Istraživanja pokazuju da firme mogu da profitiraju na korupciji samo ako su velike i ekonomski moćne i, naravno, ako ih ne razotkriju u javnosti. Ono što istraživači ne dovode u pitanje jeste da zbog takve „gostoljubivosti“ političara i državnih službenika prema korporacijama, prva stradaju mala i srednja preduzeća. „Podmazivanje birokratskih točkova“ smanjuje poreske prihode i uvećava poreske obaveze, slabi konkurentnost privrede, posebno manjih firmi i forsira rentijerstvo na račun preduzetništva.
U društvima gde su institucije slabe, preduzetnici su često u iskušenju kako da reaguju kada se ispreči neka birokratska prepreka koja im ugrožava poslovanje. Da li da igraju pošteno, pa samim tim i da snose troškove i gubitke zbog zastoja u poslovanju, ili da problem reše tako što će „podmazati birokratske točkove“, podmićujući nekog državnog službenika? Privrednici koji pribegavaju „podmazivanju“, to najčešće rade kako bi ubrzali dobijanje dozvola za obavljanje legitimne delatnosti, ali i u zamenu za povlašćeni položaj.
Mada je korupcija znatno zastupljenija u državama sa klimavim pravnim sistemom i institucijama koje se ne mešaju u svoj posao, istraživanja u svetu pokazuju da na nju nisu imune ni razvijene tržišne ekonomije. Šta više, korupcija postaje sve veći planetarni problem, a koliko je on „težak“, pokušali su da kvantifikuju ekonomisti u Svetskoj banci. Prema njihovoj proceni, šteta koju nanosi korupcija pojede oko pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Taj trošak je sigurno veći, jer je veoma teško precizno izmeriti posledice korupcije, imajući u vidu da mnogi sporazumi po principu „ruka ruku mije“ ostaju neotkriveni, navodi u svom istraživanju ekonomista Danilo Šuković, saradnik Instituta društvenih nauka.
Stručnjaci Univerziteta Harvard su nastojali da utvrde učinak korupcije na strane direktne investicije, tako što su sproveli uporedno istraživanje u 14 zemalja koje su tradicionalno najveći ulagači i u 45 država u koje je otišao najveći broj tih investicija. Rezultati su pokazali da povećanje korupcije za samo jedan procentni poen dovodi do smanjenja stranih direktnih investicija za 16% i povećava poreske stope u proseku za 3%.
S druge strane, dokaz da i pravno uređene države sa razvijenim slobodnim tržištem obolevaju od korupcije je izveštaj „Transparensi Internešnel“ u Velikoj Britaniji. U njemu se, između ostalog, navodi primer koliku štetu je naneo zemlji jedan državni službenik u Ministarstvu odbrane, koji je osuđen na četiri godine zatvora zbog uzimanja mita od najmanje 2,25 miliona američkih dolara.
Analiza je pokazala da je ovaj službenik oštetio britansku privredi za oko 200 miliona dolara. U obračun je uključena šteta zbog gubitka radnih mesta u domaćim fabrikama koje su izgubile narudžbinu, gubitak zarade koji je vodio smanjenju vrednosti preduzeća, gubitak visokospecijalizovanih stručnjaka, plaćanje viših cena nego što je bilo neophodno i slično.
Koliko košta besplatna javna usluga
Uprkos teškoćama u merenju posledica korupcije, danas je nepobitno utvrđeno da ona smanjuje poreske prihode, uvećava rashode javnih službi i pogrešno preusmerava resurse u privatnom sektoru. „U odnosu na preduzetništvo, odnosno razvoj malih i srednjih preduzeća, ako zanemarimo efekte pojedinačnih koruptivnih transakcija koje u konkretnom slučaju mogu imati različite efekte, korupcija se smatra jednom od najvećih prepreka za razvoj privatnog poslovanja. Mala i srednja preduzeća su obično prva koja stradaju u koruptivnom okruženju i u načelu imaju manje snage da se odupru korupciji nego velike kompanije“, ističe Šuković.
