Možda će povećanje cene nešto i pridoneti smanjenu potrošnje električne energije. Međutim, učinak korigovanja tarifnog pravilnika bio bi mnogo veći.
Nova ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović je već u prvom javnom nastupu obelodanila da će struja i gas poskupeti i time zaintrigirala javnost. Obrazložila je da su ovi energenti u Srbiji jeftiniji nego bezmalo u celoj Evropi.
To je osnovni razlog što srpska javna enegetska preduzeća nemaju profita ni za potrebne rekonstrukcije, dok ulaganja u nove pogone nije bilo tri decenije. Siromašniji se štite socijalnim kartama, a ne cenom struje niskom za sve, pa i za one najbogatije.
Preskup uvoz struje
Imponuje odlučnost žene koja je i u finansijskom svetu, odakle je došla na novu poziciju, poznata po potezima kojima su bitno menjani i zatečeno stanje i navike iz drugačijih vremena. Svakako će viša cena struje poboljšati finansijsko poslovanje Elektroprivrede Srbije, verovatno će i nešto umanjiti ovdašnju potrošnju električne energije, time i preskupi uvoz, što je u aktuelnoj situaciji i preči cilj. Međutim, čini se da bi, bar kada su nivo potrošnje i uvoz struje u pitanju, učinak korekcije i dopune tarifnog pravilnika bio znatno veći.
Da se podsetimo: korisnik električne energije u Srbiji plaća osnovnu cenu za svaki kilovat do utrošenih 350. To je takozvana zelena zona, za veću potrošnju i ulaz u plavu zonu, do 1.600 kilovata, plaća se po kilovatu 50 odsto više. Za svaki kilovat iznad, čime se zalazi u takozvanu crvenu zonu, cena je trostruko veća od osnovne. Noću, od 23 do 7 časova ujutru, osnovna cena, time i sve iz nje izvedene, upola je niža.
Restrikcije 57 dana
Tarifni pravilnik je uveden sredinom 2001. godine, nakon što smo zime 2000/2001. godine pregurali preko glave čak 57 planskih, dugih i grubih, isključenja. Posle dosta dvoumljenja, energetičari su odlučili da se uvede tarifni pravilnik, što je, zapravo, bilo uvođenje različitih cena struje, u zavisnosti od ukupne potrošnje, ali i od dnevnog vremena kada se pale bojleri, termoakumulacione peći i ostali kućni uređaji koji su veći potrošači.
Naredna zima, 2001/2002. bila je uočljivo hladnija od prethodne. Ipak, potrošnja je umanjena, restrikcija je bilo u samo dva dana i to zbog havarija na proizvodnim blokovima. Primenom tarifnog pravilnika se uštedelo oko 600 megavata u vršnoj snazi i, tokom zime, oko 1,35 milijardi kilovata.
U međuvremenu, Srbija se razvijala, gradilo se, otvarale su se fabrike. Društvo se i raslojilo, takav je kapitalizam. Veliki deo stanovništva je na rubu siromaštva ili živi skromno, u stilu niže srednje klase. Vode računa o svakom dinaru, svakako i o potrošnji struje.
Ipak, kako je zemlja na brdovitom Balkanu nedovoljno gasifikovana, prosečno domaćinstvo mesečno troši 450 kilovata, otprilike 130 više od prosečnog korisnika u Evropskoj uniji. Čak 70 odsto građana Srbije mesečno potroši između 270 i 400 kilovata i racionalni su potrošači. Prveliku potrošnju grade preostalih 30 odsto korisnika koji mogu da se baškare.
Socijalno odgovorni
Tu i jeste suština. Prekomernu potrošnju naduvavaju oni koji nemilice arče električlnu energiju. U aktuelnoj situaciji time vrtoglavo uvećavaju i potrebe za uvozom struje. Red je da oni i plate najveći deo preskupe uvozne struje, a ne da sopstveni komfor prevaljuju na sve građane Srbije, među njima i na najsiromašnije.
Korekcija i dopuna tarifnog pravilika su potrebni upravo stoga da bi teret preskupe struje iz uvoza bio logičnije raspoređen, što bi, ujedno, i vodilo racionalnijoj potrošnji. Jasno je da bi se promene prvenstveno odnosile na veće potrošače, jer od porodice koja troši do 400 kilovata struje mesećno teško se može očekivati da ima većeg prostora za uštedu.
Problemi počinju u gornjem delu plave zone. Potrošnja iznad 1.000 kilovata je prevelika, pa ovu zonu treba suziti, odnosno granicu sa 1.600 spustiti na 1.000 kilovata. Iznad bi bila crvena zona, ali samo do potrošnje 2.000 kilovata. Dalje bi bila novouvedena crna zona, u kojoj bi potrošnja bila dvostruko skuplja nego u crvenoj. Razlog uvođenju nove klase kupaca je u većem broju korisnika koji troši enormne količine struje, recimo za privatne bazene.
U crnoj zoni osam puta skuplje
Druga korekcija bi se odnosila na promenu pariteta cena. Osnovna cena, koja ne bi morala da se menja u odnosu na današnju, važila bi za zelenu zonu. Utrošeni kilovat iz plave zone bi bio dvostruko skuplju, iz crvene četvorostruko, a iz crne osmostruko. Noćni popust bi ostao isti za sve potrošače, upola jeftinije.
Ljudi smo i svi, neko ređe, neko češće, volimo da se pokazujemo – i luksuznim arčenjem struje. Legitimno ponašanje, jedino što je potrebno da se takva komocija i plati iz sopstvenog džepa. Naravno da će mnogi na novi tarifni pravilnik reagovati racionalno i smanjiti potrošnju. Time i umanjiti potrebe za uvozom struje, što će u predstojećim mesecima biti možda i preka potreba kako bi se izbegle kako restrikcije, tako i odliv deviza.
Izvor: 021.rs, Živan Lazić
Foto: Pixabay