Tokom prošle godine u Srbiju je uvezeno 3.249 tona mleka u prahu. Za osam meseci ove godine, količina uvezenog mleka u prahu se više nego udvostručila – na 7.077 tona.
Za to je plaćen trostruko veći iznos, ukupno 27,9 miliona evra. Kada je reč o običnom mleku, mesečno smo uvozili količine neznatno manje nego godinu pre, za šta smo od januara do kraja avgusta dali 17,7 miliona evra. Agroekonomista Milan Prostran ističe da je povećan uvoz mleka u prahu najverovatnije išao u robne rezerve, kao što je najavljivano.
Sanja Bugarski, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda, ukazuje da je trenutna situacija, kako kaže – „početak definitivnog sloma i propasti u proizvodnji mleka“. „Proizvođači neće moći da izdrže sledeću godinu, jer neće imati čime da hrane životinje. Mleka neće biti“, ističe Bugarski za portal N1.
Cena dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto masnoće, koju je Vlada Srbije zamrzla – poslednji put na nivo od 128,99 dinara – sada je, posle „odmrzavanja“ – znatno veća. Litar košta i po 160, 170 dinara, pa čak i preko 200 dinara u zavisnosti od proizvođača. Trgovinske rafove istovremeno je preplavilo mleko iz uvoza – iz Češke i Poljske.
Prema podacima koje je portalu N1 dostavio Republički zavod za statistiku, za prvih osam meseci ove godine u Srbiju je uvezeno 21.115 tona mleka, u vrednosti od 17,7 miliona evra. Istovremeno je izvezena nešto veća količina, od 22.476 tona, ali za manju vrednost – 12,2 miliona evra.
Najveće količine ove godine uvezene su u junu – 3.177 tona, za 2,77 miliona evra.
Ova količina je manja u odnosu na isti mesec lane.
U Srbiju je, naime, tokom prošle godine uvezeno ukupno 35.891 tona mleka, u vrednosti od 22.901.349 evra.
Najveće količine u zemlju su ušle tokom decembra 2021 – ukupno 3.951 tona, za šta je plaćeno 2,7 miliona evra.
Kada je reč o mleku u prahu – koje u velikoj meri koriste konditori, ali koje može da bude i sirovina za „klasično mleko“ – njegov uvoz je više nego udvostručen – sa 3.249 tona tokom 12 meseci 2021. na 7.077 tona. za prvih osam meseci ove godine. Tako smo sa godišnjeg iznosa od 8,7 miliona evra došli na 27,9 miliona evra.
Razlog porasta uvoza mleka u prahu je, najverovatnije – u robnim rezervama.
Još početkom februara prošle godine predsednik Srbije je izjavio kako je država tog dana „zbog krize između Ukrajine i Rusije“, naručila 30 miliona kilograma soli i po milion kilograma graška i pasulja. Naručeno je, rekao je, i mleko u prahu, kao i 30 milona kilograma brašna tip 500.
U prilog tome ide i činjenica da je upravo u naredna tri meseca – tokom marta, aprila i maja – uvoz mleka u prahu značajno porastao na više od hiljadu tona mesečno (u aprilu gotovo 2.000 tona), dok je najveća količina prošle godine u tom periodu bila 464 tone.
Agroekonomista Milan Prostran za portal N1 podseća da Srbija generalno ima krizu u proizvodnji mleka od strane primarnih proizvodjača – uzrok je smanjen broj mlečnih grla. Jer, ukupan broj goveda je oko 800.000, dok je broj mlečnih krava između 400 i 500 hiljada.
Uvoz će još rasti
„Sigurno je da je razlog za toliko veću količinu uvoza mleka u prahu odluka vlade da se povećaju robne rezerve svih najvažnijih prehrambenih proizvoda na nivo tromesečnih potreba. Povećale su se i zalihe pšenice, kukuruza, sirovog ulja. Trebalo je svakako i mleka u prahu – mi ga na domaćem tržištu nismo imali, zato je usledio uvoz što je i javno rečeno. To je prvi razlog. Drugi je što mi nemamo viškove sirovog mleka da bismo mogli da ga prevedemo u mleko u prahu, pa smo ga zato morali uvoziti. Pravilo je da kad imate višak domaćeg mleka na tržištu, prevodite ga u mleko u prahu – a njega kasnije mogu ga koriste i i mlekare, može da ide i u robne rezerve – kada je potrebno da se poboljša tržište mleka i konzumiranje u tom najobičnijem obliku, sa 2,8 ili 3,2 odsto mlečne masti, da se koristi u proizvodnji kiselo mlečnih proizvoda i sireva“, pojašnjava Prostran.
