Rakija od šljive je naš nacionalni simbol, a ljubitelji dobre kapljice rame uz rame joj dodaju i onu od dunje, kruške, kajsije. Pije se i „loza“, rakija od jabuke, medovača.
Međutim, retki su oni koji degustiraju rakiju od mušmule. Razlog je što je i malo proizvođača, a jedan od njih je Ilija Stanković iz Malog Požarevca.
– Za realizaciju ideje o rakiji od mušmula najzaslužniji je tata. Sama ideja rodila se na prvom Sajmu etno hrane i pića na kom smo bili 2019. godine, kada su ljudi pozitivno reagovali na mušmule u svežem stanju i pokazali interesovanje za proizvode koje pravimo od njih. Kako imamo malo iskustva u proizvodnji rakije od mušmule, u ovoj godini je bilo dosta improvizacija, ali nadamo se da smo uspeli da dobijemo kvalitetan proizvod po kome će nas ljudi znati u narednim godinama – kaže ovaj mladi voćar za eKapiju.
„Mušmulovača“
Stankovići će za početak promovisati „mušmulovaču“ i prikupljati povratne informacije kako bi, dodaje naš sagovornik, „eventualno unapredili kvalitet i tehnologiju proizvodnje“.
– S obzirom na to da u prvoj godini nismo pravili neke velike količine, za sada nismo planirali da počnemo sa prodajom. Nešto ćemo pokloniti prijateljima, a nešto ostaviti za probu na sajmovima na kojima budemo učestvovali – kaže Stanković.
Ova porodica mušmule uzgaja trenutno na oko 15 ari. Izvadili su jedan stari zasad, a planiraju da na njegovom mestu posade nov, kako bi održali proizvodnju na oko 30 ari.
Naš zasad u šestoj godini daje trenutno oko 30 kg po stablu, što je prinos sa kojim smo zadovoljni. Ne zahteva neke posebne uslove uzgoja do berbe, jer je nešto najbliže organskoj proizvodnji. Veća pažnja je potrebna nakon berbe, u procesu dozrevanja plodova – ističe sagovornik našeg portala.
Od mušmula može se praviti džem
Kaže i da se od mušmula može još praviti džem, ali i kisele mušmule. U ovoj godini na gazdinstvu planiraju da krenu u preradu svih voćnih vrsta, pa se Ilija nada da će na kraju sezone imati nove proizvode koje će predstaviti ljudima.
– Između ostalih, verovatno i voćni sir od mušmula za koji sam recept dobio iz Velike Britanije od tamošnjih proizvođača mušmula sa kojima sam u kontaktu i sa kojima razmenjujem iskustva – otkriva Stanković. Naš zasad u šestoj godini daje trenutno oko 30 kg po stablu, što je prinos sa kojim smo zadovoljni. Ne zahteva neke posebne uslove uzgoja do berbe, jer je nešto najbliže organskoj proizvodnji. Veća pažnja je potrebna nakon berbe, u procesu dozrevanja plodova – ističe sagovornik našeg portala.
Kaže i da se od mušmula može još praviti džem, ali i kisele mušmule. U ovoj godini na gazdinstvu planiraju da krenu u preradu svih voćnih vrsta, pa se Ilija nada da će na kraju sezone imati nove proizvode koje će predstaviti ljudima.
– Između ostalih, verovatno i voćni sir od mušmula za koji sam recept dobio iz Velike Britanije od tamošnjih proizvođača mušmula sa kojima sam u kontaktu i sa kojima razmenjujem iskustva – otkriva Stanković.
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay