„Svedoci smo da se neselektivno povećavaju penzije i jednokratne isplate i time se šalje poruka da inflaciju ne lečimo već je prihvatamo i pristižemo. To je po pravilu unapred izgubljena trka”, kaže ekonomista Vladimir Vučković za “Svet bankarstva i investicija”.
On kaže da je u slučaju penzija, nedavni rebalans budžeta doneo njihovo povećanje mimo fiskalnih pravila i kršenje zakona “koji jasno propisuje koliko one treba da rastu”.
“Sve nas to plaši jer nas podseća na ambijent koji smo imali pre petnaest godina, kada su, u jeku globalne finansijske krize, monetarna i fiskalna politika bile nekoordinisane, a to nas je uvelo u višegodišnje probleme, čak i kada se situacija u svetu primirila”, kaže Vučković.
Srbija u vrhu prema visini inflacije
On smatra da se inflacija i kod nas smanjuje, mada ne mogućim i potrebnim tempom.
“Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja prema visini inflacije, a pomenuta povećanja cena u energetskom sektoru će dodatno otežati njeno vraćanja u željene tokove. Nije ključno da li će se inflacija do kraja godine spustiti na predviđenih osam procenata ili će ostati poen-dva iznad ovog cilja, ali jeste važno da li ekonomske vlasti shvataju da se monetarna stabilnost uspostavlja sistemskim pristupom ili misle da sporadičnim kontrolama cena i bankarskog poslovanja mogu da upravljaju bujičnim tokovima.”
Preduzeća oprezna, odlažu investicije
U takvoj situaciji, Vučković kaže da su preduzeća oprezna jer dugoročnije i šire posmatraju ekonomske tokove. “Njima nema ko da ulije novac ukoliko se nađu u problemu. To nije nužno loše jer upravo i želimo sistem u kome svako mora da bude odgovoran za svoje rezultate. Ipak, ne bi bilo loše da se ostavi fiskalni prostor za pomoć privredi, ukoliko to stvarno bude bilo potrebno, kao u periodu korone”, smatra on i dodaje da sada, u uslovima kada rastu cene energenata, troškovi rada i akcize, preduzećima povećanje cena ostaje dominantni kanal za snalaženje.
“Ako se poslovanje banaka oteža u oblasti stambenih kredita, što je učinjeno odlukom da se limitiraju kamatne stope, onda se postavlja pitanje da li će one nadoknaditi izgubljeni prihod povećanjem kamatnih stopa i naknada za preduzeća. Nije poznato ni koliko će trajati međunarodni ekonomski i politički problemi i u takvim okolnostima preduzeća odlažu investicije i gledaju kako da prežive. A sve to rezultuje nižim privrednim rastom”, zaključuje Vučković u intervjuu za “Svet bankarstva i investicija”
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay