U šljivarskom kraju, oko Blaca u Topličkom kraju, jedna porodica je odlučila da svoj život posveti još jednoj voćki sa mnogo većim, ali i ne tako slatkim plodom
Može sirova, još bolja je u slatkom, može u džem, ali možda je i najbolja u tečnom stanju – u rakiji. Da, radi se o njenom veličanstvu – dunji.
Blace i njegova okolina u Topličkom okrugu, poznati šljivarski kraj. Međutim, porodica Petrović se nije okrenula samo „srpskom zlatu“, već je za svoj voćarski poziv odabrala i jednu, danas ne tako čestu voćku – dunju.
Perovići se dunjom već dugo, imaju zasade tare i 50 godina, jer pokazalo se da ovaj kraj sa velikim broje sunčanih dana pogoduje gajenju ovog voća ne samo mnogo raširenije šljive .
Njihova dunja je i ove godine, sa mnogo sunca i kišom pred berbu koja je nalila plod, odlično rodila na tri hektara tako da Petrovići i od svoje šljive i dunje očekuju dobru zaradu. Naravno, prevashodno zbog dobre cene koja je ove godine formirana za žuti plod.
Rod se obere za samo nekoliko dana, zahvaljujući dovoljno radnika koje Petrovići angažuju. Dunja je takva da ne može da se bere mašinski, pa su tu potrebne vredne i vešte ruke.
– Dunja je savršen izbor, jer kada se obere šljiva u voćarstvu ovde više nema posla tako da možemo njoj da se posvetimo. A ova naša leskovačka dunja obilato vraća, i ove godine imamo 100 kila po stablu a ni rod od 40 tona po hektaru nije iznenađenje. A može i dva puta više – kaže domaćin Aleksandar Petrović.
Sa plasmanom ove godine Petrovići nemaju problema jer ceo rod je unapred prodat.
– Ljudi je traže. Treba destilerijama, treba pijacama… tako da tu nema problema. Cena je 35 dinara i time smo zadovoljni, iako i tu može bolje – objašnjava Aleksandar.
Odlična zarada, uz primenu znanja
Sa tom cenom, čak i sa „prepolovljenim“ prihodom Petrovići će ove godine zaraditi 36.000 evra na dunji. Ali da bi tako nešto moglo da se „napravi“ na zasadima se primenjuju pune agrotehničke mere, što i nije čudo pošto je Aleksandar inženjer poljoprivrede.
– Dunja kao dunja nije previše zahtevna kao kultura. Potrebno je voditi računa o sadnom materijalu koji mora biti jako zdrav. Na našim prostorima je bilo dosta problema se ervinijom, koja izaziva sušenje voćaka. Ako se ne odstrane odmah zaražena stabla, ceo dunjar može da propadne za godinu dana – upozorava Petrović.
Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay