U susednoj Crnoj Gori za samo dva meseca inflacija je “pala” sa 15,1 na 8,6 odsto, a očekuje se da će se trend pada nastaviti do kraja godine. U Srbiji pak inflacija veoma sporo pada – u aprilu se sa 16,1 odsto smanjila tek za jedan procenat i došla na nivo od 15,1. Tada smo mi imali najveću inflaciju u regionu.
Novinari portala Nova S zato su pitali stručnjake kako je Crnoj Gori uspelo da tako brzo sroza inflaciju i može li Srbija nešto da preuzme i primeni iz te lekcije.
Jedna od mera za usporavanje inflacije u Srbiji bila je zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica, mesa i goriva. Neke od tih mera i dalje su na snazi, ali su mleko i meso “otpali” sa liste, a ono što je potom usledilo dobar je pokazatelj da ovakve mere nisu dobre na duge staze – nakon nekoliko meseci stagniranja, cene ovih proizvoda drastično su skočile.
U “komšiluku”, Crnoj Gori, Vlada je u martu, u saradnji sa marketima, kreirala “antiinflacionu korpu”, u koju je “smestila” 25 proizvoda I ograničila im cene, a marketi su potom mogli da biraju da li će učestvovati u ovoj akciji, kao i koje proizvode iz korpe će prodavati po ograničenim cenama.
Pre uvođenja ove mere, februarska inflacija u Crnoj Gori iznosila je 15,1 odsto. Potom, u martu – 10,5. Na jednocifreni nivo, od 8,6 odsto, inflacije je došla u aprilu.
Da li je za to odgovorna antiinflaciona korpa?
Profesor Ekonosmkog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije dr Dejan Šoškić kaže da je „antinflatorna korpa“ mogla da pomogne u obaranju crnogorske inflacije, ali da postoje i neki jači razlozi koji su uticali na to.
“Ključni razlozi su pad cena nafte i hrane na svetskim tržištima, efekat baze, to jest dolazak u doba godine kada je, u isto vreme prošle godine, inflacija bila visoka, i odsustvo ekspanzivne fiskalne i monetarne politike”, tvrdi on.
Fiskalna politika o kojoj Šoškić govori odnosi se na pribavljanje novca u državnu kasu i raspoređivanje njegovog trošenja, dok se monetarna odnosi na kontrolu ponude novca od strane centralne banke.
“Takođe, Crna Gora ima relativno malo, ali uzorno slobodno i konkurentno tržište, tako da su tamo mnogi proizvodi jeftiniji nego u Srbiji, a povremeno su i neki proizvodi iz Srbije koji se prodaju u Crnoj Gori jeftiniji nego kod nas”, dodaje on.
Sagovornik “Nove” takođe objašnjava i da je Crna Gora imala znatno višu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od Srbije. “Stoga je moguće da i u domenu ‘ponude’ ima zasluge za nižu inflaciju”, kaže on.
Jednocifrena inflacija u Srbiji – nemoguća misija?
Ekonomisti već mesecima unazad iznose svoje predloge za usporavanje inflacije. Međutim, nadležni, barem do sada, nisu bili zainteresovani da makar neki od njih usvoje. Jedna od ključnih stavki je, kako je ranije za “Novu” naveo profesor dr Ljubomir Madžar, fiskalna politika koja mora da se “dozove pameti”. To znači da nema mesta za izdatke koji nisu neophodni, poput izgradnje džinovskih stadiona.
Prestanak štampanja novca, utvrđivanje strukture cena 100 osnovnih proizvoda, ograničenje trgovačkih marži, oporezivanje ekstraprofita za trgovce hranom i energentima, zaustavljanje projekata koji nisu neophodni a finansiraju se novim zaduživanjem i povećanje plata kroz promenu sistema finansiranja zdravstva – to su mere koje je ranije izneo ekonomista Dušan Nikezić.
S druge strane, država je usvojila mere ogrnaičenja pojednih cena, što je samo dalo kontraefekat i dovelo do poskupljenja nakon njihovih odmrzavanja, a NBS svakog meseca povećava referentnu kamatnu stopu, po uzoru na ostale centralne banke u svetu. Jedini izuzetak je, od aprila prošle godine, bio maj ove, kada se kamatna stopa ključna za određivanje visine rate kredita indeksiranim u dinarima ostala na istom nivou na kojem je do tada bila, od šest odsto. Ipak, ekonomisti ne smatraju da je to znak da će inflacija dalje nastaviti da slabi, već da je ovo samo “zatišje pred buru”, te da bi već sledećeg meseca, u junu, kamatna stopa ponovo biti povećana.
Izvor: Nova S
Foto: Markus Winkler, Unsplash