Iskustvo stručnjaka koji rade u kreativnim zanimanjima pokazuje da veštačka inteligencija može mnogo da pomogne u „pešačkim“ i poslovima koji se ponavljaju, ali ne i da zameni ljudski um kada treba stvoriti nešto jedinstveno. Primena veštačke inteligencije je jako korisna u oblastima kojima i sami vladamo, jer tada smo sposobni i da kontrolišemo dobijene rezultate. Ali ako je upotrebljavamo za stvari koje ni sami ne poznajemo, to otvara vrata za rizike i etičke stranputice.
Veštačka inteligencija postoji decenijama ali svetsku slavu je stekla tek nedavno, pojavom ChatGPT-a, četbota koji odgovara na tražena pitanja sažimajući obilje informacija kojima raspolaže. Neki su se uplašili nove tehnologije jer je nisu razumeli, a neki, poput pojedinih stručnjaka za mašinsko učenje, baš zato što su razumeli princip njenog funkcionisanja i uvideli kojom brzinom se ona razvija.
Naime, ChatGPT je pušten u rad 30. novembra 2022. godine, a već u martu 2023. izašao je napredni GPT-4 koji na osnovu kompleksnih tekstualnih instrukcija rešava različite zadatke, od matematičkih, preko pisanja mejlova i priča, do generisanja kodova, odnosno pravljenja softvera. Pola godine kasnije, ChatGPT je mogao da vidi, čuje i govori.
Pomenuti softver nije jedini na svetu koji je baziran na veštačkoj inteligenciji, ali je za sada najpoznatiji. Posle njega na tržištu su se pojavile slične aplikacije drugih proizvođača, ali i softveri koji sami pišu softvere, generišu slike, klipove i slično.
Veštačka naučnica
Upravo jedan takav snimak emitovan je na ovogodišnjem Danu internet domena Srbije (DIDS). Na njemu je prikazano obraćanje dr Emili Roberts, specijalizovane za marketing i digitalne medije, koja deluje kao realna osoba ali zapravo je produkt veštačke inteligencije, odnosno Deep fake tehnologije. Dane Blačić, kreator virtuelne naučnice, rekao je da bi mu za prošlogodišnji DIDS bilo potrebno mesec i po dana da napravi ovakav video, a da je sada to uradio za samo šest i po sati.
Upravo zbog takve dinamike razvoja veštačke inteligencije, i njeni kreatori i pripadnici drugih stvaralačkih struka zapitali su se da li će ih jednog dana virtuelni programeri ili animatori ostaviti bez posla. Međutim, učesnici DIDS-ovog panela „Početak velike promene“, koji su već koristili veštačku inteligenciju u svom poslovanju kažu da je ona samo alat koji ljudima može mnogo da pomogne, ali ne i da ih u svemu zameni.
Čovek stvara, mašina „pešači“
Kako je veštačka inteligencija izmenila poslovanje kopirajtera čuli smo od Danijela Miloševića, vlasnika agencije Meaning, koji se bavi pisanjem atraktivnog tekstualnog sadržaja za kompanije, odnosno slogana, njuzletera, objava na društvenim mrežama i drugih poruka publici.
Kada se ChatGPT pojavio, klijenti su počeli da mu otkazuju poslove, misleći da će im ubuduće mašine smišljati tražene sadržaje. „Čak i ja sam poverovao u to, pa sam počeo da se raspitujem o mogućnostima za prekvalifikaciju. Gledao sam kako da postanem kuvar, jer njih ne može da zameni veštačka inteligencija”, izjavio je Milošević. Međutim, nekoliko meseci kasnije klijenti su počeli da mu se vraćaju, a sada ima više posla nego pre pojave ChatGPT-a.
Šta je presudilo u korist ovog kopirajtera od krvi i mesa? „Klijenti su shvatili da je veštačka inteligencija reproduktivni alat koji može da prekombinuje neke već postojeće sadržaje i dovede ih u novu vezu, ali ne može da smisli istinski nove”, objasnio je vlasnik kompanije Meaning.
Eksperimentišući i sam sa ChatGPT-om, on je zaključio da će kopirajteri u budućnosti sarađivati sa ovakvim alatima tako što će osmišljavati i definisati zadatke za njih, a mašine će raditi „pešački“ deo posla.
Smanji se jedan posao, pojavi se drugi
Zaposleni u marketinškoj agenciji Žiška su samoinicijativno isprobavali veštačku inteligenciju, a potom su i od klijenata počeli da dobijaju upite o njenom korišćenju u poslovanju. „Tada smo odredili jedan dan u nedelji tokom kojeg ćemo jedni drugima prenositi iskustva u radu sa veštačkom inteligencijom“, objasnio je Miloš Skokić, suosnivač i kreativni direktor Žiške, kako je 33 zaposlenih preko noći postalo samouko.
Oni su vrlo brzo shvatili da je veštačka inteligencija korisna u istraživanjima jer skraćuje postupak pronalaženja informacija, kao i u izradi prototipa koji služe za proveravanje kako bi ideje kreativaca izgledale u stvarnosti.
U potonjem slučaju, od velike pomoći su im bili softver Midjourney koji kreira animacije na zahtev i Adobe integrisani alati kojima se brzo i jednostavno može obrađivati zvuk snimka, dodavati titl na njega ili skalirati video na određene dimenzije.
„Oni nam jesu smanjili posao ali ne i broj zaposlenih jer su stvorili neke nove potrebe. Na primer, jednog kolegu smo morali da zadužimo za pravljenje planova svih operacija u radu sa veštačkom inteligencijom”, istakao je Skočić.
Virtuelni radnici bez plate
Panelisti su se saglasili da je kreiranje vizuelnih sadržaja jedna od velikih promena koje donosi ova tehnologija. „Veštački kreirani pokreti, pa čak i mimika lica, sve su realniji i samo je pitanje dana kada virtuelne ličnosti više nećemo razlikovati od pravih”, zaključio je Dane Blačić, koji je na ličnom primeru osetio brzinu razvoja tehnologije za generisanje video sadržaja. „Pre godinu dana radio sam na projektu čiji budžet je iznosio 2,5 miliona dolara, a danas bi bio deset puta manji, jer dobar deo ljudskog posla može da preuzme veštačka inteligencija”, naveo je ovaj kreativni tehnolog.
Potreba za ljudskim radom će se u nekim delatnostima smanjiti, ali ne i za ljudskom sposobnošću stvaranja. Pošto se uverio da ga kao kopirajtera veštačka inteligencija ne ugrožava direktno, Danijel Milošević joj je delegirao onaj deo posla koji mašina može dobro da obavlja. Naime, istrenirao je četbotove da klijentima odgovaraju na različite upite, pa oni sada, kada je Milošević zauzet, u svakom trenutku mogu da dobiju razna pojašnjenja ili poneku od jednostavnijih usluga, kao što je pisanje statusa za Fejsbuk prilagođen njihovim potrebama.
Osim u marketingu i drugim kreativnim industrijama, veštačka inteligencija se može koristiti i u obrazovanju, istakao je Đorđe Krivokapić, profesor na Fakultetu organizacionih nauka. Za razliku od ostalih učesnika panela, on ređe upotrebljava veštačku inteligenciju za pribavljanje profesionalnih informacija, jer naučna istraživanja zahtevaju navođenje autora i prikupljanje podataka iz kredibilnih izvora. Ali zato ona briljira u obradi informacija koje je prethodno prikupio čovek.
Veštačka inteligencija može imati široku primenu i u pedagoškom radu, posebno kada je reč o visokom obrazovanju. „Studentima bi trebalo pružiti mogućnost da se upoznaju sa ovom tehnologijom, kako bi naučili da je koriste ali i kako bi znali da prepoznaju šta je stvorio ljudski um a šta softver”, poručio je Krivokapić.
Gde je etička granica?
Po svemu sudeći nema nam druge nego da se naviknemo na suživot sa mašinama. Ali da bi taj suživot bio skladan, prvo moramo da naučimo kako da ih pravilno koristimo. Evropska unija je upravo s tim ciljem nedavno usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji sadrži pravila za njenu bezbednu upotrebu i visoke novčane kazne za kompanije koje se ne pridržavaju usvojenih propisa.
Međutim, profesor Krivokapić smatra da zakoni ne mogu postići željeni cilj ako se svi ne obrazujemo o valjanoj upotrebi ove tehnologije: „Upotreba veštačke inteligencije je korisna kada pomoću nje možemo da ubrzamo stvari koje sami umemo da uradimo, jer tada možemo i da kontrolišemo dobijene rezultate. Ali ako je koristimo za oblasti koje ne poznajemo, to otvara više etičkih dilema, uključujući i rizik da nismo sposobni da procenimo ono što je veštačka inteligencija uradila“.
Pošto je ovaj tekst napisalo ljudsko biće slušajući šta o primeni veštačke inteligencije govore ljudi, procenili smo da među porukama panelista treba izdvojiti ovu: veštačka inteligencija može da nam donese mnogobrojne koristi ako ne zaboravimo da ona postoji zbog nas, a ne mi zbog nje.
Biznis & finansije 220, april 2024.
Foto: Alexandra_Koch, Pixabay