Srbija se suočava sa značajnim rizicima od ilegalnih finansijskih aktivnosti koje proizilaze iz organizovanog kriminala, korupcije ili utaje poreza. Organizovane kriminalne grupe u njoj se aktivno bave švercom i distribucijom droge, a Srbija prevashodno služi kao tranzitna zemlja za heroin, kanabis i kokain, piše u izveštaju koji je objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog kriminala (GI-TOC), prenosi Nova ekonomija.
Prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu, Srbija je snažno pogođena organizovanim kriminalom i ima najveći „skor“ kriminaliteta među zemljama Zapadnog Balkana (6,22 od 10).
Srbija je po tome na visokom 40 mestu od 193 zemlje sveta, i na trećem mestu od 44 zemlje Evrope, podseća GI-TOC.
Sa skorom „7“ kada se radi o finansijskom kriminalu, što je 1,02 poena iznad globalnog proseka, Srbija je posebno pogođena finansijskim kriminalom, a posebno kada su u pitanju nedozvoljeni finansijski tokovi.
Indeksi koji se odnose na trgovinu drogom u Srbiji za 2023. su takođe bili izuzetno visoki, 7 za trgovinu heroinom, što je vredno pažnje jer je trgovina drogom glavni predikatni zločin povezan sa ilegalnim finansijskim tokovima.
Pedikatna ili prethodna krivična dela su krivična dela kojima se stiče prihod koji kasnije postaje predmet pranja novca, finansiranja terorizma ili širenja oružja za masovno uništenje.
Značaj veze između trgovine drogom i ilegalnih finansijskih tokova se može videti i iz nedavnih hapšenja i zajedničke operacije srpske policije i Evropola, koja je rezultirala zaplenom preko 2,7 miliona evra.
Jedna od poteškoća sa kojom se zemlja suočava je to što u Srbiji ne postoji zvanična definicija nedozvoljenih finansijskih tokova u srpskom zakonodavstvu i politikama, što predstavlja izazov u borbi protiv nezakonitog transfera novca preko državnih granica.
Nove kriminalne metode
Iako nacionalne vlasti pokazuju dobro razumevanje rizika povezanih sa pranjem novca, čini se da nedostaje spremnost da se pozabave najozbiljnijim nedostacima. Primer je sektor nekretnina, koji je prepoznat kao sektor pod visokim rizikom od pranja novca, ocenjuje se u izveštaju.
Nove kriminalne metode uključuju značajna ulaganja u nekretnine u Beogradu od strane pojedinaca iz zemalja visokog rizika.
U periodu 2018-2019 kada je Srbija uključena na sivu listu Grupe za finansijsku akciju (FATF), nerezidenti iz zemalja visokog rizika ( na primer Ujedinjeni Arapski Emirati i postsovjetske zemlje) osnivali su kompanije u Srbiji sa minimalnim kapitalom i bili uključeni u sumnjive transakcije.
Nacionalna procena rizika za 2021. godinu identifikuje sektor nekretnina u Srbiji kao posebno rizičan, sa kriminalcima koji imovinu visoke vrednosti koriste za pranje novca. Ali, iako su rizici od pranja novca i finansiranja terorizma dobro poznati, neka pitanja ostaju nerešena, kao što je činjenica da se značajan procenat transakcija nekretninama obavlja u gotovini.
U prvih šest meseci 2023. godine, na primer, gotovinska plaćanja su činila 80 odsto transakcija nekretninama bez bankarskog kredita, dok je samo 7 odsto od ukupne vrednosti nepokretnosti od 3,3 milijarde evra finansirano kroz kredite.
U izveštaju se podseća i da je 2023. sprovedena velika operacija za otkrivanje prevara u vezi sa kriptovalutama, što je rezultiralo sa 15 hapšenja i zaplenom preko milion američkih dolara.
„Ranije, mediji su objavili da je organizovana kriminalna grupa pretvorila gotovinu u kriptovalute, što je istaklo potrebu da se nadležni organi prilagode novim kriminalnim trendovima“, piše u izveštaju.
Neadekvatne evidencije, nedostatak prijava na nivou službenika
U izveštaju se ukazuje i na neadekvatno vođenje evidencija o pranju novca od strane agencija Vlade što rezultira podacima koji nisu uporedivi, pa je naglašena potreba za većom doslednošću u prijavljivanju i praćenju finansijskog kriminala.
Takođe, većina presuda za pranje novca u Srbiji uključuje sporazume o priznanju krivice, što ukazuje na nedostatke u krivičnoj politici, a postoje i slabosti kada se radi o kapacitetima državnih organa, nedovoljno je paralelnih i proaktivnih finansijskih istraga, a rezultati u oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom su skromni.
Takođe postoji nedostatak blagovremenog prijavljivanja sumnjivih transakcija na nivou službenika (npr. blagajnici banaka u filijalama), što naglašava potrebu za daljom ciljanom obukom.
U nacionalnoj proceni rizika za 2021. godinu se primećuje visok nivo tolerancije na rizik u nekim sektorima, kao što su advokatske firme, koje ponekad deluju kao fasilitatori kriminalnih aktivnosti. Iako ove advokatske firme imaju obavezu izveštavanja, broj sumnjivih transakcija koje identifikuju ostaje relativno nizak u određenim oblastima, piše u izveštaju GI-TOC-a.
Takođe su od suštinskog značaja efikasne sankcije i nadzor subjekata koji izveštavaju.
Izvor: Novaekonomija.rs
Foto: Pixabay