Jova Anić iz Zaječara (86) uveliko gazi devetu decenju i svog opančarskog zanata se ne odriče. Mnogo pari opanaka za šest decenija rada je napravio i nada se da će ih još dugo raditi dok god ga zdravlje i oči služe. Za Jovu opančara, jedinog iz Istočne Srbije, znaju svi, čak i Goran Bregović, čiji članovi orkestra „Za svadbe i sahrane“ na nastupima nose Jovine opanke. On izrađuje još uvek aktuelno tradicionalno srpsko obeležje, opanak, ali šteta je, veli, što nema ko da ga u ovom poslu nasledi.
„Vrlo rano sam počeo da se bavim ovim zanatom. Šegrt sam postao i krenuo da učim još od ranog detinjstva, od 14 godina u Negotinu, jer sam rodom odatle iz jednog sela. Posle sam prešao u Zaječar i tu dočekao penziju. Naučio sam i obućarski zanat i sedam godina radio i to. Nšta mi nije nepoznato. Od izrade opanaka sam odškolovao troje dece. Za to treba velika ljubav i rad. To je vrsta umetnosti, kao i muzika i ne može svako da tradi. Ali danas se deca sve manje interesuju za zanate. Neće niko da radi, niti da pita, da dođe, da ga naučim. Kažu, to je prljav posao“, veli čika Jova, jedini opančar u Timočkoj Krajini.
Za Jovana Anića, nema ko nije čuo. Ovaj simpatičan starina, uvek raspoložen i spreman za saradnju, dobrog zdravlja, najviše vremena provodi u svojoj opančarskoj radonici. Kao što smo i zamišljali i očekivali, pored alata, tu su i dve šivaće mašine, zidovi okovani zahvalnicama i diplomama, novinskim člancima kao potvrda dugogodišnjeg trajanja i dobrog rada, slikama iz mladosti sa svojim kolegama, neizostavan tranzistor, stari radio kojeg je danas retkost videti.
Kako kaže čika Jova, to je njegov život. Nameran je da opanke pravi sve dok ga ruke i oči služe. A kako i ne bi, kad je za njega ceo svet čuo, jer ih mogu videti zahvaljujući Goranu Bregoviću.
„Napravio sam 12 pari pravih srpskih, muških opanaka za Bregin orkestar. Taj model su tražili i to preko našeg Zaječarca Bokana, koji kod njega svira od početka. Moj kvalitet opanaka je uvek isti. Od prvog dana do danas. Gde god da nastupaju Bregović i njegov orkesta, biće i mojih opanaka. Garancija je najmanje 50 godina, koliko im je vek trajanja. Jer su rađene od čiste kože. Razlika je jedino u tome što su se nekada izrađivali opanci od svinjske kože, a danas od jareće, goveđe i teleće kože, koju sam štavim. Jedan deo, donji, kupujem, priča ovaj vrstan majstor.
Za ovog opančara tajni u ovom zanatu nema. Kaže da poznaje izradu mnogo modela opanaka, ali on izrađuje one koje mu se najviše traže. Za sada je to tradicionalno srpko obeleležje, ženski i muški opaci, vlaški i bugarski modeli.
Među milon pari izrađenih opanaka, čika Jova je radio i za dvogodišnje dete, ali i za čoveka koji nosi obuću broj 46. Radi sve što mu se zatraži i poruči. Za sada je to najviše za kulturno-umetnička društva i svoje opanke izlaže svuda po Srbiji na raznim kuturnim manifetacijama, čak i po instranstvu. Za jedan par potrebno mu je od osam do deset sati rada, a cena se kreće od 40 evra do 100 evra, u zavisnosti od modela i težine posla.
Tako ovaj 86-godišni majstor kroz smeh kaže, radiće sve dok može i dok mrda i njaviše bi ga radovalo da se neko od mladih odvaži da ga u ovom poslu zameni i nasledi, kad već njegova deca nisu.
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Miljan Simonović, Wikipedia