Korupcija može da se posmatra i kao prikriveni korporativni porez koji nepovoljno utiče na nivo investicija u zemlji, ona predstavlja prepreku slobodnoj konkurenciji i znatno usporava ekonomski rast. Takođe, korupcija ugrožava racionalnu alokaciju resursa i povećava poslovne troškove, bilo kroz rast troškova u proizvodnji roba i usluga zbog izdataka za podmićivanje, bilo povećanjem finansijskih troškova usled rasta premije rizika.
U društvima sa visokim stepenom koruptivnog ponašanja, preduzeća mogu biti prisiljena da plaćaju za javne usluge koje su na papiru besplatne. No, i pored toga mnoge koruptivne radnje odvijaju se na inicijativu firmi, koje nastoje da sebi obezbede povoljnije javne nabavke, da zaobiđu poreske obaveze, oslabe konkurenciju i steknu druge prednosti na tržištu, navodi Šuković i dodaje: „Korupcija smanjuje poreske prihode i time direktno uvećava poreze. Usled toga, slabi konkurentnost privrede, posebno malih i srednjih preduzeća na domaćem i stranom tržištu i u privredi se forsira rentijerstvo na račun preduzetništva“.
Dobit koju preduzeće ostvari zahvaljujući korupciji, po pravilu se ne prenosi na nove investicije, pošto se nepošteno stečeni novac koristi za nekontrolisanu potrošnju ili se prebacuje na strane bankovne račune, čime se odliva kapital iz domaće ekonomije.
Efekti korupcije za preduzeća koja podmićuju
Pitanje je kakve ekonomske efekte mogu očekivati firme koje ulaze u korupcionaške aranžmane? Šuković kaže da ranija istraživanja i neke sporadične studije iz novijeg vremena zastupaju stanovište da podmićivanje doprinosi povećanju efikasnosti i većem prihodu preduzeća koje se odluči za „podmazivanje točkova“. Ono, prema tim tvrdnjama, ne samo da otklanja sporost birokratskih procedura, što doprinosi smanjenju transakcionih troškova, već se na taj način dolazi i do značajnih poslova koji donose dobru zaradu.
Međutim, autori većine novijih analiza tvrde da „grabljive državne ruke“ izvlače rentu iz preduzeća i tako im nanose ekonomsku štetu. U tom smislu, podmićivanje je kao „pesak u mašini“ koji podstiče birokratske prepreke, jer vladini zvaničnici izbegavaju da donesu potrebnu odluku ili rešenje dok ne dobiju mito. Nasuprot tome, kada je korupcija niska, i administracija je efikasnija jer ne očekuje mito, pa samim tim i preduzeća mogu da ostvare veći učinak.
Istraživači Hardvarske poslovne škole su u svom istraživanju među 489 najvećih kompanija o tome koliko firme širom sveta plaćaju za mito i kakve koristi imaju od toga, došli do zaključka da isplativost korupcije za preduzeća zavisi od više faktora.
Autori ističu da veličinu mita koje kompanije plaćaju određuju njihova ekonomska moć i rang političara ili državnog službenika koga podmićuju. Firme koje teže da povećaju rast prodaje svojih proizvoda, kao i kompanije sa slabijim poslovnim pokazateljima plaćaju više za korupciju. Takođe, preduzeća čiji su direktori manje odgovorni vlasnicima i u čijoj zemlji je manje razvijena konkurencija. ali i uticaj medija, po pravilu plaćaju i veće iznose za podmićivanje. S druge strane, preduzeća koja su ekonomski uspešnija, od korupcije ostvaruju veće materijalne koristi.
Druga istraživanja takođe pokazuju da korupcija može biti jako isplativa za ekonomski veoma moćne firme, koje za svaki dolar koji je utrošen za podmićivanje uvećavaju tržišnu vrednost za 11 dolara. Vrlo sličnu procenu je dalo i Ministarstvo pravde SAD, koje je došlo do zaključka da se za jedan dolar dat za mito, tržišna vrednost kompanije povećava za 10 dolara, navodi Šuković.
Sve to, naravno, pod uslovom da se korupcija ne razotkrije. Ako se otkrije, preduzeću opada prodaja, zarada i konkurentnost. Tada se firma, kako ističu istraživači Hardvarske poslovne škole, suočava sa brojnim problemima usled gubitka reputacije, od povećanja troškova i smanjenja prihoda, do toga da ne može da privuče kvalitetne radnike.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023.
Foto: Caniceus, Pixabay