Kako piše CNN, prema studiji iz februara ove godine, 90 procenata uzoraka životinjskog i biljnog proteina bilo je pozitivno na mikroplastiku, male fragmente polimera koji mogu biti veličine od pet milimetara do jednog mikrometra. Sve što je manje od jednog mikrometra je nanoplastika koja se mora meriti u milijarditim delovima metra.
Čak ni vegetarijanci ne mogu da pobegnu od plastike, prema studiji iz 2021. Ako je plastika dovoljno mala, voće i povrće može da apsorbuje mikroplastiku kroz svoj korenov sistem i prenese te majušne delove na stabljike, listove, seme i voće biljke.
I so može biti puna plastike. Studija iz 2023. pokazala je da gruba himalajska ružičasta so iskopana iz zemlje ima najviše mikroplastike, a zatim crna so i morska so. Šećer je takođe put prenošenja mikroplastike u ljudski organizam, prema studiji iz 2022.
Čak i kesice čaja, od kojih su mnoge napravljene od plastike, mogu osloboditi taj materijal. Istraživači sa Univerziteta Mekgil u Kvebeku, u Kanadi, otkrili su da je priprema čaja od jedne plastične kesice otpustilo oko 11,6 milijardi mikroplastičnih i 3,1 milijardi nanoplastičnih čestica u vodu.
Kvinslendu otkrila je da na svakih 100 grama (1/2 šolje) pirinča koje ljudi pojedu, dobiju i tri do četiri miligrama plastike – taj broj skače na 13 miligrama po porciji za instant pirinač. Možete smanjiti kontaminaciju plastikom do 40 odsto pranjem pirinča, kažu istraživači. To takođe pomaže u smanjenju arsena, koji može biti visok u pirinču.
A ne treba zaboraviti flaširanu vodu. Jedan litar vode, ili dve flaširane vode standardne veličine, sadrže u proseku 240.000 plastičnih čestica iz sedam vrsta plastike, uključujući nanoplastiku, prema studiji iz marta 2024.
Plastika štetna za zdravlje
Dok je mikroplastika pronađena u ljudskim plućima, tkivu placente majke i fetusa, majčinom mleku i ljudskoj krvi, do nedavno je bilo vrlo malo istraživanja o tome kako ovi polimeri utiču na organe i funkcije tela.
Studija iz marta 2024. pokazala je da ljudi sa mikroplastikom ili nanoplastikom u arterijama na vratu imaju dvostruko veće šanse da dožive srčani udar, moždani udar ili umru tri godine ranije u odnosu na ljude koji je nemaju.
Nanoplastika je najzabrinjavajuća vrsta plastičnog zagađenja po ljudsko zdravlje, kažu stručnjaci. To je zato što male čestice mogu napasti pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima, potencijalno prekidajući ćelijske procese i deponovati hemikalije kao što su bisfenoli, ftalati, perfluorovane i polifluorovane supstance ili PFAS i teški metali, a koje ometaju endokrini sistem.
„Sve te hemikalije se koriste u proizvodnji plastike, tako da ako plastika uđe u nas, ona nosi te hemikalije sa sobom“, rekla je Šeri Mejson, direktorka za održivost na Univerzitetu Penn State Behrend, u Pensilvaniji. „A pošto je temperatura tela viša od spoljašnje, te hemikalije će migrirati iz plastike i završiti u našem telu“.
Kako kaže, te hemikalije se mogu preneti u našu jetru, bubrege i mozak, pa čak proći preko placente i završiti u nerođenom detetu.
Izvor: N1
Foto: Pixabay