Prva nuklearna elektrana u Srbiji bi mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine, piše u nacrtu Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050, a za koji je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo javnu raspravu.
Prethodno je u dokumentu „Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. i vizijom do 2050. godine“ razmotren scenario koji predviđa učešće nuklearne energije u energetskom miksu Srbije, sa konzervativnom prognozom puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine.
„Imajući u vidu mapu puta razvoja nuklearnog programa, kao i planirano ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, ukoliko bi sve potrebne aktivnosti pre početka izgradnje, kao i realizacija samog projekta izgradnje, bile izvršene u definisanim rokovima, izgradnja i puštanje u rad nuklearnog postrojenja mogu biti razmatrani i u periodu do 2040. godine“, dodaje se u nacrtu Strategije koji deli eKapija.
Da podsetimo, od katastrofe u Černobilju u Srbiji je na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, zbog čega naša zemlja ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina i ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva. Takođe ne postoji ni naučni, ni inženjerski kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a ukinuti su i obrazovni programi posvećeni nuklearnoj energetici.
Nuklearke bi mogle doprineti smanjenju zagađenja
Međutim, kako piše u Strategiji, nuklearne jedinice predstavljaju vrlo pouzdan izvor energije, namenjen pokrivanju baznog opterećenja, koji pozitivno utiče na stabilnost proizvodnje električne energije uz nultu emisiju zagađujućih materija u vazduh.
Osim klasičnih nuklearnih elektrana, ova strategija pominje i male modularne reaktore električne snage 300 MW ili manje. Ovi prefabrikovani reaktori bi trebalo da obezbede ekonomičnost serijske proizvodnje i značajno kraće vreme izgradnje u odnosu na klasična postrojenja, stoji u ovom dokumentu.
Javna rasprava u toku
Međutim, veliki deo naše javnosti nije oduševljen ovom idejom. Primera radi, stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor tvrdi da bi ekspolatacija nuklearne energije Srbiji bila neisplativa u odnosu na goriva koja trenutno imamo u izobilju, a koja ne koristimo (biomasa, biogas, hidroenergija, pa čak vetar i sunce)“.
Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku u Beogradu pak podseća da izgradnja nuklearnih reaktora i u mnogo bogatijim državama uvek predstavlja veliki nacionalni poduhvat. Prema njegovim rečima, reč je o projektima koji se grade deceniju ili dve i nema čak ni političke stranke koja tako dugo može ostati na vlasti da bi ga dovršila, ako nije usvojen opšti nacionalni konsenzus. Doduše, u Srbiji imamo dugovečnu vlast ali pitanje je da li imamo novca i znanja za ovakav poduhvat.
Svi oni i mnogi drugi stručnjaci imaće priliku da učestvuju u javnoj raspravi o potrebi za gradnjom nuklearki na našoj teritoriji koja će trajati do 15. avgusta. U sklopu te rasprave moguće je primedbe, sugestije i komentare dostaviti elektronskim putem na portalu eKonsultacije, ili na mejl: strategija_energetike@mre.gov.rs.
Izvor: eKapija, Nova ekonomija
Foto: Frederic Paulussen, Unsplash