Turizam nikada nije bio tajna formula kojom bi se ublažilo siromaštvo, šta više on često ima negativne posledice po lokalno stanovništvo, piše portal Daljine.rs.
Dok se razvijeni deo sveta bori protiv masovnog i prekomernog turizma koji lokalnom stanovništvu donosi određenu korist ali im na koncu pravi ogromnu štetu, u zemljama u razvoju postoji drugi problem, a to je iskorišćavanje jeftine radne snage u lokalnim zajednicama koja sa svojim niskim zaradama jedva preživljava, iako turista ne manjka. Naime, umesto lokalaca, tamo najviše zarađuju turističke agencije i turoperateri koji dovode turiste u zemlje u razvoju.
Zato je inicijativa “zarade dostojne za život” pokrenula mnoge poslenike sa bogatih tržišta da obrate pažnju na potplaćenost lokalaca. Ostaje da se vidi da li će ta inicijativa pogurati primanja dostojna za život lokalnih turističkih radnika i drugog lokalnog stanovništva koje je povezano sa turizmom.
Održiviji turistički izbori
Izvršna direktorka “Sustainable Travel International“, Paloma Zapata, kaže da na turističkim tržištima zemalja u razvoju na svakih 100 dolara potrošenih na odmor, samo 5 dolara može završiti u lokalnoj privredi.
Prema njenim rečima, rešenje za ovaj problem je da izleti ubuduće uključuju što je moguće više lokalnog stanovništva, od onog koje vodi u obilaske poput turističkih vodiča, preko ugostitelja, pa sve do prodavaca suvenira.
Iz tog razloga je Sustainable Travel international razvio “Ripple Score” u saradnji sa turoperatorom za male grupe G Adventures, kao sredstvo za merenje održivijih izbora putovanja. Ocena u ovom sistemu omogućava turoperatorima da vrednuju svoja putovanja i ture kako bi tačno utvrdili koliko dolara ostaje u turističkoj destinaciji, odnosno da izbegnu curenje novca iz lokalne privrede.
“Ako putovanje ima ‘Ripple’ ocenu od 100, na primer, to bi značilo da su svi dobavljači koji čine tu turu u lokalnom vlasništvu. Prosečna ‘Ripple’ ocena na turama G Adventures-a je oko 93 odsto”, rekla je Zapata.
Ripple Score uključuje sistem procene lanca snabdevanja kroz ankete dobavljača i inspekcije na licu mesta.
“Ako su hoteli, restorani, operateri čamaca i sl u lokalnom vlasništvu i lokalci njima upravljaju, koristi su značajne za lokalne zajednice. Ali, ako ponuda tura isključuje lokalnu robu i pružaoce usluga, uticaj je zanemarljiv”, navodi Zapata.
Dobre prakse
Neke države su već uredile svoje turističko tržište odredivši minimume zarada za lokalne turističke radnike kako bi iskorenile iskorišćavanje radnika i ublažile siromaštvo.
U Peruu su, na primer, uslovi rada nosača koji nose opremu za kampovanje i prtljag za planinare popularne staze Inka regulisani 2022. godine, uključujući i cenu njihovog rada. Prema zakonu, portiri i kuvari mogu da rade otprilike 12 dana mesečno. Portiri i kuvari zarađuju iznad prosečne zarade za Peru od 1.647 PEN (oko 447,28 dolara) mesečno.
U Nepalu, plate vodiča i nosača definisane su propisima Agencije za putovanja i treking, koji predviđaju 1.500 NPR (oko 11,35 dolara) dnevno za nosače i 2.000 NPR (15,14 dolara) dnevno za vodiče, što se smatra zaradom “dovoljnom za život”.
Ceo tekst možete pročitati na Daljine.rs
Foto: Sarthak Kwatra, Unsplash