Građani koji kupuju stan na kredit moraju da, pored sume za učešće, koja u većini banaka iznosi 20 odsto od cene nekretnine, izdvoje minimalno još između 3.000 i 5.000 evra za skrivene troškove.
Računica pokazuje da klijenti moraju da plate pomenutu sumu za overu ugovora, obradu kredita, osiguranje, odnosno za usluge advokata, notara, procenitelja, bankara i agenata za nekretnine.
Agenti za nekretnine kažu da ovi troškovi ne mogu da se izračunaju precizno, jer zavise od vrednosti stana, visine kredita, kao i od toga da li kupac koristi usluge agencije i da li banka traži da pozajmica bude osigurana kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
„Kada su u pitanju standardne usluge, uzmimo za primer stan od 100.000 evra, kupac plaća 150 evra taksu za overu predugovora kod beležnika i još toliko za procenu stana ovlašćenom procenitelju koji se nalazi na listi banke za koju se kupac opredelio. Troškovi overe založne izjave su oko 250 evra, a overa glavnog ugovora oko 200 evra. Takse svih overa kod beležnika zavise od vrednosti nepokretnosti, broja potpisnika u ugovoru i broja primeraka koji se overavaju“, navodi za sajt 4zida predstavnica jedne agencije za nekretnine Ivana Đurović.
Ukoliko je u kupovinu uključena i agencija za nekretnine, potrebno je uračunati i proviziju koja uglavnom iznosi dva odsto vrednosti stana, što za nekretninu vrednosti 100.000 evra iznosi 2.000 evra.
Za podnošenje zahteva kod NKOSK klijent mora banci da plati 30 evra, a potom se plaća premija osiguranja, a minimalna je 1,5 odsto od iznosa kredita koji se zajmi.
Ovaj procenat može da se uveća u zavisnosti od stepena zaduženosti klijenta, potom ako korisnik kredita nema životno osiguranje ili ako je pod hipoteku stavljen stan u izgradnji.
Ovo osiguranje ne traže sve banke, ali one koje insistiraju na njemu uglavnom daju nešto povoljnije uslove zaduživanja, odnosno klijentima zaračunavaju niže kamatne stope.
Pomenuti izdatak može biti nekoliko stotina evra, pa i više od 1.000 evra.
Tu su i troškovi poput takse za vađenje lista nepokretnosti koji mora da bude nov, odnosno ne sme biti stariji od sedam dana, za koju treba izdvojiti 540 dinara.
Značajan izdatak mogu biti i administrativni troškovi obrade kredita, koje banke različito naplaćuju.
Cene su u procentima i takođe zavise od iznosa kredita koji se uzima, ali po bankarskim cenovnicima oni su oko 0,1 odsto od iznosa kredita, što bi u slučaju kupovine stana od 100.000 evra bilo oko 100 evra.
„Stambeni krediti se isplaćuju na račun prodavca u dinarima, koji najčešće ima otvoren račun u istoj banci kao i kupac, a cene nepokretnosti su izražene u evrima, tako da troškove kursnih razlika za iznos koji je iz kredita takođe plaća kupac na dan isplate“, dodaje Đurović.
Prema njenim rečima, ukupni troškovi zavise od vrednosti stana i visine kredita, a to važi i za troškove kursne razlike.
Ako je učešće veće, deo novca iz kredita se smanjuje, pa su manji i troškovi kursnih razlika, navodi Đurović.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay