Umetnost, od drevnih vremena pa sve do danas, predstavlja neizostavan deo ljudske kulture i identiteta. Upravo zbog svoje neprocenjive vrednosti, tržište umetničkih dela predstavlja jedno od najdinamičnijih i najintrigantnijih segmenata globalne ekonomije.
Tržište umetničkih dela – vrednost i funkcionisanje
Prema podacima specijalizovane platforme za prikupljanje podataka Statista iz 2023. godine, vrednost globalnog tržišta umetničkih dela procenjuje se na neverovatnih 65 milijardi dolara.
Ovo tržište karakteriše visok stepen neizvesnosti i subjektivnosti u proceni vrednosti umetničkih dela, što dovodi do čestih fluktuacija cena i promena trendova.
Glavni igrači na ovom tržištu su aukcijske kuće poput Sotheby’s, Christie’s i Phillips, galerije, privatni kolekcionari, investitori i umetnici.
Ko su ključni akteri?
Najveći deo trgovine umetničkim delima odvija se među privatnim kolekcionarima, koji često investiraju velike sume novca u očuvanje i širenje svojih kolekcija. Aukcijske kuće, kao centralni posrednici, takođe igraju ključnu ulogu u promociji i prodaji umetničkih dela, organizujući prestižne aukcije širom sveta. Galerije su takođe važan deo lanca distribucije, predstavljajući umetnike i promovišući njihova dela putem izložbi i događaja.
Tokom perioda koronavirusa, zbog otkazivanja aukcija i promocija, trgovci umetničkim delima, sajmovi i aukcijske kuće ojačali su svoja digitalna odeljenja, što je izazvalo povećanje globalne onlajn prodaje tržišta umetnosti i antikviteta. U 2023., vrednost onlajn umetničkih transakcija iznosila je skoro 12 milijardi američkih dolara. dolara, što je znatno iznad nivoa pre pandemije.
Geografski centri trgovine
„Tržište umetničkih dela je sada globalno i prisutan je međunarodni konsenzus o tome šta čini dobru umetnost.” Ovo su reči Larija Gagosijana, jednog od najuspešnijih trgovaca umetninama u svetu. Čovek koji je (za klijenta) kupio čuvenu sliku Endija Vorhola “Shot Sage Blue Marilyn” za rekordnih 195 miliona dolara, zna da dolazi do promena.
Ipak, iako se trgovina umetničkim delima odvija širom sveta, nekoliko zemalja se izdvaja kao ključni centri ove industrije. Tradicionalno, Pariz, London i Njujork su bili epicentri umetničkog sveta, sa velikim brojem galerija, muzeja i aukcijskih kuća.
Međutim, poslednjih godina, značajan rast tržišta umetničkih dela beleže i gradovi poput Pekinga, Hong Konga i Singapura. Ovi gradovi postaju sve privlačniji kako zbog rastućeg bogatstva u regionu, tako i zbog sve veće zainteresovanosti lokalnih kolekcionara i investitora za umetnost.
To pokazuju i podaci. Statista kaže da se 42 odsto od onih 65 milijardi dolara “vrti” u SAD. Na drugom mestu je Kina sa 19 odsto, a treća Velika Britanija sa 17 odsto.
Uticaj veštačke inteligencije
Razvoj veštačke inteligencije (AI) ima značajan uticaj na tržište umetničkih dela. Na primer, AI se koristi za analizu tržišnih trendova i procenu vrednosti umetničkih dela, što može olakšati donošenje odluka investitorima. Takođe, umetnici sve više koriste ovu tehnologiju za stvaranje novih formi umetnosti, poput digitalne umetnosti i generativne umetnosti.
Poznat je slučaj od pre dve godine kada je na umetničkom takmičenju u Koloradu pobedio rad za koji se kasnije utvrdilo da ga je napravila veštačka inteligencija.
Umetnici su bili ljuti, a “gospodin Alen” pobednik takmičenja rekao je medijima:
“Gotovo je. AI je pobedio. Ljudi su izgubili.”
Međutim, postavlja se i pitanje da li će razvoj AI dovesti do gubitka autentičnosti i ljudskog dodira u umetnosti, što može imati dugoročne posledice na tržište.
Za kraj, može se reći da svetsko tržište umetničkih dela predstavlja kompleksan i dinamičan ekosistem sa širokim spektrom učesnika i faktora. Dok tradicionalni centri ostaju važni, rastući uticaj novih tehnologija kao što je veštačka inteligencija otvara nova pitanja za tržište umetničkih dela i prilike za budućnost ove industrije.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay