Oštar pad u broju izdatih građevinskih dozvola ukazuje na strah investitora od pristizanja glavnog udara ekonomske krize u Srbiju ali detaljniji podaci donekle ublažavaju crnu sliku.
Građevinarstvo i građevinska industrija prethodnih godina bili su jedan od motora celokupne privrede. U bruto domaćem proizvodu Srbije, u još pandemijskoj i kriznoj, 2021. godini oblast građevinarstva je nosila 17,6 odsto rasta BDP-a. Značaju građevinarstva za ekonomiju i zapošljavanje mogao je da posvedoči svako ko se malo provozao Srbijom. Gradilišta su, od infrastrukturnih do stambene i individualne stambene gradnje, praktično na svakom koraku. Ali, situacija se menja…
U oktobru ove godine izdato je u Srbiji je 2.989 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od čak 22,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Brojka ne samo da je velika, već se nadovezuje na prethodne.
Ovaj broj građevinskih dozvola obuhvata sve dozvole koje su zatražili i dobili investitori, od infrastrukture (puteva, železnice, cevovoda, komunikacionih i električnih vodova…) do stambenih i nestambenih zgrada. Takođe, broj se odnosi i na nove radove i na adaptacije i sanacije za koje je potrebna dozvola.
Optimizam ne uliva ni ogroman pad same vrednosti radova. Predračunskih 75 milijardi dinara je za više od 51 odsto manje nego lani..
– Nije da je građevinarstvo stalo, gradi se svuda i dalje ali veliki a time i skupi infrastrukturni radovi su završeni ili pri kraju. Recimo, Balkanski tok ili autoputevi, koji se nosili veliku vrednost – kaže za 24sedam Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu.
Kod zgrada i stanova situacija nešto bolja
Od tog broja 2.440 dozvola je izdato za zgrade a tu je situacija loša ali ne toliko koliko to ukazuje prva brojka. Ovde je zabeležen godišnji rast, od 0,9 odsto u oktobru. Međutim, bojazan investitora od onog što dolazi i kako će unovčiti ono što ulože, pokazuje to što je treći mesec kako je broj dozvola u ovom sektoru u padu.
Optimizam ne uliva ni kada se pogleda broj izdatih dozvola za novogradnju, gde je izdato dozvola za 379 zgrada sa više od tri stana i 147 porodične kuće, formalno zgrade sa jednim i/ili dva stana. Kod prvih je pad broja u odnosu na prošli oktobar 7,6 odsto a kod kuća je značajan rast 24,6 odsto.
Kriza došlo i do stanogradnje
Da sa krizom nema šale, što se već videlo i u sektoru nekretnina u svetu a posebno u Evropi , sada se vidi u Srbiji. Stambeni bum, pre svega oslikan u ogromnom rastu cena nekretnina u Srbiji ali i dosta ubrzanoj gradnji, izgleda da posustaje.
Prema dozvolama izdatim u oktobru 2022. u Srbiji je prijavljena izgradnja 2.948 stanova, od čega 86 odsto u stambenim zgradama. To je samo za 0,2 odsto manje nego u isto vreme 2021. godine. Broj sam po sebi nije značajno mali ali jeste kada se pogleda u odnosu na avgustovskih i septembarskih +25 odsto.
Razlog za „povlačenje ručne kočnice“ kod investitora je sasvim logičan. Srpski balon nekretnina je dosad naduvavala izuzetno velika tražnja. Zbog toga su cene prodatih stanova , kazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, i u trećem tromesečju ove godine za 13 odsto veće nego što su bile godinu dana ranije.
Međutim, prodaja je u tom istom kvartalu pala za 5,6 odsto. Analitičare u RGZ to ne iznenađuje, i ukazuju na sve manje onih koji se odvažuju na kupovinu stanova na kredit. Po kvartalima u 2022. godišnji pad takvih kupovina je bio 25,7 odsto, pa 25,4 da bi u poslednjem bio 31 odsto.
Iako i ove brojke, s obzirom na to da keš kupci i dalje čine većinu na neobičnom srpskom tržištu nekretnina, više deluju kao indikator a ne kao nešto što ga opredeljuje, oprez investitora nije nerazumljiv.
Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay