Menja se Zakon o platnim uslugama. Novine, koje je u novom nacrtu ovog propisa najavila Narodna banka Srbije, na naše tržište doneće nove usluge i servise za građane i privredu.
Izmenama Zakona o platnim uslugama, za koji je javna rasprava trajala do 27. juna, predviđeno je uvođenje koncepta otvorenog bankarstva u Srbiji, što podrazumeva dve nove usluge za građane i privredu, ali i „nove igrače“ na tržištu, dok će postojeće takođe moći korisnicima da ponude nove servise – ukoliko to žele.
U Narodnoj banci Srbije za portal N1 podsećaju da je modernizacija platnog sistema Republike Srbije započeta 2014. godine zahvaljujući aktivnostima NBS, i to donošenjem modernog Zakona o platnim uslugama u koji su ugrađena tada važeća pravila koja su se primenjivala u Evropskoj uniji i najbolja svetska praksa u ovoj oblasti.
„Otvoreno je tržište i za nebankarske pružaoce platnih usluga (platne institucije i institucije elektronskog novca) kao konkurencije bankama, čime je unapređena ponuda različitih vrsta digitalnih platnih usluga i uspostavljen efikasan mehanizam zaštite korisnika platnih usluga. Doneti su i propisi koji su omogućili ugovaranje finansijskih usluga na daljinu i uz primenu video identifikacije, smanjeni su troškovi u poslovanju sa platnim karticama. Ono što je od ključne važnosti – još od 2018. godine građanima i privredi je dostupan u globalnim razmerama najmoderniji, servis za plaćanja – sistem za instant plaćanja NBS koji omogućava prenos novca u svega nekoliko sekundi u svako doba dana tokom cele godine, a na osnovu te infrastrukture razvili smo brojne servise zasnovane na instant principu plaćanja za različite potrebe građana i privrede“, navode u centralnoj banci.
Omogućavanje instant načina prenosa novca u nekoliko sekundi i za različite potrebe predstavlja, ističu u NBS, vrhunac onoga što platna industrija u globalnim okvirima u ovom trenutku može da ponudi.
„A, takva platna rešenja naša zemlja već godinama ima na raspolaganju. Primera radi, Evropska unija još uvek nema široko rasprostranjena instant plaćanja a i ne raspolaže za raznovrsnim rešenjima zasnovanim na instant metodu plaćanja koja su i našoj zemlji već u upotrebi (npr – instant plaćanja na internetu, plaćanja računa putem standardizovanog QR koda, instant plaćanja u prodavnicama, instant plaćanja upotrebom samo mobilnog telefona korisnika)“, navode u NBS.
Sve navedeno, kako ističu – ukazuje na visok stepen razvijenosti tržišta platnih usluga u zemlji i to da naši građani i privreda već duži niz godina imaju dostupne najmodernije moguće platne usluge od kojih pojedine još uvek nisu dostupne ni u zemljama EU, zemljama regiona i u svetu.
„Sa ciljem dodatnog povećanja konkurencije između banaka i nebankarskih pružalaca platnih usluga, što bi po pravilu trebalo da dovede do toga da se postojeća inovativna platna rešenja dodatno obogate novim funkcionalnostima, predložene su izmene i dopune zakona koji uređuje platne usluge kojim se uvodi otvoreno bankarstvo“, navode u centralnoj banci.
Kako objašnjavaju, u EU, pre svega zbog njene veličine, razvoj obično inicira tržište, za razliku od Republike Srbije gde se inovacije u finansijskom sistemu najčešće sprovode tako što inicijativa započinje od Narodne banke Srbije koja obezbedi odgovarajuće uslove i infrastrukturu, i već duži niz godina je glavni katalizator promena na tržištu, iako to nije tradicionalno uloga centralnih banaka, a zatim se finansijski sektor priključuje tim inicijativama i omogućava građanima i privredi inovativna platna rešenja.
Šta je otvoreno bankarstvo
„Otvoreno bankarstvo jeste koncept koji se prvo pojavio u pojedinim zemljama Evropske unije (Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj – Sofort Überweisung, iDeal i Trustly ), nakon čega je EU odlučila da ovu vrstu novih platnih usluga reguliše sa ciljem stvaranja prostora za dodatno unapređenje konkurencije na tržištu platnih usluga i veće zaštite korisnika kod upotrebe tih rešenja. Dakle, princip koji je EU primenila je da se pristupilo regulisanju nakon što se usluga pojavila na tržištu, što je drugačija praksa u odnose na našu zemlju gde je NBS uspostavljanjem tehnološki najsavremenije platne infrastrukture dala ključni impuls bržem razvoju tržišta platnih usluga, a što pokazuju i statistički podaci u prethodnom periodu“, navode u centralnoj banci.
Predloženim izmenama Zakona o platnim uslugama stvaraju se uslovi za, kako se ističe -„pojavu dve nove vrste nebankarskih pružalaca platnih usluga, a omogućava se i da postojeći pružaoci platnih usluga dodatno prošire lepezu svojih platnih usluga za krajnje korisnike za dva nova servisa koja će prevashodno moći da pružaju navedeni novi entiteti, ali i postojeći pružaoci platnih usluga ukoliko se za to odluče“.
Nova usluga: Iniciranje plaćanja sa računa u drugoj banci
„Kao nova finansijska usluga – otvoreno bankarstvo – predstavlja poslovnu praksu u kojoj banke i drugi pružaoci platnih usluga omogućavaju dve nove vrste platnih usluga namenjenih korisnicima platnih usluga – građanima i privrednim subjektima. Reč je uslugama iniciranja plaćanja u ime i za račun korisnika sa platnog računa koji taj korisnik ima otvoren kod druge banke i usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod više pružalaca platnih usluga“, pojašnjavaju u NBS.
Iako iniciranje plaćanja od strane korisnika i sada postoji kao uslov da se platna transakcija izvrši (davanjem platnog naloga putem mobilnog ili elektronskog bankarstva, kao i platnom karticom na fizičkom ili internet prodajnom mestu), iniciranje plaćanja u okviru koncepta otvorenog bankarstva predstavlja dodatnu uslugu iniciranja platnog naloga na zahtev korisnika platne usluge od strane licenciranog pružaoca, a na teret platnog računa platioca koji se vodi kod drugog pružaoca platnih usluga.
„U praksi, ova usluga funkcioniše u elektronskoj trgovini kada korisnik, na primer putem mobilnog telefona, odabere željeni proizvod na nekoj internet-prodavnici i unese svoje podatke o računu. Tada mu se pojavljuje izbor platnog instrumenta, poput servisa PayPal, kartičnog plaćanja ili plaćanja preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja (PISP, Payment Initiation Service Provider), što se uglavnom pojavljuje pod imenom „Pay by bank“, „Pay through bank“ ili slično. Kada korisnik odabere da plati preko PISP, u sledećem koraku bira preko koje banke ili platne institucije želi da izvrši plaćanje i sa kog računa, ukoliko ih ima više. Po odabiru pružaoca platne usluge, krajnji korisnik potvrđuje svoj identitet i plaćanje se izvršava. Neki od najvećih pružalaca ovih usluga u Evropi su britanski Volt, švedski Trustly ili litvanski Kevin. Glavna prednost je da, u odnosu na postojeće načine internet plaćanja, ova usluga omogućava da se plaćanje obavi bez upotrebe platne kartice (već da bude klasičan nalog za prenos jer taj novi pružalac platnih usluga će imati imati pristup korisnikovom računu kod banke na osnovu saglasnosti korisnika), što stvara prostor da se za domaće internet trgovce ponude neka nova platna rešenja koja će biti lakša za integraciju i sa nižim troškovima. Mi već u našoj zemlji imamo omogućeno instant plaćanje na internetu, dakle bez upotrebe platne kartice, ali i bez potrebe uključivanja posrednika (što kako smo prethodno naveli još uvek ne postoji u zemljama EU)“, objašnjavaju NBS.
Još jedna nova usluga: Sve informacije o računima na jednom mestu
Sa druge strane, pružanje informacija o računima je usluga koja se pruža preko interneta i kojom se pružaju grupisane informacije o jednom ili više platnih računa koje korisnik platnih usluga ima kod drugog pružaoca platnih usluga ili kod više pružalaca platnih usluga.
„Ove informacije pružaju se putem aplikacije, koja pruža sabrane podatke o transakcijama i stanjima za više platnih računa na jednom mestu. Osnovna ideja iza ovoga jeste da korisnik lakše upravlja ličnim finansijama (prati potrošnju i raspoloživi budžet). Upravo su pružaoci usluge pružanja informacija o računu (AISP, Account Information Service Providers) oni koji razvijaju i nude takve aplikacije na tržištu“, navode u NBS.
Korisnici će, dodaju, imati još jednu prednost – a to je mogućnost pregleda svih svojih podataka o računima i drugim finansijskim aktivnostima na jednom mestu (bez obzira na broj banaka sa kojima su ugovornom odnosu), što pruža bolji pregled i kontrolu nad ličnim finansijama.
„Takođe, ovako objedinjene podatke o prometu sa računa korisnik može dostaviti i finansijskoj instituciji kada aplicira za neku od finansijskih usluga (npr. kada podnosi zahtev za kredit kod banke kod koje nema otvoren platni račun gde sada mora da dostavi dokaze o prometu na računu – izvode ili potvrde banke). Neki od poznatijih pružalaca usluge pružanja informacija o računima su britanski Exactly i švedski Brite„, navodi NBS.
Minimalni obim podataka i pravila bezbednosti
U okviru otvorenog bankarstva, postojaće definisani minimalni obim podataka kojima će banke (kod kojih korisnici imaju račun) morati da dozvole pristup drugim učesnicima na tržištu (drugim bankama, platnim institucijama, institucijama elektronskog novca i sl).
„Ovi podaci, koje će pružaoci platnih usluga moći da razmenjuju samo uz izričitu saglasnost korisnika (koju korisnik može u svakom trenutku povući), tiču se prevashodno informacija o računima i transakcijama. Podzakonskim aktima koje Narodna banka Srbije takođe priprema biće na jasan način uređena pravila i standardi za sigurnu i bezbednu komunikaciju i razmenu podataka koja će se vršiti kod pružanja navedenih usluga“, navodi NBS.
Ko može da se bavi novim uslugama
Pružalac usluge iniciranja plaćanja i pružanja informacija o računu, prema navodima centralne banke, može biti privredni subjekt, koji za obavljanje ovih usluga dobije dozvolu Narodne banke Srbije i koji je upisan u registar platnih institucija koji Narodna banka Srbije vodi u skladu sa Zakonom o platnim uslugama.
„Takođe, i licencirani pružaoci platnih usluga (platne institucije, institucije elektronskog novca i banke) moći će da pružaju ove nove usluge u skladu sa zakonom. Nadzor nad pružanjem ovih i drugih vrsta platnih usluga vršiće, kao i do sada, Narodna banka Srbije“, navode.
Pored koncepta otvorenog bankarstva, novi zakonski okvir donosi novine koje se odnose i na zaštitu korisnika prilikom izvršavanja plaćanja.
„Izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama povećava se sigurnost elektronskih plaćanja i mere zaštite koje se primenjuju i utvrđeno je kada se primenjuje ‘pouzdana autentifikacija korisnika’ (Strong Customer Authentication – SCA) kod pružalaca platnih usluga. Pouzdana autentifikacija korisnika je postupak kojim se potvrđuje identitet korisnika, kao i sama transakcija. Svrha ovog koncepta je da smanji rizik od prilikom plaćanja putem interneta, kao i da poveća poverljivost podataka o korisniku“, objašnjavaju u NBS.
Priključenje Srbije Jedinstvenom području za plaćanja u evrima SEPA
Takođe, donošenjem novog Zakona o platnim uslugama postavljene su pretpostavke za još veće unapređenje i modernizaciju platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, povećanje konkurencije na tržištu platnih usluga primenom koncepta otvorenog bankarstva, uvođenje dodatnih opcija za plaćanje u elektronskoj trgovini, unapređenje sigurnosti korisnika platnih usluga, a naročito potrošača prilikom upotrebe platnih kartica.
„Ističemo i to da su izmene i dopune Nacrta zakona o platnim uslugama kojima se uvodi otvoreno bankarstvo deo aktivnosti koje se sprovode na ispunjenju kriterijuma za priključenje Republike Srbije Jedinstvenom području za plaćanja u evrima (SEPA – Single Euro Payments Area) koje ima za cilj omogućavanje efikasnijih plaćanja sa državama članicama EU i drugim državama koje su deo SEPA“, zaključuju u centralnoj banci.
Izvor: N1
Foto: Pixabay