u prilog činjenica da kamatne stope rastu, ročnost se smanjuje i da će se sve teže dolaziti do novih zajmova“, rekao je Radosavljević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je tokom posete UAE pre dva dana potpisan sporazum izmedju sve zemlje, po kojem će Srbija dobiti zajam od milijardu dolara po povoljnoj kamatnoj stopi od tri odsto, upola manjoj nego što je dato drugima, „čime će se obezbediti solventnost“.
Milijarda dolara kap u moru neophodnog novca
Radosavljević je rekao da je pre desetak dana emitovana obveznica koja dospeva početkom 2028. godine po kamatnoj stopi od 6,8 odsto, ali da je prodato svega 30 odsto tih vrednosnih papira i da nije „skupljeno“ dovoljno potrebnog novca.
Dodao je da je kamatna stopa od tri odsto na kredit UAE, u situaciji kada je dolar najjači u poslednjih dvadeset godina, povoljnija od tržišne, ako nema nekih drugih uslova.
Drugi problem je to, kako je rekao, što je ta milijarda dolara kap u moru neophodnog novca za izmirenje deficita budžeta i otplatu dospelih zajmova, a sledeće godine Srbija će morati da vrati oko četiri-pet milijardi evra.
Radosavljević je rekao i da je treći problem to što su projekcije za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) takve da se očekuje manji privredni rast od očekivanog.
Posledica toga, kako je ukazao, može biti da udeo javnog duga u BDP-u skoči u kratkom roku, a ako bude rastao deficit slede novi krediti po višim kamatama.
„Potencijalni novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pokazao bi da li zemlja ide u dobrom pravcu, što bi bio i dobar znak za investitore, ali ovo što se sada radi daleko je od stabilizacije javnih finansija“, rekao je Radosavljević.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay