Kakva je budućnost novca? Hoće li nestati gotovina?, postavlja pitanje Dojčevele.
Odgovor koji je dala Bundesbanka, centrlana banka Nemačke, je da neće, mada će se bezgotovinsko plaćanje sve više širiti.
Prema istraživanju instituta EHI iz Kelna, 2017. je u Nemačkoj 74 odsto kupovina u maloprodaji bilo plaćeno gotovinom, već 2021. je to bilo 58 odsto, a prošle godine je to palo na samo 37,5 odsto, a poseban podsticaj bezgotovinskom plaćanju dala je korona.
Međutim, nemačka Bundesbanka je u studiji „Gotovina budućnosti“ predstavila moguće scenarije kako bi se u budućnosti moglo odvijati plaćanje i dala podršku gotovini.
Prvi scenario je „hiperdigitalni svet plaćanja“ u kom je gotovina praktično nestala iz opticaja, jedva da se igde može i podići novac, niti se njime nešto može platiti. Čak i među poznanicima se novac prebacuje digitalno.
Druga vizija je „renesansa gotovine“ gde je ljudima postalo jasno da digitalni oblici plaćanja imaju i velikih nedostataka – zavisite od ispravnog uređaja i interneta, osetljivi ste na napade hakera, a lako se može znati tačno šta ste kupovali i gde ste bili – vaše privatnosti praktično više nema.
Predsednik Bundesbanke Burkhard Balc je svestan da je „svet novca u Nemačkoj i u Evropi u promenama“, ali kaže i da je dužnost centralne banke da zajamči nesmetan promet novca.
Prezaduženost mnogo lakša kod „nevidljivog“ novca
Svim centralnim bankama je gotovina poduhvat – treba štampati, ali onda i čuvati i od lopova i od vlage, glodara i svih mogućih nedaća. Onda su tu i falsifikatori, treba proveravati i menjati novac koji je dotrajao ili uništen…
A zapravo, sav novac koji „ima“ neka država ionako nikad nije potreban u papiru – štampa se tek deo imetka.
Balc govori o svojevrsnom paradoksu: Nemačka je prisiljena da štampa sve više novca jer očito mnogi ipak i velike iznose drže pod slamaricom.
Na početku emisije evra, Nemačka je štampala 165 milijardi evra, sad je to već gotovo 400 milijardi iako je gotovine u opticaju sve manje. No u načelu je i Balc zagovornik „hibridnog“ oblika: dobro je imati i digitalni i „pravi“ novac.
Posebno u kriznim situacijama nije loše imati i nešto gotovine u ruci i već ta količina novca pomaže stabilnosti čitavog sistema.
Tu je naravno i opasnost rušenja računarskih sistema, ali i činjenica da je nadzor digitalnog transfera veoma često negde u inostranstvu.
„Za nas kao Bundesbanku, ali i kao sistem evra, zato je potpuno jasno da gotovina treba da postoji i u budućnosti“, izjavio je Balz.
Tu ga usrdno podržava i Nils Nauhauzer, finansijski stručnjak Centra za zaštitu potrošača pokrajine Baden-Virtemberg. Kaže, ne samo da digitalnim plaćanjem ljudi otkrivaju mnogo o sebi i navikama, nego je i problem što svi ti podaci ostaju u virtuelnom svetu.
A kad na hiljade takvih podataka padne u pogrešne ruke, onda počinju prave muke. Osim toga, čini se lakšim plaćati karticom, dok u novčaniku odmah vidite da li je pun ili prazan. Ovaj stručnjak zato kaže da je prezaduženost mnogo lakša kod „nevidljivog“ novca.
Izvor:DW
Foto: Pixabay