Ako je suditi po novom nalazištu zlata „Čoka Rakita” u okolini Žagubice, ova siromašna i nerazvijena opština na istoku Srbije, mogla bi u budućnosti da da postane srpski Eldorado, jer na njenoj teritoriji, pored ovog, postoji još jedan lokalitet bogat ovim plemenitim metalom, otkriven pre nekoliko godina, i to u projektu “Timok”, piše Blic.
Informaciju o novom nalazištu zvanično je objavilo Ministarstvo energetike i rudarstva u petak, navodeći da je, po preliminarnim rezultatima, reč o veoma bogatom rudnom blagu iz čijeg bi se čistog koncentrata moglo iskoristiti više od 93 posto ovog plemenitog metala.
Sve u svemu ako se ovi preliminarni rezultati istraživanja potvrde i kao konačni, onda je jasno da Homolje, u svetskim razmerama, leži na dva najbogatija zlatonosna polja.
Pitanje je samo da li će taj nebrušeni dar prirode biti izbrušen bez posledica za životnu sredinu, od čega i zavisi da li će Žagubica postati srpski Eldorado ili će i dalje ostati jedna od najnerazvijenijih opština naše zemlje. Pored zlata, Srbija, imajući u vidu površinu i broj stanovnika, iznad svetskih proseka ima i rude bakra, olova, cinka, srebra, litijuma i uglja, što u vremenima svetske krize, predstavlja značajan razvojni potencijal.
Mineralne sirovine su bile i ostale okosnica privrednog razvoja Srbije
Da je to tako za “Blic Biznis” potvrđuje i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Rade Jelenković.
– Mineralne sirovine su bile i ostale okosnica privrednog razvoja Srbije, zahvaljujući kojima su razvijeni značajni industrijski kapaciteti a doprinos ovog kompleksa energetskoj stabilnosti zemlje, učešću u bruto društvenom proizvodu i spoljnotrgovinskom bilansu je ogroman. Procenjuje se da je u Srbiji u drugoj polovini XX veka godišnje eksploatisano oko 100 miliona tona različitih mineralnih sirovina. Direktna godišnja vrednost proizvodnje bila je veća od dve milijarde dolara, a sa višim nivoima prerade i dvostruko veća. Danas je u rudarskom sektoru zaposleno oko 25.000 radnika, navodi Jelenković.
On dodaje i da Srbija raspolaže sa značajnim rudnim bogatstvom ali da nisu sva u eksploataciji.
– U Srbiji je evidentirano više od 70 vrsta mineralnih sirovina: 24 metalične, 46 nemetaličnih, kao i više ležišta uglja, nafte, gasa i uljnih šejlova. Detaljno je geološki istraženo oko 200 ležišta metaličnih mineralnih sirovina od kojih je u eksploataciji manje od 20 i 16 nemetaličnih mineralnih sirovina na više od 180 lokacija. Fosilna goriva se nalaze u 46 ugljonosnih basena, 90 naftnih i gasnih polja i 4 basena uljnih šejlova, objašnjava ugledni srpski geolog.
Značaj rudnog bogatstva jedne zemlje
U vremenima velikih ekonomskih i energetskih kriza, kakva su i današnja, rudno bogatstvo jedne zemlje, je dobra osnova da se iz njih brže izađe. Ako je to parametar onda Srbija ima potencijal da ta vremena savlada jer neke procene bivše ministarke rudarstva Zorane Mihajlović pokazuju da je u utrobi zemlje neiskorišćeno rudno bogatstvo vredno više od 500 milijardi evra. Stručnjaci pak ne žele na taj način da licitiraju i obazrivi su kod takvih procena bez prethodno završenih geoloških istraživanja i ekonomskih analiza, ali potvrđuju da ne oskudevamo u rudnom bogatstvu.
– Ugalj je značajan energetski resurs Srbije jer u Kolubarskom, Kostolačkom i Kovinskom basenu nalazi se oko 6 milijardi tona uglja, a na teritoriji KiM više od 7 milijardi tona. Ležišta bakra i zlata su izuzetno vredna čije su rudne rezerve dovoljne za višedecenijsku proizvodnju. Što se tiče rezervi olova, cinka i srebra, one se nalaze na Kosovu i Metohiji dok su utvrđene rezerve van nje relativno male.
Ohrabruje i pronalazak ležišta litijuma i bora kod Loznice i ležišta zlata u istočnoj Srbiji. Njihov mineralni i razvojni potencijal je ogroman. Tu su i ležišta karbonatnih stena koje se obično koriste u građevinarstvu, koja su ekonomski vredna, ali se ne mogu uporediti sa ležištima fosilnih goriva, obojenih i plemenitih metala i litijuma – kaže profesor Jelenković.
Po njemu, za privredni i ekonomski razvoj Srbije je najisplativija eksploatacija mineralnih sirovina čije su rudne rezerve velike, kvalitet sirovine visok, na kojima su razvijeni proizvodni kapaciteti ili se mogu izgraditi u kraćim vremenskim periodima. Pored toga važne su i sirovine za kojima postoji velika tražnja u svetu.
Opravdanost odluke da se projekat litijum zaustavi
Na naše pitanje da li se to odnosi i na litijum i da li je opravdana odluka da se ovaj projekat zaustavi profesor Jelenković kaže:
– Brojni su razlozi koji su doveli do zaustavljanja projekta Jadar. Smatram da je odluka preuranjena. Bilo bi mnogo korisnije da je pre donošenja odluke bila završena studija procene uticaja eksploatacije litijuma i bora na životnu sredinu, i da je detaljno analizirana od strane naučne i stručne javnosti. Za donošenje tako važne odluke, neophodno je kompleksno sagledavanje svih aspekata eksploatacije i prerade rude, njihovog uticaja na životnu sredinu i ekonomskih benefita a koje mogu da izvrše samo stručna lica različitih obrazovnih profila.
Na pitanje „Blic Biznisa“ koliko otpori ekoloških aktivista mogu da utiču da rudno bogatstvo Srbije i dalje ostane ispod zemlje, profesor Jelenković kaže da je njihov uticaj važan na dalji razvoj rudarstva ali ako je zasnovan na stručno utemeljenim činjenicama.
– Ako se ne bazira na tačnim informacijama, može imati štetan uticaj na razvoj rudarske industrije. Zato bi dijalog sa aktivistima baziran na tačnim podacima i konstruktivnog i otvorenog dijaloga bio koristan za ekonomiju i društvo. Takvim dijalogom bi se došlo do balansa između legitimnog interesa zaštite životne sredine i razvoja industrijskog potencijala na održiv, ekološki bezbedan i društveno i ekonomski koristan način.Moderne metode iskopavanja i prerade rude su značajno napredovale i njihov uticaj na okolinu u velikoj meri smanjen. Rudarstvo kakvo smo ranije poznavali i koje ostavlja veoma štetan uticaj na životnu sredinu danas skoro i ne postoji izato je prisutno i u najrazvijenijim državama poput Amerike, Kanade, Australije, Velike Britanije, Nemačka, Japana i Švedske-kaže Jelenković.
Izvor:Blic
Foto: Bing