Poslanici u Evropskom parlamentu su usvojili novi zakon o zabrani prodaje automobilia na benzin i dizel u Evropskoj uniji od 2035. godine.
Cilj zabrane je da se sa ubrza prelazak na električna vozila i borba protiv klimatskih promena.
Zakonom je predviđeno da se od proizvođača automobila zahteva da od 2035. godine ostvare 100 odsto smanjenje emisije CO2 iz novih prodatih automobila, što će praktično onemogućiti prodaju novih vozila na fosilna goriva u EU, prenosi AP.
„Troškovi rada električnog vozila su već niži od troškova eksploatacije vozila koja pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem“, izjavio je jedan od predlagača novog zakona u EP Jan Huitema.
Kako piše Blumberg, ovaj korak će značiti drastično preoblikovanje automobilske industrije na kontinentu.
Precizira se da je Evropski parlament glasao za sporazum postignut sa državama članicama prošle godine, koji od proizvođača automobila zahteva da postignu cilj nulte emisije do 2035. Sporazum zahteva da smanje zagađenje za 55 odsto ove decenije i predstavlja ključni stub celokupnog cilja bloka, što je postizanje klimatske neutralnosti do 2050.
„Ovi ciljevi razjašnjavaju situaciju za automobilsku industriju i stimulišu inovacije i investicije za proizvođače automobila“, rekao je Jan Huitema.
Drumski saobraćaj je jedan od sektora sa najvećom koncentracijom ugljenika u EU, pošto proizvodi oko petinu emisija u bloku, navodi Blumberg.
Najnovija pravila o automobilima imaju globalne posledice. Kao najveći svetski trgovinski blok, EU ima reputaciju postavljanja standarda na svetskom nivou i dom je mnogih najvećih proizvođača automobila kao što su Volkswagen AG i Mercedes-Benz Group.
Šta bi odluka značila u praksi?
Ovom temom prošle godine se bavio i Dojče vele. Kako je tada navedeno, kada bi se volja Evropskog parlamenta sprovela, to ne znači da bi 2035. klasični automobili isparili sa ulica – svako bi mogao da vozi svoj auto, čak i da kupi polovni. Ali, proizvođači više ne bi smeli da prave i prodaju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Kako je navedeno, kakva god odluka EU na kraju bude, neke države su još ranije rešile da postepeno izbace dizelaše i benzince sa ulica. Tako se u Norveškoj benzinci i dizelaši neće prodavati već od 2025, dok za 2030. isto planiraju Velika Britanija, Švedska, Danska, Holandija i Belgija, a Francuska ovaj korak hoće najdalje 2040. godine.
I sami proizvođači su shvatili odakle vetar duva. Tako Dženeral motors, Volvo, Jaguar i Ford već imaju strategiju kako da prestanu sa proizvodnjom klasičnih motora i pređu sasvim na električne. Slično je najavio i Folksvagen, kao i Mercedes, prenosi Dojče vele.
„Privreda do 2035. ima dovoljno vremena da se pripremi“, piše list Fraje prese iz Kemnica i dodaje: „Zato je preterano uzbuđenje zbog zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, mada će pojedini sektori propatiti“.
List podseća na procene da bi u novoj industriji elektromotora i baterija moglo da nikne 230.000 radnih mesta u Nemačkoj, ali da bi, ukupno gledano, u autoindustriji do 2040. bilo 275.000 poslova manje.
„Mala i srednja preduzeća će se naći pred izazovom, i moraće da se promene“, piše list.
Prošle godine je portal Balkan Energy Green News, pišući o ovoj inicijativi, naveo da su problemi velika cena električnih automobila, pre svega baterija. Tu je i još uvek mala autonomija vozila, predugo punjenje i čini se, najveća „rak-rana“ celog sistema – nedovoljna mreža punjača.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay