Sezonski rad je najzastupljeniji u poljoprivredi i upravo za potrebe ove delatnosti nastao je portal www.sezonskiradnici.gov.rs.
„Od početka rada ovog portala elektronski je angažovano nešto više od 87.900 sezonskih radnika. Svi radnici dolaze iz sektora poljoprivrede, s obzirom da se navedenim Zakonom i dalje uređuje angažovanje isključivo u ovom sektoru. Kada smo uradili prvu analizu efekata i videli da ovo rešenje daje dobre rezultate, preporučili smo da se zakon proširi i na druge oblasti u kojima postoji potreba za sezonskim ili privremenim i povremenim poslova, kao što su turizam i ugostiteljstvo, građevinarstvo i kućno-pomoćni poslovi, ali su te izmene i dopune zakona i dalje u fazi nacrta“, kaže u razgovoru za Plodnu zemlju Jovana Perić, saradnica za regulatornu reformu NALED.
Šta su prednosti/koristi za poslodavca odnosno sezonskog radnika koji je na ovaj način prijavljen?
Jovana Perić: Glavna prednost za poslodavce jeste pojednostavljena prijava radnika, za koju je pre početka rada portala, usled komplikovane procedure, bilo potrebno utrošiti oko 5 sati mesečno za samo jednog radnika, iako je angažovan na samo jedan dan. Zahvaljujući portalu, moguće je prijaviti radnika kroz svega nekoliko minuta.
Prednost za sezonske radnike jeste činjenica da prijavom ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Ukoliko su prethodno ostvarili prava na novčanu i socijalnu pomoć, ona se ne ukidaju ovim vidom angažovanja.
S obzirom na to da raste broj angažovanih i stranih radnika, koliko je njih bilo angažovano u agraru?
Jovana Perić: Iako prednjače domaći radnici, od 2019, samo prema našoj evidenciji sa portala, angažovano je oko 2.200 sezonaca na poslovima poljoprivrede i oni najčešće dolaze iz Uzbekistana, Egipta i Indije. Poslodavci ako ne mogu da pronađu odgovarajućeg radnika u zemlji, svakako angažuju radnika iz inostranstva i očekujemo da ova praksa bude sve češća. Ne dolazi nužno samo prosta radna snaga na sezonskim poslovima, imamo sve veći broj i priliv edukovanog stručnog, visoko stručnog kadra koji donosi neka nova znanja, inovacije, nove tehnologije.
Gde je zabeleženo najveće angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi?
Jovana Perić: Najveća potreba javlja se na teritoriji Vojvodine, gde dominiraju gradovi kao što su Novi Sad, Subotica i Zrenjanin. Međutim, portal se koristi širom Srbije, pa svakako ne treba izostaviti gradove kao što su Leskovac, Zaječar i Smederevo, gde se takođe veliki broj sezonskih radnika angažuje za rad na poslovima u poljoprivredi.
Koje uslove mora da ispuni poslodavac koji želi da sezonski angažuje radnike u poljoprivredi preko portala?
Jovana Perić: Poslodavac može biti preduzetnik ili pravno lice, kao i fizičko lice. Potrebno je da preduzetnik ili pravno lice obavljaju delatnost u sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i registrovano je u Agenciji za privredne registre (APR). Poslodavac koji kao fizičko lice želi da angažuje sezonske radnike, mora biti nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bez obzira na to da li je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Kada se radi o angažovanju stranog radnika, procedura je slična.
Sezonski radnici mogu biti i strani državljani čije je boravište u Srbiji prijavljeno MUP-u. S obzirom na to da angažovanje na sezonskim poslovima predstavlja rad van radnog odnosa, na njih se ne primenjuju posebni uslovi za zapošljavanje stranaca i važe isti uslovi kao i za sva druga lica koja su državljani Srbije.
Prijava boravišta stranaca se vrši ili elektronskim putem ili u dežurnoj službi policijske stanice na čijoj teritoriji je adresa hotela, stana ili kuće u kojoj stranac boravi, a prijavu vrše ili lica koja pružaju usluge smeštaja ili lica kod kojih je stranac došao u posetu. Nakon prijave boravišta MUP-u, strani državljanin dobija evidencioni broj za strance (EBS) koji poslodavac koristi za prijavu radnika na portalu Sezonski radnici.
Koji su poslovi na kojima mogu da budu angažovani, da li postoji neko ograničenje?
Jovana Perić: Sezonski poslovi su oni koji se obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, kao što su: priprema zemljišta, sadnja, setva, žetva; zaštita bilja; upravljanje poljoprivrednim mašinama (traktor, kombajn i sl); orezivanje; presađivanje i proređivanje; šišanje / striža; ispaša, nega stoke i drugi poslovi u stočarstvu; branje jagodastog voća; branje jabučastog voća; branje koštičavog voća; branje jezgrastog voća; branje i vađenje povrtarskih kultura; hortikultura; sakupljanje divljih plodova; seča stabala; uništavanje štetočina; čišćenje, ljuštenje, sortiranje, pakovanje, skladištenje; branje duvana; ostalo.
Koliko je Republika Srbija na ovaj način prihodovala poreza i doprinosa?
Jovana Perić: Od 2019. do danas, obračunato je 419.968.013 dinara poreza i 1.175.899.904 dinara doprinosa.
Da li imate podatak iz kojih regija Srbije je najviše registrovanih poljoprivrednih gazdinstava preko portala angažovalo sezonsku radnu snagu?
Jovana Perić: Najviše poljoprivrednih gazdinstava angažuje radnike na teritoriji Vojvodine, gde prednjači Novi Sad sa 79 poslodavaca, zatim Sremska Mitrovica i Subotica sa po 22 poslodavaca koji koriste portal da prijave sezonske radnike koji obavljaju delatnosti na njihovim gazdinstvima.
Ko obavlja kontrolu primene Zakona?
Jovana Perić: Kontrolu nad primenom Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima sprovode Poreska uprava, poljoprivredna inspekcija i inspekcija rada, svaka u okviru svoje nadležnosti.
*A kada se radnici angažuju „na crno“ onda to izgleda ovako.
Danijela Nišavić
Izvor: Plodna zemlja
Foto: Dave_LZ, Pixabay