On navodi da će uvoz sirovog mleka narednih meseci povećati, jer su, ističe „donete odluke da se u narednim danima i mesecima iz Poljske uveze veća količina mleka zato što nemamo dovoljno mlečnih grla i dovoljno sirovog mleka“.
Kriza dugo traje
Sanja Bugarski, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda, za portal N1 kaže da je mlekarska proizvodnja, kada je reč o farmerima – u velikoj krizi duže od šest godina.
„To je izuzetno kompleksan problem. Nigde u svetu proizvodnja mleka i mesa nije prepuštena tržištu i sticaju okolnosti. Tu država, pre svega, vodi brigu da stvori adekvatne uslove da se proizvodnja obavlja što nesmetanije i lakše“, navodi ona.
Suša ih dokusurila
Farmeri su, dodaje, u proteklih šest godina „i duže“ u bankrotu i na prosjačkom štapu. Cena sirovog mleka je, ističe, strašno pala kada su EU i Rusija međusobno uvele sankcije jedna drugoj. Vremenom otkupljivači na tržištu, prema rečima naše sagovornice, nisu podizali cenu otkupa.
A onda ih je suša – dokusurila.
„Da nije bilo suše, potrošači ovu agoniju verovatno ne bi ni primetili. Počev od korone, preko rata u Ukrajini, preko poskupljenja svih mogućih inputa u proizvodnji. Samo jedno od hraniva za krave, koje je koštalo dva dinara po kilogramu, trenutno ide za sedam dinara plus PDV. Koncentrat je poskupeo 100 odsto, hranu za životinje nismo uspeli da proizvedemo – nemamo hrane za naredni period i ovo što sad imamo je početak definitivnog sloma i propasti u ovoj proizvodnji. Prozvođači neće moći da izgdrže jer sledeće godine nemaju čime da hrane živiotinje. To je jedan od alarmantnih problema – uprkos poskupljenjima i postojećeg duga prema dobavljačima. Da su nam otkupljivači plaćali iole normalnu cenu u proteklom periodu, mi bismo ovu sušu preživeli – sada je problem što je ogroman raspon između onoga što su nam plaćali i onoga što je bilo realno da nam plate“, objašnjava naša sagovornica.
Ko je bliže vatri…
Proizvođači sirovog mleka tražili su od Vlade Srbije pre više od godinu dana da uvede, prema rečima Sanje Bugarski – minimalnu proizvođačku cenu.
„Ako je država mogla da odredi da je maloprodajna cena mleka 128 dinara u prodavnicama, sigurno može da kaže i da mlekare ne mogu da plaćaju proizvođačima ispod te i te cene. Tražili smo da odrede minimalnu proizvođačku cenu mleka, da imamo transparentno koliko mleko košta. U proizvodnji mleka je dobro svima u lancu – osim farmerima. Tražili smo da se hitno uvede subvencionisani dizel – jer, za razliku od ratara – mada smo mi i ratari – nama dizel treba svaki dan: da nahranimo životinje, očistimo štale… Mora da se nađe koncept kako da rešimo nedostatak hrane za životinje za sledeću godinu. Ja nemam predlog rešenja, volela bih da čujem nekoga ko ima. Takođe, neophodno je da se napravi nacionalno udruženje u kojem će biti svi farmeri – a ne da se radi po principu – ko je bliži vatri, taj će da se ogreje“, zaključuje Sanja Bugarski.
Izvoz mleka u prahu
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz mleka u prahu iz Srbije za prvih osam meseci ove godine bio je svega 55 tona, u vrednosti od 249.076 evra. U februaru, na primer, izvezene količine su bile zanemarljive i vrednost im je bila svega – 12 evra, odnosno tačno 1.369 dinara.
Tokom cele prošle godine izvezeno je 78 tona mleka u prahu, za ukupno 250.830 evra. U decembru 2021. nije izvezen – ni gram ove namirnice.
Izvor: N1
Foto: Pixabay