Usled visokih troškova goriva i nedostatka radne snage, neke kompanije za čistu energiju okreću se malo verovatnom savezniku, stadima ovaca, kako bi svoje solarne panele zadržali van senke.
Praksa u nastajanju, poznata kao „solarna ispaša“, do sada je korišćena samo na malim nizovima panela koji su u porastu u ruralnom delu Amerike.
Ali sa značajnim finansijskim prednostima, kako za industriju obnovljive energije, tako i za sektor ovčijeg mesa koji se bori, očekuje se da će više solarnih lokacija u SAD početi da menja kosilice za jagnjad prenosi Bloomberg.
Naime, američka solarna industrija raste ubrzano: Očekuje se da će zemlja ove godine oboriti rekorde u solarnoj gradnji dodavanjem više od 32 gigavata kapaciteta.
To je dovoljno za napajanje više od 25 miliona domova. U isto vreme, postoji zabrinutost da neće biti dovoljno obradive zemlje da se prehrani rastuća svetska populacija, pogotovo ako je površina prekrivena zgradama, putevima ili fotonaponskim instalacijama.
Neprofitna organizacija „American Farmland Trust“ procenjuje da će Amerika izgubiti 18,4 miliona dodatnih hektara poljoprivrednog zemljišta do 2040. godine ukoliko se trenutni razvojni trend nastavi.
Ovce bolje od kosilica
Stoga, dvostruka upotreba zemljišta je način da obe industrije koriste isto tlo.
Američko udruženje za solarnu ispašu, osnovano 2018. godine, procenjuje da oko 5.000 ovaca trenutno održava solarne lokacije u SAD. Ova praksa se takođe koristi u delovima Kanade, Velike Britanije, Francuske, Japana, Australije i Južne Amerike, navodi se u saopštenju.
Za solarne kompanije povezivanje donosi potencijalnu uštedu troškova i smanjenje ugljeničnog otiska.
– Morate da skraćujete travu jer je to opasnost od požara – kaže Džej Smit, direktor jedne američke kompanije.
– Ovce rade bolji posao podržavajući biodiverzitet od tradicionalne kosilice.
Ova praksa takođe pruža spas ovčarima, uvodeći novi tok prihoda, nakon višedecenijskog pada za američku industriju jagnjetine.
Naime, broj ovaca zaklanih u SAD je u proseku iznosio preko 2 miliona grla poslednjih godina, u poređenju sa više od 9 miliona početkom 1970-ih, prema podacima Ministarstva poljoprivrede.
Rast potražnje za jagnjećim kotletima tokom jevrejskih i islamskih praznika nije dovoljan da uzgajivači ovaca budu profitabilni samo na mesu, rekao je Altin Kalo, glavni ekonomista u Steiner Consulting Group.
Jeftinija jagnjetina uvezena iz Australije i Novog Zelanda dugo je pritiskala i američke ovčare. Pre tri godine, druga najveća fabrika za preradu jagnjetine u SAD, Mountain States Rosen u Koloradu podnela je bankrot.
Najveća svetska kompanija za proizvodnju mesa JBS SA kupila je fabriku na aukciji i pretvorila je u fabriku mesa sa dodatom vrednošću.
Jedan od ovčara takođe pravi šešire i čarape od vlakana ošišanih ovaca na ispaši. Nazivaju je „solarnom vunom“ i ona sada čini oko petinu njihovih prihoda, ili čak i više.
Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay