Globalna kampanja da je visoko obrazovanje „prevaziđeno“, te da se može dobiti posao i u visokorangiranim, dobro plaćenim poslovima i bez fakultetske diplome, zahvatila je i Srbiju. Ipak, istraživanja u svetu pokazuju da se kompanije i dalje radije opredeljuju za visokoobrazovane kandidate. To potvrđuju i domaći poslodavci, koji ističu da je omalovažavanje obrazovanja destruktivno po napredak društva.
Sve je više vesti da kompanije u svetu, u potrazi za radnicima, fakultetsku diplomu ne postavljaju kao uslov čak ni za visokorangirane poslove. U trendu koji je zahvatio i Srbiju ističe se da i radnik sa nižim obrazovanjem, ukoliko se specijalizuje i poseduje potrebne veštine, može biti dobro plaćen. To je postalo uobičajeno za trenutno najdeficitarnija zanimanja poput vozača, kuvara ili zanatskih struka u građevinarstvu, gde je posebno važno iskustvo.
Međutim, specijalizovane platforme za pronalaženje poslova sve češće objavljuju oglase „dobra zarada a ne treba fakultet” za mesta u marketingu, konsaltingu, istraživačkim poslovima, medijima ali i u IT sektoru, gde visoko obrazovanje više nije uslov za pozicije kreatora sadržaja, programera ili menadžera društvenih mreža. Ovakav trend se najpre i javio u toj brzorastućoj industriji, s ciljem da se privuče veći broj ljudi za nove poslove.
Istraživači su već registrovali ove promene na tržištu rada i tvrde da je broj poslova za obrazovane radnike od pandemije u stalnom padu. Zašto je kampanja obezvređivanja diploma proširena i na druge oblasti osim naprednih tehnologija, gde vlada glad za radnicima, za sada nema valjanog objašnjenja. Neki tvrde da poslodavci na taj način spuštaju očekivanja zaposlenih po pitanju zarade, a drugi da primaju manje obrazovane radnike kako bi ih obučili za uskostručne poslove i tako ih vezali za sebe.
Kome odgovara neznanje?
Ovakve kampanje pobuđuju na oprez, jer se globalna strategija obrazovanja danas pre svega oblikuje u najvećim kapitalističkim centrima i podupire interese krupnog kapitala. Privrede u manje razvijenim zemljama zavise od interesa najbogatijih i praktično im je namenjena uloga „satelita“, društava koja i kroz politiku obrazovanja stvaraju manje kvalifikovanu radnu snagu. „Njima se prosleđuju i manje stručni poslovi, forsiraju se fleksibilna i slabije plaćena radna mesta, nesigurni, kratkoročni i veoma često prekarni radni odnosi”, kaže za B&F sociološkinja Nada Novaković, viša naučna saradnica na Institutu društvenih nauka.
U takovoj situaciji, nacionalne elite i tradicionalne vrednosti imaju marginalni uticaj na politiku obrazovanja, napominje Novaković. Obrazovni sistem se zasniva na neoliberalnom konceptu razvoja, koji u korist tržišta potiskuje u drugi plan ciljeve obrazovanja, kao što su razvoj stvaralačke ličnosti i kritički orijentisanih pojedinaca, važnih za dobrobit celog društva. Iako je potcenjivanje fakultetskih diploma sve uočljivije u svetu i u domaćoj praksi, ono još ne preovlađuje, ocenjuje Novaković.
„Razvoj novih sektora, posebno onih zasnovanih na IT tehnologijama, izmenio je i položaj fakultetski obrazovanih radnika. Oni su prinuđeni da se specijalizuju, doškolovavaju, prilagođavaju novim radnim uslovima i obrazuju skoro tokom čitavog radnog veka. Jednom stečena diploma postala je važan, ali ne i dovoljan uslov da neko zadrži posao. Stoga je zanimljivo da multinacionalne kompanije koje zapošljavaju radnike pod geslom ’odlična zarada, diploma nije potrebna’, u stvari dodatno jačaju konkurenciju među zaposlenima“, konstatuje Novaković.
Ona naglašava da iako je reč o malom broju zaposlenih, to nagoveštava trend da se vrši pritisak na najobrazovanije i kroz neku vrstu „devalvacije“ diploma.
Prečica može biti stranputica
Ipak, istraživanja u svetu, poput onog koje je nedavno objavila Poslovna škola Harvard, pokazuju da je favorizovanje zapošljavanja radnika bez fakultetskog obrazovanja „mrtvo slovo na papiru“. Stručnjaci sa Harvarda tvrde da se poslodavci, kada imaju izbor, i dalje radije odlučuju za one koji su prošli univerzitetsko školovanje.
To potvrđuje Aleksandar Bakoč, direktor beogradske IT kompanije Algotech. On kaže za B&F da takav stav zastupa i kao roditelj i da je svoju decu upućivao na što šire obrazovanje i neprekidno učenje, jer se tako stiče sposobnost da se iz jedne oblasti lakše pređe u drugu.
„Znanje se osvaja kockicu po kockicu, može da se traži kraći put ali se on lakše i sruši. U IT sektoru postoji veliki broj kurseva, nazovi fakulteta, strukovnih studija, gde je moguće dobiti neka znanja iz uskostručnih oblasti. Ljudi sa takvim diplomama mogu biti korisni na kraći period, ali su jako brzo zamenljivi, najčešće neprilagodljivi, i naravno da uvek radije biramo one koji su uspeli da steknu širinu u svom obrazovanju. Naša delatnost je izuzetno podložna brzim promenama, nove ideje se rađaju gotovo svakodnevno i ukoliko ne uspemo da to ispratimo zapošljavanjem kvalitetnih kadrova ili tako što ćemo ih sami obučiti, posao će neminovno početi da opada“, ističe Bakoč.
Komentarišući aktuelne kampanje za diskreditovanje visokog obrazovanja, Bakoč navodi da zaista postoje poslodavci koji imaju zaposlene „šrafove“ u svom sistemu, koje mogu lako da menjaju i kontrolišu. Moguće je i da postoji želja da se društvo podeli na bogate, kojima je obrazovanje dostupno i siromašne, koji to ne mogu da priušte. Takav jaz je posebno prisutan u Americi, ali je to destruktivno i razarajuće za društvo.
„Ne verujem da se to kod nas radi sistemski, pre je produkt vrednosti koji deo mladih generacija danas smatra prihvatljivim. Živeći u društvu u kom se propagira kraći put, oni veruju da je to moguće zbog razvoja tehnologija i percepcije da su neki drugi lako i brzo došli do rezultata. To je posledica ukupnih kretanja u društvu, ne mislim da je nečija strategija, jer zemlja koja ne ulaže u znanje i razvoj, nazadovaće i propasti”, uveren je Bakoč. To potvrđuje i njegovo iskustvo koje je stekao u kontaktima sa poslovnim partnerima, startap kompanijama ili u razgovorima sa mladim pametnim ljudima, koji nisu tražili prečice u svom obrazovanju.
Bakoč ne isključuje mogućnost da visokoobrazovani kadrovi nisu ravnomerno raspoređeni u različitim privrednim granama, i da ih je više u oblastima koje sada predvode privredni razvoj, kao što je IT sektor. Stoga sve IT kompanije nastoje da imaju što kvalitetnije kadrove i da ih dodatno edukuju, iako time rizikuju da zaposleni, privučeni boljom ponudom, odu sa tim znanjem kod drugog poslodavca. „Loše je kad uložite u čoveka a on ode jer je nešto naučio, gore od toga je samo kada ne uložite a on ostane”, zaključuje Bakoč.
Društvo koje ne vrednuje znanje, na lošem je putu
Ovakav stav dele i poslodavci koji rade u takozvanim tradicionalnim industrijama. Predrag Pantović, vlasnik modne kuće P. S. Fashion iz Čačka kaže za B&F da iako jedan broj ljudi kod nas upućuje svoju decu na prestižne svetske fakultete, primetno je da se u Srbiji širi defetizam prema obrazovanju, jer su u mnogim sredinama najbogatiji ljudi oni koji nisu završili velike škole.
„To daje deci lažnu viziju današnjeg društva, iako je u relanosti znanje stvarni kapital. U privredi je velika potražnja za kvalifikovanim kadrovima, ne samo za onima koji će raditi za mašinama, nego i za stručnjacima koji su sposobni da rukovode, da strateški planiraju. Samo jake firme u Srbiji to sebi mogu da priušte, većina drugih nema novca da plati kvalitetnu radnu snagu, pre svega menadžere, čije plate mogu da premaše 10.000 evra”, ukazuje Pantović.
Prema njegovom mišljenju, mladi nisu dovoljno motivisani da uče, a u društvima koja teže autokratiji lakše je kontrolisati manje obrazovano stanovništvo. „Nisam siguran da se znanje devalvira u najrazvijenijim državama. Svedoci smo da naši stručnjaci odlaze da rade za velike plate u naprednim zemljama, poput Švajcarske, Švedske, Norveške ili Amerike. Društvo koje ne vrednuje obrazovanje na lošem je putu i to je ono što me jako plaši kod nas. To je vidljivo i po strukturi stranih investicija, kompanije iz inostranstva kod nas otvaraju fabrike za poslove koji ne zahtevaju mnogo znanja, a razvojne procese zadržavaju kod svoje kuće“, upozorava Pantović.
Mirjana Stevanović
Biznis & finansije 220, april 2024.
Foto: ernie114, Pixabay